Морални банкрот Здравка Кривокапића

Због короне која је уништила земље које се превише ослањају на туризам, те кредита подигнутих за несувисле пројекте попут изградње аутопута, одавно се говори да Црној Гори пријети банкрот.

понедељак, април 12, 2021 / 07:04

Пише Марко Шикуљак

Док се опасност од финансијског полома избјегава новим кредитима, један други банкрот се десио и ништа га не може сакрити. Премијер Црне Горе Здравко Кривокапић доживио је морални банкрот.

Све се десило прије неколико дана, када је садашњој опозицији, односно ДПС и трабантима, успјело да као релевантну друштвенополитичку тему наметну одређивање према "Сребреници". Министар правде Владимир Лепосавић изнио је одмјерену изјаву која је покренула лавину, а будући да није често преношена, оставићемо је овде.

– Уопште не могу да признам или не признам догађај о којем немам сазнање. Ја сам спреман да признам да је у Сребреници учињен злочин геноцида када се то и недвосмислено утврди. Не знам да ли је постојала геноцидна намјера 1995. у Сребреници. Могу само да вјерујем или не вјерујем судијама из Хага, било оним који су гласали за ову правну квалификацију, или онима из истог судског већа који су о овом питању заузели или издвојено или посебно мишљење. Хашки трибунал за бившу Југославију, осим што је основан резолуцијом, умјесто међународним уговором готово је у потпуности изгубио легитимитет кад је утврђен да су докази извјестиоца Савјета Европе о вађењу и трговини органима цивилних српских жртава на Косову уништени у том суду – казао је Лепосавић.

сребреница

Након овог услиједила је медијска харанга у коју су се укључиле стране амбасаде у Црној Гори, црногорска опозиција и дио власти.

Премијер Црне Горе је у уторак (5. април) Скупштини доставио приједлог за разрјешење Лепосавића због његове изјаве о Сребреници. У образложењу је навео да је јавно дјеловање министра од избора 4. децембра прошле године одступало од званичних ставова Владе и Споразума лидера три побједничке коалиције из септембра 2020. који је био програмски основ за формирање Владе(!?).

Кривокапић, који стално запомаже како његову владу руше и из власти и из опозиције, дошао је у ситуацију да његов потез подржава више оних који су из опозиције, него оних који су гласали за његов кабинет. На његову страну су стали сви они који су поражени 30. августа 2020. и Абазовићева УРА. Демократе, које у скупштини имају 10 посланика, по обичају су давали изјаве које су уклапају у народну метафору "и стисни и прдни". Њихов предсједник Алекса Бечић поручио је како Лепосавићева оставка не би требала бити "знак слабости, јер нико не смије бити изнад потребе очувања воље народа" (!?), док је посланик Борис Богдановић поручио је да та партија неће смијенити министра Владимира Лепосавића са ДПС, уколико не буде договора унутар парламентарне већине. Оно што је битно јесте да Демократе тврде да је "Лепосавић учинио неспорну грешку".

На Лепосавићеву страну су стали сви чиниоци Демократског фронта, уз излазак на улице незадовољних грађана. И Кривокапић је ретерирао, јер његов приједлог сада стоји у протоколима и не зна се да ли ће и како доћи до дневног реда. Лепосавић одбија да поднесе оставку, последње што се зна јесте да ће вршити дужност док не дође до званичног расплета.

Било да се одлучи да са ДПС руши свог министра или да се прави како се ништа није десило, Кривокапић ће изгубити било какав политички кредибилитет, док је морални доживио на самом почетку ове афере.

Овај политички анонимус који је у жижу доспио као приједлог коме је кумовала СПЦ, да политичка листа која артикулише интересе грађана који се противе спорном закону о слободи вјероисповијести буде што више "неполитичка" и да на њеном челу буде личност која политички није укаљана. Као носилац листе За будућност Црне Горе Кривокапић је ушао у скупштину и потом се наметнуо као кандидат за премијера, понашајући се као да са листом иза себе нема никакве везе. Не би чак било спорно да је он одлучио да себи приграби сву власт, будући да је сваки од 41 посланика већине био тас на ваги. Међутим, Кривокапић је заправо постао продужена рука Дритана Абазовића и његове инстант НАТО странке.

Најављена као нестраначка влада експерата, Кривокапићева влада је у старту постала пародија, јер је за потпредсједника постављен Абазовић. Будући да је предсједник покрета УРА, тим потезом је извргнута руглу теза о нестраначкој влади, а будући да Абазовић од стручности има неколико НАТО округлих столова и семинара на тему безбједности, ругалица је тиме још горча. Као такав је постављен на мјесто потпредсједника владе који је координатор служби безбједности, што је за неупућене она позиција са које је Александар Вучић као фамозни ППВ, лансиран на мјесто најмоћнијег човјека у Србији.

Сав тај циркус оправдаван је тиме како се у новој влади налази "никад више Срба" те да је потребан одмјерен приступ јер треба мудро, споро и темељно демонтирати Ђукановићев систем, јер би у супротном избио "грађански рат" што је теза коју упорно напомињу Кривокапићеви интернет ратници. Будући да се Кривокапић упоредио са Христом стављајући се на чело владе 12 апостола, критичари су његове "ботове" прозвали Здравковим свједоцима, њихову политику исмијали упорним понављањем пароле "стрпљен спашен", док је сваки потез који иде истим правцем који је зацртао ДПС, а наставља га УРА, изругиван паролом "мораое".

