Муштулук фруштук

Да нас наши јавни сервиси и остатак приватних медија знају и увесељавати, показало се током боравка Игора Радојичића на Молитвеном доручку код Барака и осталих му Обаминих. Јер када год и како год се медило о томе да наш Војвода Драшко креће у Млетке, то би се неизоставно нагласило како је овај позив послан и […]

субота, фебруар 9, 2013 / 10:04

Да нас наши јавни сервиси и остатак приватних медија знају и увесељавати, показало се током боравка Игора Радојичића на Молитвеном доручку код Барака и осталих му Обаминих.

Јер када год и како год се медило о томе да наш Војвода Драшко креће у Млетке, то би се неизоставно нагласило како је овај позив послан и његовом Господару а нашем Предсједнику, али који је , ето, тих дана имао нека преча посла.

Знајући нашу ману да нам је завиривање у туђи лонац драже и од властитог, јавни сервиси су нам свакодневно сервирали и важне детаље гдје је то наш Црногорац сјео, шта је јео, шта је пио, с ким је бесједио…

Наравно, не заборављајући да при томе сваки пут понове како је на овај фруштук са Фон Лигенштулима био позван да наиђе и Предсједник.

Мислим, немој да би се ко приупитао што га тамо нема, а да га има, сигурно би више изијо и попио, а у сваком случају био и далеко упадљивији.

Тим прије што се и сам Радојичић устрепталим медијима пожалио да се доручак састојао од воћки, џема и путера, које наш Предсједник, како знамо, напросто обожава и сам производи у великим количинама.

Било како било, мени сада пада на памет како би то било кад би код нас било.

Мислим, када би и наш Предсједник, умјесто читаве серије пријема за Дан Републике, организовао само један доручак или још боље ручак са вечером за наше сенаторе, академике, сердаре, војводе и медијске чауше…

Да цијеломе свијету покажемо како се то код нас ради: да се звецка прво ордењем а потом и кашикама, да крцну кости прасеће њеколико пута, да се шећер ије док се рујно вино пије, да се ‘ладним пивом разблажују грла измучена испјевавањем ода и "на многаја љета" химни…

А да би се ово друштвено богатство равномјерно распоредило, молитву препустити народу, који и онако нема никаквог а камо ли пречег посла…

Јербо је наш народ скроман и не захтијева много: само једну предизборну вечеру сваке двије године, на којој се утврђује ко је вјера а ко невјера.

А послије које се сит а богами и пијан, народ запути у бараке, на гласање рукама обама.

Тај исти народ је, наводно, измислио и пословицу према којој сит гладноме не вјерује.

И како год окренеш, народ је опет у праву, јер се код нас још увијек не зна ко је чега сит, а ко је чега стално гладан.

И тако ће нам то потрајати, докле год будемо имали по који орах у џепу, а богами и измућканог путера на главама.

И докле год од воћки правимо џем, који на кори ‘љеба (на)сушног размазујемо и замазујемо до непрепознатљивости.

Послије Другог рата смо, кажу, преживјели од Унриних пакета и "Труманових јаја".

Јаја и сада немамо, али зато све више имамо разноразних ‘трумана’ способних за доручак код Тифанија, а на уштрб нашег фруштука, ручка и вечере.

На наше одушевљење, на медијско усхићење и на многаја љета, како се то чини.



0 КОМЕНТАРА

  1. A, ljebac mu se ogadio! I nekulturan, i pohlepan, i nikakav , a da nije takav ne bi ni bio na mjestu na kojem je, i s kim je. Kada te neko zovne, ne stavljaj manu astalu njegovom.
    Drugo, Igori Od Najgoreg je trebao u sebi da kaže: narode opljačkani, ne mogu da kažem da si moj, ali od tebe živim bezobraznodobro, Sramnodobro,oprosti mi , stidim se sebe i razbojnika ovakvih kao što sam ja, stidim se što smo prokletei pohlepne izjelice, što pojedemo mi u zgradi vlade više za jedan doručak nego što košta ovaj Molitveni doručak na koji nas je pozvao Obama.
    Pogledaj Igori Od najgorih da se od našeg medjeda( oprosti medjede što te vrijedjam) mogu da iskroje pet Obama, deset Putina.
    Sramota ga lijepo pogledati, onakvvoga, i onolikoga , i njega i ministre i ministarke. Da se njima servira doručak, koji mi plaćamo, onakav kakav je Molitveni ne bi im vratine bile veće nego u Kočićevog Rudonje.
    Ostao u njima prvi koji pojeli na naš račun.

    Istina je da je pozvan i naš firči na taj doručak, vidio sam poziv svojim očima kod poštara kada je meni donosio takav poziv,ali ja nisam otišao zbog ranijje preuzetih obaveza, isto kao i firči.

Оставите одговор