Мора да је љубав: Азбучни формулар, латинични рукопис

Странка од ПДП одијељеног Зорана Талића на друштвеним мрежама редовно пише као што је Јосип Броз Тито заповиједао, али није радио – и ћирилицом, и латиницом.

уторак, јун 30, 2020 / 15:01

Но, исто то данас проповједају и Бакир Изетбеговић и (као) Жељко Комшић и (још више као) фолиранти типа Наша странка, који хине да су "стварно мултиетнични", док заправо слиједе азбукоубиствену и србомрзачку идеологију још из доба самоуправног социјализма.

Ову фотографију је предајући ћагета за изборе у ЦИК, направиши себић да се идентификују бирачима и нама као одговорна лица, поставио сам Талић. Дакле, при процесу фотографисања, учитавања и објаве на два писма, није им палона памет да је њихов чин чисто азбукоубиство и културни геноцид над сопственим народом.

Срби су вјероватно једини народ на свијету, којем његово писмо изумире због тога што је у вријеме комунизма неко успио убиједити исте да је оно "назадно".

Сами даље радимо на културном геноциду против самих себе, а који је Анте Павелић прописао још 1941. године, као један од првих закона које је његова Независна Држава Хрватска донијела.

Потпуно је јасно куда води овакво заступање "равноправности писама" које заступа Полиграф, будући да у Загребу данас то не постоји, али из неког разлога српска политичка партија има потребу да његује традицију Јосипа Броза Тита, који је настављач Павелићеве политике. Наравно, мислимо још увијек на Полиграф, пошто СДСС Милорада Пуповца не спада у било шта што би се могло назвати "српским". Чак ни под наводницима.

Ако ништа, сазнали смо да се "равноправност писама" заговара алатком за пресловљавање са латинице на ћирилицу, обзиром да је лични избор ових људи латиница. То је у реду, али више из ове политичке опције не би смјеле долазити било какве националне, односно српске патриотске изјаве.



5 КОМЕНТАРА

  1. Ovaj tekst o azbuci je besmislen i tendenciozan. 2/3 bivše Jugoslavije je učilo ruski jezik,a u školi se pisalo 1 mjesec ćirilica a drugi latinica. Gimnaziju sam završio daleke 82. Mi čitamo i pišemo latinicu a da i ne primjetimo koje je pismo. Da li autor ovog teksta može to da shvati. Živim i radim u Tuzli i kad god želite mogu vam dokumentovati kako moj kolega piše i potpisuje se na ćirilici ( a uz to još „Autore“ možeš zamisliti da nije ni srbin ).Na filozofskom fakultetu u Tuzli jezički odsjeci, svi ravnopravno tretiraju oba pisma, dođi i provjeri. Vi dragi čitaoci ne vjerujte svemu što pročitate, provjeravajte, i ne mrzite nekoga samo zato što piše latinicu ili ćirilicu! Bitan je sadržaj a ne forma, jer ovo bi imalo istu poruku da sam pisao i ćirilicom.

