Муке по партиципацији
Има неко вријеме – мним цијелих 25 годиница – како ми на плућна крила пљуну астма. Добро, не жалим се, у најбољим данима могу да јурим лопту 3-4 сата или да са најбољим пријатељима ударам по буковим цијепаницама, ако треба и сувим. Љекари су своје рекли још тада, у давном прошлом времену: ако прође у […]
Има неко вријеме – мним цијелих 25 годиница – како ми на плућна крила пљуну астма. Добро, не жалим се, у најбољим данима могу да јурим лопту 3-4 сата или да са најбољим пријатељима ударам по буковим цијепаницама, ако треба и сувим. Љекари су своје рекли још тада, у давном прошлом времену: ако прође у пубертету – прошло је. Или пубертет дуго траје или сам јој добар домаћин, тек – она је и даље ту, свикли једно на друго, нити ја без ње, нити, очигледно, она без мене.
Елем, Фонд здравственог осигурања РС је ових дана ревидирао списак лијекова који се добијају на рецепт. Добар број лијекова је пребачен на такозвану Б листу, што значи да се не може више тако лако добити не рецепт. Ево, рецимо, моја маленкост: породични љекар ми је, умјесто досадашњег рецепта, преписао упутницу за пулмолога; он, бива, треба да градира ниво астме, предложи терапију и онда на основу његовог мњенија и породични хећим може да учини своје. Партиципација – 1,5 марака.
Идемо даље: на клиници за плућне болести рекоше ми да се астма више не градира тако како је затражила амбуланта породичне медицине и да већ годину, ако не и цијелу годину и по, постоје нови стандарди у мјерењу астме. Дакле, морам да се вратим породичном, да затражим нову упутницу, на којој ће стајати то и то, сходно упутствима пулмолога, а онда може, брате, и спирометрија, и бронхоскопија, брис из грла, CSI Miami и томе сљедствујушче. Партиципација ситница – три маркице, али на шалтеру оближње банке.
Шта’ш – врнем се породичном, потурим мишљење специјалисте, додатно проширим његове реченице накнадним објашњењима, сачекам нову упутницу, потом на шалтер, ударен печат, марка и по за партиципацију, ево марка и по за партиципацију, изволите, хвала лијепо, до виђења, пријатно.
Поново на клиници за плућне болести: урађено све по реду, само још супа и сарма недостајали, љубазно ми се осмијехнули, очитали налазе, предложили терапију. И поново ме послали у банку, три марке, ни пфениг више. Не буним се, цару царево, а и здравље за дукате не пита. Са мишљењем се окренем јопе породичној амбуланти, добијем рецепт за жељени лијек, платим партиципацију као да је никада до сада нисам плаћао, па сретан у апотеку. Лијек скупљи четири пута него што је био – и то на рецепт – али ко мари: може да се настави са аматерским баскетом, а и дрва чекају…