МКГ: Притисци на Македонију због имена
Међународна кризна група /МКГ/ оцјењује да Скопље треба да прихвати приједлог УН за назив државе – Република Сјеверна Македонија или неку сличну формулацију са географском одредницом, како би се ријешио спор са Атином. У посљедњем извјештају МКГ оцјењује да уколико Македонија прихвати тај назив, НАТО ће је одмах признати, а ЕУ отпочети преговоре за чланство, […]
Међународна кризна група /МКГ/ оцјењује да Скопље треба да прихвати приједлог УН за назив државе – Република Сјеверна Македонија или неку сличну формулацију са географском одредницом, како би се ријешио спор са Атином.
У посљедњем извјештају МКГ оцјењује да уколико Македонија прихвати тај назив, НАТО ће је одмах признати, а ЕУ отпочети преговоре за чланство, пренијели су скопски медији.
Кризна група препоручила је влади у Атини да прихвати употребу са придјевом "македонски".
"Атина треба да призна национални идентитет и језик свог сјеверног сусједа као `македонски`. Скопље треба да промијени своју одлуку и преименује аеродром Александар Велики и да се узрджи од сличних провокација Атине, посебно у контексту пројекта `Скопље 2014`", наводи се у препорукама МКГ.
Македонско име и историја, посебно послије распада Југославије 1991. године, постало је предмет расправе између Атине и Скопља.
Кључни грчки аргумент је да коришћење имена Македонија представља "безбједносну пријетњу", јер Грци тако називају своју сјеверну област.
Преговори о излажању рјешења спора између Скопља и Атине у вези са називом Македонија воде се од 1992. године.
УН су ради рјешавања проблема именовале Метју Нимица за специјалног посредника, који је до сада одржао више састанака са представницима двије стране и изнио неколико приједлога.
Посљедњи приједлог који је Нимиц понудио био је назив "Сјеверна Македонија", а раније су као најчешћа имена помињана "Република Горња Македонија", "Нова Република Македонија" и "Република Македонија Скопље".