  2. Benito , овакво твоје писање може проћи код Срба , јер је њима све свеједно , па лако прихватају да је свеједно ћирилица или латиница.
    Ја сам завршио гимназију у Дервенти 1964.г. Тада су се у српскохрватском језику наизменично користиле латиница и ћирилица, а у свим осталим предметима само латиница. Па кад сам са двојицом другара отишао у ћирилицом означену посластичарницу Горанца, понудио нам је овакву опкладу : ако знаднемо побројати сва азбучна слова даће нам колаче бесплатно. Нисмо знали.
    Ти си Benito очигледно млад па не можеш ни знати зашто данас нема ћирилице. Ево да нешто сазнаш на овом порталу , иако си то већ могао овде сазнати да си хтео и да си искрен.
    Хрват Тито се држао пароле „слаба Србија ,јака Југославија“ , па је на сваки начин слабио србски елемент. Највише га је жуљала ћирилица као симбол србства, па је хтео да буде замењена хрватском латиницом као симболом србохрватства и југословенства . Зато је 1954. г. у Покрајинском комитету СК Војводине смишљено језичко заједништво Срба и Хрвата, а које је требала да спроведе Матица српска . Тада је србски језик преименован у српскохрватски да би у њега могла ући и латиница као равноправно писмо са ћирилицом. Из Летописа Матице српске се види да се радило о лажној равноправности писама , а прави циљ је био да временом латиница замени ћирилицу и у Србији, све сагласно са тајним договором ЦИА-е и министра просвете Југославије из 1948.г. ( после разлаза Стаљина и Тита ). Још 1949.г. избачена је ћирилица из ЈНА , у ту сврху повучене су из државне администрације ћириличке писаће машине и престала је њихова производња у фабрици „Славко Родић“ Бугојно .
    Почетком осамдесетих година ћирилица је била потпуно протерана из Бих , па је Батрић Јовановић у Савезној скупштини за тај прогон оптужио шефове самосталне радње Бранка ( Микулића) и Хамдије ( Поздерца) , зване БиХ. Одмах потом је прва страна новина ОСЛОБОЂЕЊЕ наизменично била ћирилична и латинична. Вратила се ћирилица и на табле на општинама , комитетима СК и школама , али не и на ознакама предузећа. Разумели су Срби да је ћирилица великосрбска , четничка и назадна , па није добро имати посла са њоме.
    Ти се, Benito , позиваш на равноправност писама у Тузли. Постоји фотографија ћириличких регистарских таблица камиона у Тузли из 1954. ( може се добити код удружења чувари ћирилице Ниш). Ако је ћирилица равноправна у Тузли, можеш ли показати макар једну ћириличку ознаку тамношње фирме? Чини ми се да тога нема , јер је за Тузлаке ћирилица исто што и Србин. А видели смо по оној масакрираној колони ЈНА која се повлачила из Тузле да тамо уопште није добро бити Србин, а камоли још и ћирилички Србин. Да је тамо добро бити Србин остала би улица сликара Ђорђа Андрејевића Куна . Док сте ви отуда протерали Ђорђа , у мом комшилуку у Београду је одмах по растурању Југославије нова улица добила име другог тузланског сликара Исмета Мујезиновића.
    Верујем да твоје име нема везе са Мусолинијем , који је био пре НДХ неговао у Италији свог пријатеља Анта Павелића. А овај је својом првом наредбом забранио Србима њихову ћирилицу.
    Био бих захвалан Хрватима када би разбили чекићем још коју ћириличку таблу , да би Срби имали од кога научити које је њихово писмо , кад се то већ не може научити у просвети Републике Српске . Наиме , учитељи у Српској уче из уџбеника да Срби имају два равноправна писма, па они то преносе српској деци.
    Друг Тито више не влада Србима, сада влада другарица хрватска латиница!

  3. Benito , изгубио си се као улица сликара Ђорђа Андрејевића Кума у твојој Тузли. Укуцам на интернету али нема ништа. Укуцам улицу сликара Исмета Мујезиновића у Београду и одмах се покаже да је она на Новом Београду. Толико о твојој мултиетнићкој Тузли.
    Значи, истина је оно што је написао Велимир Поповић.
    Оставимо по страни ту непријатност са сликарима, али баш ме занима откуд теби потреба да убјеђујеш Србе да је свеједно којим писмом они пишу. Ја мислио да ако су они на речима против сарајевског унитаризма да ће чувати своје национално писмо ћирилицу , а они њега добровољно већ замијенили хрватском унитарном латиницом. Ти написа да имаш једног у Тузли који није Србин а пише ћирилицом, а да ли би могао наћи макар још једног таквог у повеликој Тузли? Или , да ли си икада видео у Тузли макар једну фирму означену ћирилицом ? Ако је свеједно , онда је за очекивати да буде пола ћирилице пола латинице. Јави нам се са својим мудрим тумачењем да ми Срби из незнања не би остали без хрватске латинице .

Оставите одговор