Може ли палмино уље окренути Малезију Русији?
Премијер Малезије Махатир Мухамед изјавио је да је његова земља спремна да у потпуности обустави куповину авиона из Европе и пређе на руске летјелице у случају да ЕУ стопира увоз палминог уља.
-Ако будете ограничавали увоз, предузећемо исте мјере. Почећемо да купујемо руске авионе, а не ваше – рекао је он на самиту Асоцијације земаља југоисточне Азије (АСЕАН) у Бангкоку, пренио је Спутњик.
Мухамед је такође позвао земље Југоисточне Азије да се солидаришу и заузму јединствен став када је ријеч о свим питањима економских интереса АСЕАН.
Иначе, Малезија и Индонезија снабдијевају палминим уљем скоро 90 одсто цјелокупног свјетског тржишта, а у случају да ЕУ обустави увоз, те азијске земље ће претрпити велике губитке.
Медији такође подсјећају и да је малезијски премијер познат по својим жестоким изјавама. Сличну пријетњу упутио је у априлу, на сајму наоружања, али је тада спомињао кинеско наоружање.
Малезија намјерава да купи нове авионе којим би замијенила већ приземљене старе Мигове. Уколико се опет окрену руском наоружању, на губитку су они који су били већ виђени за набавку, француски Рафал или Еврофајтер, који прави здружено четири европске државе (Велика Британија, Њемачка, Италија и Шпанија).
Палмино уље је, упркос неслагању научика, дошло на лош глас као штетно по људско здравље. Због неутралног мириса и укуса палмино уље сматра се идеалним за термичку обраду намирница, нарочито за пржење у фритезама, што значи да се на њему обично намирнице прже више пута него иначе. Као јефтинија замјена палмино уље постало је често у скоро свим гранама прехрамбене индустрије, има га у готово свим слаткишима, пецивима, маргарину, грицкалицама… Чак се и пржене грицкалице у продавницама здраве хране све чешће припремају на палмином уљу.
Више од тога, производња палминог уља је проблематична и због отимања земљишта од традиционалних и домородачких заједница, шуме се крче немилице, а земљиште сатире. Исто тако, стандарди радничких права у овој индустрији су слаби, тврде заговорници против палминог уља.
Европска унија је реаговала планом да преко Свјетске трговинске организације издејствује забрану употребе палминог уља за производњу биогорива, резонујући како је апсурдно да се стара, еколошки шкодљива горива замјењују оним које не испушта отровне гасове, али зато навелико уништава шуме.
Малезија је трећа најснажнија привреда у економски све полетнијем региону југоисточне Азије, а значајан удио у томе има производња палминог уља, које се, након сојиног, највише троши на свијету. За последње23 године, његова производња се учетворостручила, а муштерије упркос контроверзама не одустају од њега, што најављује наставак раста.
Уколико би се спровео захтјев ЕУ у вези са кориштењем у производњи биогорива, малезијска привреда би изгубила 500 милиона долара годишње. У проблему би било 600.000 плантажера на чијим се посједима производи палмино уље, те небројени радници у ланцу производње и извоза.
Једини уступак на који је Малезија спремна јесте да ограничи површину за производњу палминог уља на шест милиона хектара, или је барем била спремна у фебруару,како је јавила агенција Блумберг. То било свега 2,5 одсто земљишта више од оног које се сад користи у те сврхе, али Малезија се производњом бави и у сусједним земљама, а њих не обухвата овим планом.
Из француске владе, прије свега из министарства индустрије, још у јануару је стигла порука да неће подржати потпуну забрану употребе палминог уља за производњу биогорива. Иако је Француска један од заговорника еколошких акција, попут Париског споразума о климатским промјенама, све моралне придике које намећу сиромашнм земљама очас посла се забораве при помисли на двије милијарде долара, колико се помињало као износ малезијске наруџбе Рафала.
Rusija kao kanta za smeće.