МСУРС: Из Словеније, логично, купујемо сјећање на вакат Јосипа Броза

Осим истрајавања на томе да „дупло“ В и „ипсилон“ бивају неопходни у писаној комуникацији на српском језику, али и било шта што је написано на језику који се пише латиницом, МСУРС нам доноси и нови вал реинтерпретације самоуправног социјализма и југоносталгије.

петак, август 24, 2018 / 12:20

Наравно, све је то о нашем трошку. И због тога смо, логично, баш шик, фенси и кул. Тотално смо модерни.

Роман Урањек је већ познат као потрошач наших буџетских средстава посредством МСУРС, најмање из епизоде Смрт у Венецији. Некако је и логично да уз куповину пропалих социјалистичких предузећа из правца Љубљане, ми из Словеније купимо мало реинтерпретације сопствене историје, посебно оне тешко фалсификоване у вријеме СФРЈ. Можда би и Трг Крајине требало преименовати назад у Трг Едварда Кардеља. Сад је то у тренду.

Никог више није брига за било каквом културном политиком, а посебно некаквим националним интересима. То ће рећи да је Република Српска вјероватно најлибералнија држава у читавом постјугословенском простору. Много либералнија и од Словеније, посебно када је у питању одабир пројеката које ће финансирати њени грађани.

Логично би било да се из Сарајева, Загреба, Љубљане, Скопља, а релативно однедавно се овом фронту придружила и Подгорица; то вреднује и да се призна како смо далеко отворенија средина од свих њих заједно. Умјесто тога, њихови умјетници ће узети паре да нам представе своје узвишено дјеловање, а у њиховим медијима и државној политици Српска ће остати Шумска, геноцидна, такозвана, нетолерантна, фашистичка и већ ће они допунити сами шта даље.

Зато вријеме ријечи као ИРВИН, Лајбах, Ној словенише кунст, па и НСК или Гледалишће, не могу нипошто бити написане овако како сте их прочитали. То је сељачки. Паорски, пак, није ово што понижава српског домаћина и брука словеначке госте на конзулату Словеније у Бањој Луци.

ИРВИН је заиста имао значајну улогу у СФРЈ, када су нацистичке плакате петокрачили и добијали награде на конкурсима за Штафету младости, док је Лајбах препјевавао западњачке поп хитове у нацистичке корачнице, настојећи указати на истовјетности и форму као суштину. Данас је то само рециклажа старе славе, јер су Српској потребни умјетници који би „умјетничком интервенцијом“ обрадили феномен српског полтронско-неписмењачког ЛАТИНИЧЕЊА. То би било заиста ризично, захтјевно, али и умјетнички изазовно и ново.

До тад, оваква културна политика ће бити нормална и прихватљива за једну земљу (у политичком, али и креативном смислу), истог тренутка када било који словеначки музеј савремене умјетности буде имао оволико ријечи на српској (или некој другој азбуци) у свом саопштењу:

Осим замашћивања слова, ништа дирали нисмо

Једна од најпознатијих, најинтригантнијих и најдуговјечнијих умјетничких група овог региона, словеначка група IRWIN у новембру ове године у МСУРС реализоваће велики умјетнички пројекат „Сви хероји БиХ 1941-1945“. Изложба у МСУРС представљаће својеврсну умјетничку интервенцију на колекцију портрета народних хероја Иисторијског музеја Босне и Херцеговине из Сарајева, а ово је уједно наставак сарадње МСУРС са овом институцијом.

Тим поводом Душан Мандич и Роман Урањек два члана овог умјетничког колектива боравили су ових дана у Бањалуци и уз техничку подршку МСУРС реализовали први дио продукције ове изузетно захтјевне изложбе. Ријеч је о стотину портрета народних хероја НОБ-а израђених по налогу владе Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине. У периоду од 1948. до 1953. најзначајнији умјетници тога времена израдили су портрете народних хероја са циљем очувања култа сјећања погинулих и култа личности преживјелих хероја. Сви портрети су израђени у идентичним димензијама, а сам квалитет радова варира од вјештине умјетника.

У њиховом карактеристичном маниру група IRWIN, користећи већ постојеће портрете које инкорпорирају у масивне рамове, уникатно израђене за сваки портрет, овим дјелима у оквиру умјетничког пројекта смишљеног посебно за Бањалуку, даће ново значење које отвара могућности за нову врсту интерпретације и погледа на насљеђе из доба социјализма.

Значајно је напоменути да се група IRWIN у протеклих пар година није представљала јавности са овако великим пројектима, а њихов боравак у Бањалуци је прва фаза пројекта који спада у продукцијски најкомплексније умјетничке пројекте у МСУРС.

Словеначку групу умјетника IRWIN чине Душан Мандич , Миран Мохар, Андреј Савски, Роман Урањек и Борут Вогелник . Група је основана 1983 године у Љубљани под називом „Rrose Irwin Sélavy“, а име је ускоро скраћено на „R Irwin S“. 1984. године група је учествовала у оснивању већег умјетничког колектива познатог као „Neue Slowenische Kunst (NSK)“, унутар којег су дјеловали као представници визуелних умјетности, поред музичке групе „Lаibach“, позоришне „Gledališče Sestаra Scipio Nasica“ и дизајнерског одсјека „Нови колективизам“. Убрзо након оснивања „NSK“-a, група је промијенила назив у „IRWIN“.

Слично осталим групама унутар NSK-a, IRWIN је посвећен тзв. „ретропринципу“, концептуалном принципу као особеном начину понашања и поступања. Овај принцип се односи на парадокс кретања напријед у будућност који се одвија искључиво у односу према прошлости. Конкретно, то значи да је развој визуелног језика овог колектива током 80-их година почивао на преузимању цитата из западне и европске умјетности XIX и XX вијека. IRWIN је користио мотиве социјалистичког реализма и умјетности Трећег рајха, мотиве из умјетности различитих авангардних покрета, нарочито оних који су били политички ангажовани (италијански футуризам и руски конструктивизам).

Група од 1983 године излаже на бројним самосталним и групним изложбама на простору бивше Југославије и у свијету. Њихови радови и данас интригирају, често и провоцирају умјетнички свијет, друштвене структуре на власти, али и широку јавност. Група IRWIN се 2017. године самостално представила у оквиру колатералних изложби на 55. Венецијанском бијеналу.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *