Може ли се вирус "направити": Генетичар поручује да смањите маштања

Ми који се бавимо биоинжењерингом имамо низ алатки које су нам доступне за то. Од класичних ензима (ендонуклеазе, рекомбиназе, итд.) преко новијих технологија (ЦРИСПР) све до употребе хемијски измењених биолошких молекула (рецимо употреба клик-хемије у молекуларној биологији), дизајн се може урадити на много различитих начина. Сваки од тих начина иза себе оставља и врло јасне трагове, којима се може препознати дизајнирани организам, ген, или део организма.

понедељак, април 6, 2020 / 17:19

Милош Бабић, Универзитет Аризона

Да није тако, између осталог, не би смо имали расправу око ГМО, јер би компаније могле да направе ГМО организме и да просто кажу да су то природне ствари. Али не могу.

Поврх тога, имамо и пар додатних чинилаца. Наше тренутне способности дизајнирања било чега су ограничене у одређеним аспектима који су компликовани за објашњавање; али укратко, може се рећи да ми или морамо да дизајнирамо од нуле, или да "украдемо” нешто што већ постоји у природи.

Рецимо, ја бих могао да узмем геном људског коронавируса и да у њега уградим неки протеин из шишмиша, и да тиме произведем опаснији вирус (ово је заправо и урађено једном пре шест година у серији студија које су истраживале како настају опасни вируси, и како можемо да их брже детектујемо и да се од њих одбранимо). Али онда бих тиме направио вирус који је очигледно инжењерисан, пошто има гене људског коронавируса и онда паф, један део који је прекопиран из друге врсте.

Ако не радим тако, морао би да дизајнирам од нуле, што ем производи јако лоше резултате за сада, ем производи гене који не личе ни на шта из природе (и отуд су опет препознатљиви као инжењерисани).

Ничега од тога нема у САРС-ЦоВ-2 вирусу. Напротив, у секвенци јасно видимо трагове постепене еволуције којом се вирус прилагодио да инфицира људе. Два специфична дела вируса која су критична за епидемију не само што показују претходну еволуцију, већ настављају да еволуирају пред нашим очима како се вирус шири и дели у нове сојеве. (Комплетна студија налази се на вези)

Докази су прилично апсолутни. Ако знамо нешто о овом вирусу, знамо да он није настао вештачки.

И кад смо већ на теми, вреди приметити још нешто. Виролози и епидемиолози већ педесет година упозоравају да је наш модерни, повезани свет веома рањив према новим вирусима. ХИВ епидемија је одличан пример (ХИВ је настао из СИВ вируса који инфицира шимпанзе у Африци). Ебола и Марбург су запретили неколико пута. Први САРС вирус је требало да буде огромно упозорење. На средњем истоку се пре пар година појавио МЕРС вирус, такође врста коронавируса, који је прешао на људе из камила, и који убија 60% заражених – али се на срећу јако споро преноси.

Дакле, имали смо гомилу упозорења. Решење које је предложено је светска мрежа клиника које прате зоонотичке вирусе (тј. вирусе који настају у животињама и пренесу се на људе), и које би имале способност да брзо детектују вирусе и уведу карантине и рану детекцију. Да би се спречила управо ова ситуација у којој се налазимо данас.

То није успело, пошто многе државе не желе да имају у себи јединице које интернационално деле податке о здравству; а поврх тога, била је прича да је просто прескупо одржавати тако нешто. Амерички председник Обама је увео мини-верзију такве мреже кроз ЦДЦ; али је председник Трамп одмах 2017-те године угасио највећи део тих лабораторија.

Тако да ако вам треба нека политичка мета, узмите ово. За сада нема помоћи, ова епидемија мора да се преброди. Али кад је пребродимо, и када се ствари врате у неку нормалу, сетите се да политичаре треба гурати да се уведе епидемиолошка мрежа на светском нивоу, и да се почне са озбиљним стручним праћењем вируса. Уместо политичких препуцавања, и разних прича о заверама. То би била далеко конструктивнија употреба времена и новца него практично било шта друго.



Оставите одговор