Модел Отаве за уређење Брчко Дистрикта

Према одредбама арбитражног трибунала за Брчко дистрикт (БД) БиХ је кондоминијум (сувласништво) ентитета. Нефункционалност БД проистиче из обавезе да добар део одлука мора бити донешен фактичком сагласношћу представника три народа.

Пише Горан Николић

Примећујући колико је битан етнички елемент супервизор је у увео правилник по коме представници сва три народа, из различитих странака, морају бити заступљени у парламенту дистрикта, ротирајући челне позиције.

Слично је и у другим органима власти, судству, полицији, тужилаштву.

Функција супервизора за БД је суспендована, односно замрзнута августа 2012. Ипак, супервизор и даље наставља да постоји као правни субјект са свим овлаштењима, као и Арбитражни трибунал за БД. Супервизор ће и даље бити надлежан да обавести Арбитражни трибунал када буду испуњени услови за његово затварање, али ће до тада Арбитражни трибунал задржати своју јурисдикцију и наставити да извршава свој мандат и моћи ће изменити коначну одлуку у случају да ентитети покушају да ставе део или читав БД под искључиву надлежност једног од њих.

Опасност да у БД две нације гласају конзинстетно против треће тренутно је спречена правилима које је усвојио супервизор, која би могла евентуалном одлуком Уставног суда БиХ да буду доведена у питање. Поред тога, и ‘дух правилника’ супервизора у будућности може бити изигран, као што је нпр. случај са избором хрватског члана председништва БиХ.

Нови модел за Дистрикт Брчко

Отава (на југу канадске савезне државе Онтарио) и Гатинеау (који је у другој савезној држави: Квебеку, и који се налази на другој страни реке Отава), заједно са околним општинама, чине Регију националне престонице (Nаtionаl Cаpitаl Region ili Cаnаdа’s Cаpitаl Region). Општинама у овој регији управљају различите локалне власти, док савезним подручјима унутар регије управља Комисија националне престонице (National Capital Commission). Ради се о двојезичном подручју, где су службени језици енглески и француски. Матерњи језик за 63 % становништва је енглески, док француским као матерњим говори 15% популације. Отава је, поред осталог, одабрана за главни град јер је била једино значајније насеље на граници западне и источне Канаде (Онтарио и Квебек), што је био прихватљив компромис за британску и француску заједницу Канаде.

Регион националне престонице, за разлику од престоничких дистрикта у нпр. САД или Мексику, није посебан политички ентитет (дефинисан је актом). Повереним надлежностима Регион-а управља Комисија, која је основана од стране федералне владе 1959. Она има мандат да учини Регион извором поноса и јединства Канађана, кроз разне политичке, културне и надлежности у просторном планирању и урбанизму (нпр. изградња државних објеката) које су типично резервисане за федералне јединице по уставу Канаде. Било је доста неуспешних идеја да се Регион учини посебним дистриктом.

У складу са канадским искуством, идеја је да ДБ задржи одређен ниво кровних надлежности за чији пренос би биле надлежне институције државе БиХ (као и у Канади), док би се део овлашћења пренео на три нановонастале градске општине. ‘Релативизована’ међуентитетска линија би, као у Канади, ишла кроз Дистрикт. У односу на граничну линију до 1999. постојала би разлика јер би се централни и западни део те линије померио на север, тако да би мањем ентитету припала трећина уместо некадашњих 48% предратне општине Брчко. У оквиру ФБИХ, односно Тузланског кантона биле би формиране две градске општине: Јужно Брчко и Равне (са Бодериштем), док би у оквиру правног система РС (и БиХ) функционисала градска општина Северно Брчко (видети мапу).

За увећан приказ кликните на слику

На овај начин би се спуштањем сета надлежности на општински, и мањим делом на ентитетски, ниво практично елиминисала потреба за националним кључевима и снажно повећала ефикасност одлучивања (била би укинута и процедура избора ‘опције’ код ентитетског гласања). Вероватно би овим предлогом најзадовољнији били Хрвати, који би добили ‘своју’ општину, који су маргинализовани на нивоу БД. РС на овај начин не би била ‘пресечена’, док би и Бошњацима остао излазак на Саву. Наиме, западно од реке Брке, на мање од пола километра од уливања у Саву, постојала би тачка где би се територије РС и ФБИХ спајале у једној тачки.

Страх од распада БиХ и евентуалног спољног мешања на овом простору, као и страх од мајоризације у ДБ би на овај начин били смањени, те би се сва три народа више фокусирала на животна питања. Могућност да би сукоб у БиХ могао управо да почне у Брчком, такође би био умањен јер би се на неки начин знало шта је "линија компромиса". Градске општине би само потврдиле постојеће етничке линије (то би можда било компликовано у Новом Брчком). Избори за Дистрикт би се одржавали у градским општинама, а истовремено би могло да буду и избори за ДБ (или би тај избор био посредан).

Питање школства би нпр. могло бити пренето са градских општина на ентитете, док би неке ингеренције дистрикта биле измештене на ниво државе БиХ. Дистрикту би остале одређене градске службе, комунална предузећа, градске болнице, факултети и наравно секретаријати. С друге стране, градске општине биле би одговорне за функционисање домова здравља, основних и средњих школа, вртића. На градске општине би требало пренети право својине над имовином и њеним располагањем. Градске општине би могле да учествују у предлагању пројеката, те и стратегије развоја града, који би били финансирани из буџета града. Надлежности градских општина биле би и у домену комуналних делатности, инфраструктуре и урбанизма, водовода, канализације. Јасно је да би ово имало и позитивне економске реперкусије, јер би функционисање града са невероватним бројем фактички државних надлежности, постало јефтиније.