Монтеусташлук: Пунишу уклонисте, а Барешић је ту да остане?

Група грађана различитих политичких увјерења, професија и занимања упутила је отворено писмо премијеру и министру вањских послова, Душку Марковићу и Срђи Дармановићу, у којем су затражили одговор о томе какви су били ефекти протестне ноте Црне Горе званичном Загребу, поводом подизања споменика хрватском терористи Миру Барешићу.

петак, јул 21, 2017 / 12:43

"Ипак, не можемо се отети утиску да је по истом, или чак горем питању, званична Хрватска реаговала дијаметрално супротно, што је итекако забрињавајуће, јер се ради о случајевима који се не могу заобићи у односима двије државе. Овом петицијом желимо упутити јавно незадовољство због позиције Министарства вањских послова (МВП) Црне Горе, које скоро годину ћути о игнорисању протестне ноте коју је Црна Гора упутила Хрватској 1. августа 2016. због подизања споменика хрватском терористи Миру Барешићу", наводи се у писму.

Сматрају да неопходним да се Влада Црне Горе и Министарство вањских послова Црне Горе јавно изјасне по том питању, те јавност обавијесте о ефектима своје протестне ноте званичном Загребу.

"Јавност Црне Горе и те како интересује каква је била позиција хрватске стране, њихове Владе и МВП-а Хрватске, по овом питању? Каква су била њихова образложења у одговору на протестну ноту, ако је одговора било и, који је коначан став званичне Црне Горе по том питању", питала је група грађана.

Како се наводи јавности је познато да је "споменик терористи Миру Барешићу, који је на циничан и свиреп начин учествовао у монструозном убиству амбасадора Југославије Владимира Роловића, рођеног Баранина, у нападу 7. априла 1971. у Стокхолму, свечано отворен 31. августа 2016. у Драгама код Пакоштана, на тргу који носи име истог злочинца Мира Барешића".

Подсјећају да је осим тога нечувеног акта величање терористе настављено, па је у Сплиту именована Улица Мира Барешића.

"А у Сегет Врањици Обала Мира Барешића. Управо зато нас интересује Ваше објашњење на којим принципима Хрватска доноси одлуке о дизању споменика, именовању улица, тргова и обала у част монструозне личности, али и Ваш планирани одговор на такав нечувени поступак, као и игнорисање протеста из Црне Горе", наводи група грађана.

Јавност, како су казали, има право да зна на који ће начин званична Црна Гора његовати сјећање на тај терористички акт и злочин над својим сином, амбасадором Владимиром Роловићем, који је страдао мученичком смрћу и проглашен народним херојем.

Грађани, како се наводи у писму, желе од Владе и МВП Црне Горе да добије информације о коначној кривичноправној заштити грађана Црне Горе који су као ратни заробљеници мученички пострадали у логору Лора у Сплиту.

"Шта се урадило по питању привођења правди управника и стражара, односно хрватских службених лица одговорних за мучење и ликвидацију петорице Никшићана, ратних војних заробљеника у сплитској Лори. Детаљи тога, уму непојмљивог злочина у хрватском државном затвору су дати у Извјештају Амнестy интернатионал-а за 1993, у виду свједочења Гаврила Трипковића из Чапљине (свједок 259-94-6)", наведено је у обраћању грађана Марковићу и Дармановићу.

Из отворених извора информација се, како је наведено, сазнаје да нико од службених особа хрватског логора Лора никада није одговарао за тај монструозни злочин.

"Управо зато, намеће се питање шта планирају и шта могу урадити правосудни органи Црне Горе по питању расвјетљавања овога трагичног случаја наших грађана, и на који начин се планирају на државном нивоу његовати сјећања на страдање црногорских ратних заробљеника", каже се у писму.

Како је наведено, на основу Ваших одговора, јавност Црне Горе ће бити у прилици да на основу чињеница суди о ријешености Републике Хрватске да се на адекватан начин, и одговорно односи према питањима који су од интереса и значаја за Црну Гору и њене грађане.

"Наравно, и прије свега да суди о капацитетима црногорских државних органа да воде принципијелну спољну политику која уважава интересе грађана Црне Горе у ништа мањој мјери од оне које друге државе исказују према интересима свог народа. Јавност Црне Горе има сва права да зна шта је по овим питањима урадила Влада Црне Горе, и које су будуће стратегије", закључује се у писму.



Оставите одговор