Мостар обиљежава геноцид над Јеврејима, али над Србима не!

У граду који је донедавно имао улицу др Миле Будака, а избора нема већ више од деценију, лако је раскринкати лажне антифашисте.

недеља, јануар 27, 2019 / 17:30

Некакав УАБНОР из Мостара (а зна се и које стране), хини антифашистичку традицију, дочим је град (са обе стране) у протеклом рату баштинио и надахњивао се традицијама усташтва, без обзира на међусобни сукоб католика и муслимана.

Тако ће се они сјетити да обиљеће „холокауст“, што је термин који упућује искључиво на страдање Јевреја, док „покољ“ над Србима у свјетским ратовима, са нагласком на Независну Државу Хрватску, не да неће, него им не пада на памет обиљежавати.

Аушвиц је у реду, Јадовно и Јасеновац – не. Када то дође на дневни ред, то нису Срби, Јевреји и Роми; то су „антифашисти“ или „жртве фашистичког терора“.

Е, па баш вам хвала.

Свјесности ради, објављујемо саопштење из града у којем већ преко десет година живи прави фашизам високог представника и осталих окупационих експонената НАТО страховладе, јер се грађанима ускраћује основно људско право да бирају и буду бирани.

„Пригодна манфиестација без ријечи о томе што Срба нема више ни на прсте да се изброје у Мостару“

У понедјељак, 28. јануара 2019. године на Јеврејском гробљу у Мостару са почетком у 11,00 сати биће одржана пригодна манифестација обиљежавања Дана Холокауста.

Дан сјећања на холокауст и спрјечавање злочина против човјечности међународни је дан сјећања којим се жели подсјетити на све жртве нацистичких режима тијеком Другог свјетског рата.

Овај се Дан обиљежава диљем Европе, а у највећем броју европских земаља за датум обиљежавања изабран је 27. јануар. На тај дан 1945. године Црвена армија ослободила је 7.500 затвореника које су за собом оставили нацисти у концентрацијском логору Аушвиц у Освјенћиму у Пољској. Тог се датума овај Дан сјећања обиљежава и у Босни и Херцеговини. Резолуцију о обиљежавању 27. јануара као Међународног дана сјећања на жртве холокауста усвојила је Генерална скупштина Уједињених народа 2005. године.

Посљедњу деценију биљежимо велики пораст неофашизма и антисемитизма у свијету, те је јако важно да овај дан обиљежимо што масовније и упознамо се са модернисм облицима појавности неофашизма и антисемитизма. Јеврејска – Жидовска опћина Мостар тим поводом моли све добронамјерне грађане Мостара и људе који уважавају другог и другачијег да својим ангажманом не дозволе овакве појаве, те да својим присуством на овој манифестацији јасно покажу да су на страни хуманих вриједности и цивилизацијских тековина свијета!



2 КОМЕНТАРА

  1. Ко још о Србима у долини Неретве води рачуна? Нико. Страдају непрестано од 1875. године, од Невесињске пушке, до данашњих дана. Срби су развили културу и почетком 20.вијека начинили Мостар који се по култури препознавао. За чију корист? За корист оних који су их у току 20 . вијека убијали, уништавали и проћерали са простора од Коњица до Неума и Метковића. У Херцеговини је у периоду од 1941-1945.године погинуло 12.078 Срба, 1382 Муслимана и 1272 Хрвата. Да ли бројке довољно говоре саме по себи?. У рату 91-95 што није побјегло и проћерано, убијено је. Они који су се вратили, вратили су се јер немају куд на другу страну. Повратници углавном немају посла, немају уставном ХНК загарантовано право на конститутивност, немају право на српски језик и ћирилично писмо, асимилирају се, смртовнице пишу на латиничном писму, покушавају да се некако снађу и буду своји на своме, али то не иде. Полако нестаје Срба у долини Неретве. Да није Срба из општина које припадају РС и који раде у Мостару и околиним општинама, зато што немају посла у Републици Српској, Србе скоро нико не би поменуо. То је наша стварност и резултат српске борбе у сва три рата у 20. вијеку на овим просторима. Да бесмисао буде потпуна 15 мостараца у Другом рату проглашено је за народное хероје, а Мостар је имао батаљон у саставу 10. херцеговачке. Ништа није случајно, само Срби не раде како би требало и не знају ништа, живе у убјеђењу да је комунизам добар систем, да је злотвор Броз геније и њихов спаситељ, да је братство јединство вјечно, да је боље гроб него роб, да АВНОЈ није формална група безбожника него неки важан орган власти и итд.,итд. Нека нам је Бог на помоћи гдје год били.

  2. Kada protagonist-a ovog rezima,a svi znamo ko je,hladno izjavi;Posjeta Covica Blajburgu je samo politicki refleks,svi sutite ko pickice.

    Cinjenica je da manjinski narodi u oba entiteta,“zapisane“ teritorije nemaju ista prava.Ali isto tako ako recimo Srbina iz Mostara upitas o pravima Bosnjaka ili Hrvata u RS recice:ko ih jebe.Ista situacija i obratno.Bosnjak i Hrvat o pravima Srba u federaciji .

    Nevjerovatno ali istinito.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *