Моћ и немоћ бивших предсjедника

Више од добре пензије или других погодности бившим шефовима држава сигурно је важнији утицај који имају и после престанка мандата

Улога бивших шефова државе у политици и друштву земље може бити значајна или безначајна, али су сви, бар на неко време, збринути параграфима закона. У Србији је деведесетих година бурно протестовано против закона о бившим председницима, понајвише због широке руке законодавца, па је акт донет следећом приликом, по угледу на земље у окружењу и свету. Слободан Милошевић, први председник Србије у вишестраначју, отишао је у Хаг, а за њим је касније кренуо и Милан Милутиновић. О Зорану Лилићу се писало као о човеку који има одличне односе с Муамером Гадафијем, а вест дана је била када је обријао бркове. Војислав Коштуница је, као председник ДСС-а, остао активан у политичком животу Србије. Сада имамо још једног бившег председника – Бориса Тадића.

У Србији председник Републике по одласку с функције има право на почасни назив „бивши председник Републике” (иако председник Томислав Николић мисли да то није одговарајући назив) и на накнаду плате (80 одсто од председничке плате) док се не запосли или док не испуни услове за пензију, али највише шест месеци од када му је престао мандат. Када се запосли или оде у пензију има право на додатак до 80 одсто председничке плате. Следује му и канцеларијски простор, саветник, секретар и службени аутомобил с возачем. Све ове погодности може користити онолико дуго колико му је трајао мандат. Може га обезбеђивати полиција или војска годину дана по престанку мандата, али то се може продужити ако постоје оправдани разлози. Председник Републике који је разрешен дужности нема права на ове погодности.

Бивши председници и у другим земљама имају сличне погодности.

„Доживотни бивши председник” – како је сам себе назвао Стјепан Месић, после два петогодишња мандата на челу државе, могао би заиста доживотно имати све привилегије које му обезбеђује Закон о посебним правима по престанку обављања дужности – каже Милан Обреновић, дописник „Политике” из Загреба. „Најављене су измене тог закона, чак је пре три године поднесен и захтев за оцену уставности, калкулише се о ограничењу привилегије на рок од пет година, после чега би бивши председник постао пензионер, додуше са нешто већим примањима. Без обзира на све Месић и даље ужива у луксузу загребачке виле која му је додељена на коришћење, има на располагању службеника, аутомобил и возача, повлашћену пензију, и све то се плаћа из државне благајне.”

„Председник никада није приватна особа, па ни када му истекне мандат. Долазе ми и бивши и садашњи председници, амбасадори, министри… Позивају ме на светске конференције да одржим говор, а за то се не могу спремити у својој кухињи”, говорио је Месић.

Бивши хрватски председник има право и на телохранитеља, све могуће привилегије користи трајно и када умре трошкове сахране сносиће Хрватска. „Од породице сам тражио чврсто обећање да у мојој сахрани држава неће учествовати. Но, сви ће се начекати, јер имам намеру још дуго живети и бити активан”, поручио је Месић својим критичарима.

Иако тврди да је прве године после одласка с функције потрошено 100.000 евра за функционисање Уреда бившег председника, подаци из државног буџета говоре како су трошкови били двоструко виши. Прошле године потрошено је наводно више од 150.000 евра. Проблем ће се појавити када се појави још који бивши председник, али је актуелни председник Иво Јосиповић најавио како се враћа на Правни факултет и предавањима студентима.

У Словенији је другачије. Драго Балажич, новинар Радио Словеније, каже: „Јанез Дрновшек је умро, Милан Кучан је жив, али су му, према одлуци владе, узели уред, секретарицу, аутомобил, нема више ни путних трошкова ни буџета. Он је обичан грађанин, који се ту и тамо појављује, даје интервјуе и на сваку његову реч се пази. Јавност ближа десници преувеличава његов утицај. Кучан је, када му је престао мандат, основао Друштво Форум 21 у коме су били сви важнији људи, сада су неки отишли, неки постали тајкуни и више их нема толико. Али, Кучан има утицај и оглашава се када су важне теме. Доста је активан, иде на јавне догађаје, округле столове. Био је у средишту пажње када је подржао Зорана Јанковића на последњим изборима. Кажу да је Јанковић био Кучанов пројекат.”

Балажич каже да су у Словенији срезане пензије свим бившим функционерима, па немају више додатке већ чисте пензије. „Кучан лепо живи, мада је можда незадовољан стањем у земљи. За људе левице и центра он је још велики ауторитет, а за друге је извор зла и у свему виде његове прсте.”

„Захваљујући првом америчком председнику Џорџу Вашингтону, који је могао доживотно да влада, али се повукао после другог мандата, успостављено је правило да нико не може бити биран више од два пута”, каже Милан Мишић, дописник „Политике” из Америке. „Председник може да поднесе оставку пре истека мандата, али то је учинио само Ричард Никсон због Вотергејта.”

У САД се подразумева да се одлазећи председник о свим битним одлукама консултује с долазећим. Исељењем из Беле куће, од момента када постану бивши, мада задржавају титулу председник без придева „бивши”, председници престају да се оперативно баве политиком и немају ни формалну функцију у партији и селе се из Вашингтона. Одмах унајмљују професионалног, али анонимног, писца који им помаже у састављању мемоара и праве планове за своју председничку библиотеку. Остајући без власти, бивши председници не остају без утицаја, који њихови наследници користе у већој или мањој мери. Америка данас има четири жива бивша председника: Џими Картер (87), Џорџ Буш старији (88), Бил Клинтон (65) и Џорџ Буш млађи (66). Актуелни председник удружује снаге с бившим када му је то потребно. У последње време Барак Обама користи услуге Била Клинтона да освоји други председнички мандат. Клинтон је иначе један од најактивнијих бивших председника у новијој историји.

Сви живи бивши и актуелни председници су чланови неформалног „Председничког клуба”. Заједничко им је искуство, јер су били најмоћније личности света, сви су седели за истим столом у Овалном кабинету, спавали у истом кревету и обедовали за истим трпезаријским столом.