Мркић: Србија би одустала од чланства у ЕУ због Косова

Шеф српске дипломатије Иван Мркић је изјавио да би Србија одустала од чланства у Европској унији (ЕУ), уколико би оно било условљено признањем Косова.

"Ми би, онда, одустали од чланства", одговорио је Мркић у интервјуу немачком листу "Тагешспигел" на питање о томе шта би се догодило, ако ЕУ постави признање Косова, као услов за пријем Србије.

Мркић је, упитан да ли би Србија могла да прихвати независност Косова, уколико би истовремено дошло до размјене територија, одговорио да "нас историја учи да су при политичким преговорима све опције на столу". Он је оцјенио да, ако стране заиста желе, оне могу да нађу рјешење и нагласио да "црвену линију" за Србију повлачи, односно, одређује само српски устав.

"Ми желимо да косовски Албанци могу да воде један нормални живот и немамо никакв интерес да они пате", рекао је Мркић. Говорећи о начинима за побољшање односа са Косовом, Мркић је указао да се разговори с Приштином одржавају у конструктивној атмосфери.

"Дијалог између нас и Приштине, који модерира ЕУ, води се, на нашу иницијативу, на највишем нивоу између нашег шефа владе и вођства у Приштини. Разговори се одржавају у једној конструктивној атмосфери. У ствари, до сада се није говорило о заиста сензибилним темама. Такозвани Косовари, албанска мањина у Србији, очекују да добију све што желе", рекао је Мркић и додао да њих у томе, између осталих, подржава и Њемачка.

Он је упозорио да, ако се заиста жели одрживо рјешење, тада оно мора бити прихватљиво за обје стране. "Албанци су своју такозвану државу основали на српској територији. Ми смо спремни да прихватимо реалности, али то морају, такође, свакако и они да учине", рекао је Мркић.

На констатцију листа да је, према српском уставу Косово дио Србије и питање да ли једна потпуна независност искључена, Мркић је указао на потребу дискусија и разговора, како би се видјело какву визију будућности има Приштина. Он је рекао да Албанци, додуше, имају јаке помагаче, али да без јединства њихова држава, ипак, не може бити члан Уједињених нација.

На оцјену листа да су, посебно Босна и Хвратска, узнемирени због изјава предсједника Србије Томислава Николићевих о томе да у Сребреници није било геноцида, Мркић је рекао да не жели да коментарише изјаве и, наводећи да је на почетку било страховања која се тичу нове владе, подвукао да су у међувремену контакти са сусједима веома добри.

Оно што, међутим, пријети тим односима је, према Мркићевим речима, најновија одлука Хашког трибунала о двојици хрватских генерала, пуштених на слободу. "Ти генерали су одговорни за веома много српских жртава. Тиме су српске жртве деградиране у жртве друге класе, жртве, преко којих човек једноставно може прећи", рекао је Мркић и додао да су чак и Срби, који су годинама били за сарадњу са Хагом, разочарани.

"То је, очито, била полилтичка одлука", истакао је министар, који је на питање о томе ко би могао политичцки да утиче на суд, одговорио да то знају само судије, одговорне за одлуку- тројица од пет судија.

Мркић је подсјетио да су довојица судија, која су била против одлуке, јасно рекла да је она без јуристичке подлоге. На хипотетичко питање шта би Србија данас учинила, ако би била пред одлуком да изручи генерала босанских Срба Ратка Младића, одговорио да је том одлуком (о генералима) све доведено у питање. Наглашавајући да нема ни једног јединог Хрвата из Хрватске који мора да служи казну за масакр над Србима, Мркић је рекао да на другој страни, међутим, има 50 Срба, међу њима високо рангирани представници војске, полиције и тајних служби, укупно осуђених на скоро хиљаду година.

"Та пресуда је уништила пуно од поверења које смо ми у региону мукотрпно градили. Ми смо, међутим, одлучини да наставимо процес помирења", рекао је Мркић.

Поводом данашњег разговора са шефом њемачке дипломатије Гвидом Вестервелом, Мркић је рекао да је то њихов први сусрет и да би ту, поред упознавања и наравно, питања везаних за приступ Србије ЕУ и ситуације на Блиском истоку, где су обојица министара управо боравила, могла да буде једна од тема.

Када је реч о повећаном приливу у Немачку подносиоца захтева за азил, углавном Рома из Србије, што је, судећи према изјавама немачких политичара и писању немачких медија, очито, наљутило Берлин, Мркић је изјавио да он само може да каже да је Србија све покушала, како би то спречила. "Али то није лако", рекао је Мркић, наводећи да те људе у Немачкој маме високи животни стандард и финансијски ефекти за азиланте. Осим тога, граница ка Мађарској је, према речима српског министра, веома пропустљива.

Мркић је рекао да Роми у Србији нису дискриминисани и да они следе само свој сопствени стил живљења. "Тај Проблем не постоји само код нас. И члан ЕУ, Румунија, има те проблеме", рекао је Мркић. На опаску да многи Роми живе у веома тешким условима, без грејања, Мркић је навео да постоје они који су се одлучили тако да живе и да је Србија покушала више пута да то промени, али да и онда, када им се понуди смештај, они иду тамо где могу да добију више новца. Мркић је, одговарајући на питање о томе да ли се осећа уздржаност Брисела или Берлина, јер нову владу, како лист истиче, воде бивше Милошевићеве присталице, рекао да су, напротив, реакције на новоу владе биле веома позитивне, такође и у Немачкој.

"У Бриселу Влада у сваком случају једна добра клима за разговоре, посебно са баронесом Кетрин Ештон, високом представницом ЕУ за спољну политику", рекао је Мркић и навео да они увек изнова чују да српска Влада не обећава једноставно оно, што не може да испуни. Бивша Влада је, рекао је Мркић, дала обећања у дијалогу са Приштинтином, које они сада спроводе. То се односи на сарадњу при развоју саобраћаја на прелазима, навео је Мркић и најавио да ће до децембра бити први пут пилот пројекат на три прелаза.