Потез са Лепосавићем урадио је највише на разголићењу политичког дилетанта на челу владе Црне Горе, јер напросто нема више никог ван уског круга политичких активиста ко може оправдавати његове потезе.

Актуелна ситуација настала је управо због његове слабости и неодлучности да демонтира систем који је устројио Ђукановић. Да је започео обрачун са претходном влашћу, нико од њих не би ни стигао да намеће тему Сребренице, већ би се грчевито борили да спасу своју кожу. Претходна структура је толико безбрижна да РТЦГ није смањио ништа од шовинизма који бљује по Србима, нити штеди актуелну владу. У политичком смислу ДПС се показао довољно неоштећеним, јер је на изборима у Никшићу потврдио резултат који је имао на парламентарним изборима.

То може релативно безболно проћи у срединама које су доминантно против ДПС, попут Никшића, али за будуће изборе међу којима су предсједнички, потребно је фамозно прочишћавање бирачког списка које би онемогућило све изборне манипулације којима се користио ДПС. Најаве да ће држављанство Црне Горе добити грађани који годинама живе као апартиди (углавном они који имају везе са Србијом) те да се онемогући гласање онима који немају пребивалиште иако имају држављанство, јер годинама живе ван Црне Горе, одмах су удариле у зид.

Од почетка мандата нове владе, од значајнијих достигнућа истиче се једино промјена закона о слободи вјероисповијести, онако како се са тим сложила СПЦ, која је за политику заинтересована још колико треба да се добије темељни уговор између државе и цркве, какав су већ потписале друге вјерске заједнице. И на томе ће се завршити досадашњи појачани ангажман СПЦ у политичком животу, на који је била принуђена Ђукановићевим потезима.

Парадоксално, ово је била надлежност министра Лепосавића.

Све остало иде шепавим кораком. По свако мишљење Кривокапић иде у стране амбасаде што се ни не крије, а амбасадори се јавно оглашавају по медијима и дају смјернице. Једна од црнохуморних епизода била је и она када је нови ВД директора АНБ Дејан Вукшић на сједници скупштинског Одбора за одбрану и безбједност доставио и имена страних и домаћих тајних агената и детаље тајних операција једне стране службе. Одмах је услиједио притисак и оптужбе да је одао тајне податке једне НАТО земље, чиме му је стигла јасна порука да се престане мијешати у свој посао. 

Надлежност министра Лепосавића је и израда приједлога измјена тужилачких закона, која би омогућила брже процесуирање криминалаца и политичара бившег режима. Гле чуда, ове приједлоге је оспорила Венецијанска комисија. То је још један знак да се странци неће одрећи ДПС, по старом правилу које су установили Американци: "Они су кучкини синови, али су наши кучкини синови". Запад тако има двије могућности у рукама. Једна је повратак ДПС, друга је препакивање једног њиховог дијела, који би са УРА и оним што могу повући Кривокапић и Бечић, формирали нову власт која би остварила доминацију као и ДПС.

Не треба заборавити двије важне чињенице. Власт у Црној Гори је промијењена практично за длаку, а само је пад хрватске странке испод цензуса за мањине срушио ДПС. Са друге стране није неважна чињеница да смо деценијама имали људе који до спорног закона против цркве нису имали никав проблем са оним што је радио ДПС. Ако је вјеровати оптужбама челника ДФ, један од њих је и Кривокапић, за кога тврде да никад до 2020. није гласао против ДПС.

И ту је значајан резервоар за играрије у којима ће се Црна Гора покушати задржати на курсу антисрпског дјеловања, можда мање очитог у "идентитетским питањима" унутар ње, али ништа мање блаже у политичком смислу дјеловања против Србије и Републике Српске, када то буде потребно.

Још један парадокс је у томе да Кривокапићева општа неспособност ради против њега, односно не дозвољава му обрачун са ДФ, који је очито главни трн у оку страних центара моћи. Да је демонтирање ДПС у замаху, странци би врло лако направили операцију "вађења здравог ткива" и поцијепали ДПС из ког би струја на челу са Душком Марковићем постала прихватљив партнер Абазовићу и Кривокапићу, док би се пред Бечићем и Демократама нашао избор потпуног "преламања у мозак" који не би прихватили сви њихови бирачи. А будући да је недемонтирани ДПС још увијек опасан, страх од нових избора је превелик.

Демократски фронт има релативно добру позицију, јер са јачим показивањем зуба могу држати владу у шаху, која се неће смјети играти са новим изборима, а биће даље од онога што ће услиједити како економска ситуација буде клизила на горе. Свакако ће морати бити активнији у поправљању своје слике у јавности и имати иницијативу у томе да Кривокапића и сличне у потпуности оголе. На примјер, нико од њих није поставио питање: Како си уопште дозволио да те Сребреницом сатјерају у ћошак?



1 КОМЕНТАР

Оставите одговор