Мозак ради мало дуже, људи знају да су мртви кад умру

Људски мозак функционише и после смрти, што значи да човјек зна да је мртав, показују најновија истраживања.

петак, 30 новембра, 2018 / 16:45

Научници тврде да су открили да неколико секунди пошто срце престане да ради, мозак још активно функционише.

Стручњаци наводе да то означава да пацијент може да буде потпуно свјестан шта се догађа са њим, јер његова свјест наставља да ради. Кратко вријеме после смрти, особа може да буде "заточена" унутар свог мртвог тијела са мозгом који наставља да функционише, претпостављају научници.

Људи који су преживјели срчани удар били су свјесни шта се око њих догађа, док су били клинички мртви, прије него што су их "вратили у живот" и омогућили им да опишу шта се са њима дешавало пошто су престали да дишу, показује нова студија.

Докази показују да покојник може чак да чује како га проглашавају мртвим.

Доктор Сем Парнија и његов тим са Унивезитета у Стонибруку у Њујорку, испитивали су свијест после смрти проучавајући случајеве срчаног удара у Европи и САД.

Он тврди да је студија показала да се људи често промијене после "загробног" искуства и више настоје да помогну другима.

Упркос приказима у филмовима, доктор Парнија додаје да се људи не враћају са успоменама и визијама. У филму из 1990. године "Флетлајнерс" са Џулијом Робертс и Кевином Бејконом, као и римејком из 2017. године, група студената медицине зауставља своја срца и после се враћа у живот са визијама из сопствене прошлости.

Али, доктор Парнија тврди да када се особа оживи, не враћа се са "магичним побољшањем" свог памћења.

"Ти људи су описивали да су гледали шта доктори и медицинске сестре раде, да су били свјесни разговора, визуелних детаља који су им објашњавали шта се догађа, а што иначе не би знали", каже он.

– Вријеме проглашења смрти везано је за тренутак када је срце стало. Технички, то јесте вријеме смрти – додаје он.

Али, он наводи да церебрални кортекс, познат као "дио који размишља", такође успорава и замире, али мождане ћелије могу да буду активне још сатима пошто срце престане да ради.

"Када оживљавате срце, поново оживљавате и мозак, јер му дајете 50 одсто крви која му је потребна да започне своје функције", истиче он.

"Што дуже некога оживљавате, смрт можданих ћелија се и даље одвија, али успореним током. Можда се због тога људи враћају са позитивним промјенама из "загробног живота", додаје он.

"Посједују више алтруизма, постају ангажованији у помагању другима. Проналазе ново значење у животу, који је имао сусрет са смрћу. Али, није у питању "магично побољшање" памћења. То је продукт Холивуда", закључује он.

Његова студија показује шта се дешава са мозгом пошто особа доживи срчани удар и како свијест наставља да функционише и после смрти и колико дуго.

Циљ овог истраживања јесте да се унапреди квалитет вјештачког дисања и избјегну повреде мозга, приликом оживљавања срца.