Можемо славити: Повећана покривеност увоза за 1,2 одсто…

Покривеност увоза извозом у сектору хране, пића и дувана у првих пола године у Републици Српској повећана је са 27,2 одсто на 28,4 одсто у односу на исти период прошле године.

Према подацима Републичког завода за статистику, извоз је у том периоду повећан са 92,2 милиона КМ на 101,7 милиона КМ, односно за 9,5 милиона КМ или 10,3 одсто.

Секретар у Сектору производње хране, пића и дувана у Привредној комори Републике Српске Славко Стевановић рекао је Срни да је увоз повећан са 339,1 милион КМ на 358,4 милиона КМ, односно за 19,3 милиона КМ или 5,7 одсто.

"Ова стања у извозу и увозу довела су до повећања дебаланса са минус 246,9 милиона КМ на минус 256,7 милион КМ, односно за минус 9,8 милиона КМ или за четири одсто, те до повећања покривености увоза извозом са 27,2 одсто на 28,4 одсто, или за 1,2 индексна поена", навео је Стевановић.

Посматрано по секторима према Стандардној међународној класификацији дјелатности, када је ријеч о храни и живим животињама извоз је повећан за 6,8 одсто, а увоз за 4,2 одсто, што је довело до повећања дебаланса за 5,7 одсто и повећања покривености увоза извозом са 29,9 одсто на 30,1 одсто.

Када је ријеч о пићу и дувану, извоз је повећан за 73,5 одсто, а увоз за 3,8 одсто, што је довело до смањења дебаланса за 4,3 одсто и повећања покривености увоза извозом са 10,5 одсто на 17,5 одсто.

"Позитивна кретања у дјелатностима производње пића и дувана, у суштини, ипак само дјелимично поправљају веома лоше стање у овом сектору, јер је и даље присутан велики увоз и дебаланс, а покривеност увоза извозом је скоро два пута мања него у сектору хране и живих животиња", рекао је Стевановић.

Он је навео да је Србија најзначајнији спољнотрговински партнер Републици Српској, те да је у овом периоду највише извожено у Турску, у вриједности 19,9 милиона КМ, у Србију 12,9 милиона КМ, Италију 10,9 милиона КМ, Црну Гору 7,1 милион КМ, а у Руску Федерацију 5,2 милиона КМ.

У односу на стање из 2014. године догодиле су се знатне промјене, што се види из података да је у пет најзначајнијих држава извоз смањен за 23,7 одсто, при чему Стевановић истиче смањење извоза у Србију за 19,1 одсто и повећање извоза у Турску за 17 одсто.

"Када је ријеч о увозу, највише се увозило из Србије, у вриједности од 166,6 милиона КМ, Бразила 25,7 милиона КМ, Хрватске 19,1 милион КМ, Њемачке 16,3 милиона КМ, Италије 15,7 милиона КМ, Мађарске 15,6 милиона КМ и других земаља", навео је Стевановић.

Он је напоменуо да у односу на 2014. годину, када је ријеч о увозу, нема значајних одступања, што потврђују подаци да је из првих пет најзначајнијих земаља увоз био мањи за 3,4 одсто, а одступања по појединим државама крећу се у просјеку до један одсто.

У том периоду највише је извожено кондиторских производа, а увожено житарица.

"Кондиторских производа је извезено у вриједности од 21,4 милиона КМ, шећера и сахарозе 14,0 милиона КМ, воћа и поврћа и прерађевина 13,1 милион КМ, млијека и прерађевина 10,5 милиона КМ, житарица 8,9 милиона КМ и других производа", рекао је Стевановић.

Према његовим ријечима, вриједност увоза житарица износила је 59 милиона КМ, меса и прерађевина 44,8 милиона КМ, кондиторских производа 41,9 милиона КМ, пива 24,8 милиона КМ, препарата за сточну исхрану 21,5 милиона КМ, уљаних погача и осталих чврстих остатака при екстракцији уља из соје 19,2 милиона КМ.

Говорећи о процјени стања у овој области за друго полугодиште 2015. године, Стевановић је истакао да ће, према процјенама, позитивно дјеловати то што је омогућен извоз кромпира и млијека и прерађевина у земље ЕУ и бесцарински извоз одређених количина меса и прерађевина у Турску, при чему ће ефекти бити умањени, прије свега када је ријеч о млијеку због смањене понуде усљед посљедица суше.

"Имајући у виду да ће се услови за извоз у Руску Федерацију, како у погледу постојања царинских стопа, тако и због немогућности превоза производа животињског поријекла кроз земље ЕУ задржати до краја године, може да се очекује и то да ће позитивна кретања из првог полугодишта ове године бити заустављена, а највише због великих посљедица које је изазвала суша", навео је Стевановић.

Он је додао да се ово нарочито односи на смањење понуде кукуруза, сточне хране, воћа и поврћа, па се може очекивати да ће увоз ових производа бити већи него прошле године, без обзира на то што су прошлогодишње поплаве имале велике посљедице и на неке од ових производа.

"Може се очекивати и да ће суша имати негативне посљедице у сточарској производњи, што ће се негативно одразити на стање у спољнотрговинској размјени, прије свега због смањене производње млијека, а касније и због непланираног клања стоке због несташице сточне хране", упозорио је Стевановић.