Мора да је због међеда: Центар за животну средину поменуо Српску прије БиХ!

У Котор Варошу је завршена информативна радионица за представнике ловачких удружења из Републике Српске на којој су презентоване досадашње активности везане за истраживање популације смеђег медвједа на нашим просторима, а као дио пројекта “Заштита смеђег медвједа на подручју Динарида”.

недеља, децембар 30, 2018 / 12:05

Фронтал.СРБ је веома осјетљив на угрожавање природне средине, тако да веома радо објављујемо све оно што неко ради на питањима њеног очувања, чак и када се организације као ЦЗС БЛ баве политиком, а не оним што им је примарна дјелатност у статуту. Наравно, незаобилазна лудачка кошуља бомбама НАТО наметнуте БиХ, већ ће изронити (уз финансијере) у другом пасусу:

Овај пројекат који је подржан од стране фондације “ЕуроНатур” из Њемачке у Босни и Херцеговини реализује “Центар за животну средину”, а истовремено га спроводи партнерска организација на подручју Црне Горе.

Ловци чувају медвједа и нико други

“У првој фази пројекта вршимо истраживање популације медвједа на научно основаној генетичкој неинвазивној методи. Ловачка удружења су битна за пројекат, јер су укључена у прикупљање узорака за генетичку анализу. Прикупљање узорака је вршено од касне јесени до ране зиме ове године. На радионици у Котор Варошу се расправљало о досадашњим активностима и могућностима за будућу сарадњу. Посебно нам је драго да су представници ловачких удружења изразили интерес да и у наставку пројекта узму активно учешће”, истакла је координаторица пројекта Александра-Ања Драгомировић.

Стручни сарадник на пројекту и Др еколошких наука, Игор Трбојевић каже да ће као резултат дијела активности које се спроводе кроз овај пројекат бити објављен стручно-научни рад о медвједу и другим великим звијерима у РС и који је у завршној фази за објављивање.

“Рад ће бити објављен средином 2019. године у Гласнику Шумарског факултета Универзитета у Бањалуци. У његовој изради учествовала је група аутора. Поред мене, ту су Јасмин Пашић, Мареике Бриx и Оливер Стевановић”, појашњава Трбојевић.

Иако знамо да пространства наше земље настањује популација смеђег медвједа, врло мало се зна о популацији медвједа која живи на подручју Динарских планина. Тренутно не постоји релевантна међудржавна регулатива која са сигурношћу осигурава опстанак смеђег медвједа на нивоу популације на простору Динарида.

Без основних научно утемељених података о популацији, њеној бројности и расподјели готово је немогуће дефинисати план управљања или прецизно идентификовати опасности које пријете опстанку популације, а што у коначници онемогућава благовремено дјеловање у заштити популације смеђег медвједа.

Пријетње по популацију медвједа су данас веће него у претходним деценијама, а посебно се огледају у нарушавању станишних услова, фрегментисаности станишта урбанизацијом, градњом путева и других великих инфраструктурних пројеката, криволовом и др. Уколико желимо да одрживо управљамо и осигурамо опстанак здраве популације медвједа научна истраживања као предуслов плану управљања на нивоу популације су хитна и неопходна.

Управо се овим пројектом то покушава и постићи.

“Визија нашег пројекта је осигурати дугорочни опстанак смеђег медвједа на подручју Динарида, а самим тим и у нашој земљи. Желимо успоставити план управљања за популацију смеђег медвједа утемељен на савременим научним методама истраживања те да је исти усаглашен са плановима управљања медвједом сусједних земаља – јер знамо да животиње не познају административне границе. На крају желимо учествовати у оснаживању и операционализацији интервентног тима за медвједе у нашој земљи”, каже Александра-Ања Драгомировић.

Имплементација пројекта је почела 1. јануара 2018. године, а планирано је да траје до 31. децембра 2020. Пројектни тим чине Александра-Ања Драгомировић, Игор Трбојевић и Дејан Радошевић.



1 КОМЕНТАР

  1. Bas me interesuje da li cete objaviti ovaj komentar.

    Ali me isto tako interesuje zasto se ne potpisuju ‘novinari’ koji pisu ovdje?

    I druga stavka je da za euronatur ne brinete, oni su mala meckica za velike kreditase koji dotiraju obje cevap drzavice i koje cu ja morati da otplacujem a nije me se pitalo kad se zaduzivalo u ime kvazi cevap interesa.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *