Мјесец бијелих чарапа у Бањој Луци

У организацији Фонда за хуманитарну катастрофу „Теофил и Соња Павелић“ у Бањој Луци ће се током јула одржати низ манифестација имена „Мјесец бијелих чарапа“ у знак сјећања на ратне деведесете кад су многи професионални антифашисти били приморани да носе једне бијеле чарапе током цијелог јула.

уторак, јул 30, 2019 / 03:51

Пише: Дражен Милосављевић

У изјави за радио „Поробљена Европа“ професионални антифашиста и жртва Слађан Пуховски сјећа се тих врелих јулских дана 1994. године: „Moј теча Фридрих из Нирнберга послао ми брзом поштом саднице љубичица и тестамент по којем сам његов насљедник уколико првим аутобусом одем за Бању Луку и тамо ширим антифашизам и садим љубичице мира.

Имао сам обавезу да сваког српског војника поздравим са ‘Смрт фашизму, долари антифашистима!’. Двадесет сати сам путовао неким аутобусом без ер кондиш’на од Старе Херцеговине до Бање Луке.

Тек што изађох из буса, звиждећи „С намером дођох у велики град“, сагех се да засадим прву љубичицу, заустих ‘Смрт фашиз…’, нађох се у хладу сјенки неких грмаља у маскирним униформама, сви с бијелим чарапама и прашњавим ципелама. ‘Мобилисан си.’ – повикоше. ‘Нама су од непроцјењиве вриједности ти што се боре против фашиста, а како имаш бијеле чарапе, бићеш у нашој јединици Вајт сокс.

Узалуд сам им објашњавао да сам ја дошао да ширим поруке мира, да пописујем жртве, бројим кости, да су бијеле чарапе у Херцеговини дио фолклора, традиције, да их навлачимо и на главу кад идемо у пљачку. Одвели су ме на линију фронта.

Тек на Илиндан, након мјесец дана, нека жена из Цириха, путовала својима на Славу, из буса ми на коридору баци неотпаковане докољенке дугиних боја. Било је то као да сам се поново родио, јер сам на пут кренуо само у једним бијелим чарапама. Фашисти ме нису пустили до Беча у шопинг. Међутим, правда је побjедила. Из Саудијске Арабије су ме позвали као крунског свједока.

Одбрана је заступала тезу да су и ови што су ратовали по Бањој Луци носили бијеле чарапе, али је судско вијеће ипак мени вјеровало на ријеч, с обзиром да имам угледог течу. Чарапе су струнуле, нисам их могао показати у судници, али ријеч је ријеч. Баш као и у Приједору.



4 КОМЕНТАРА

  1. С обзиром да – из неког фронталовског, фашистичког, заумног разлога јер га ја не могу никако рационално докучити – стављате слику на којој арапским словима пише „Бог“ (који се на арапском језику изговара „Аллах“, тако га изговарају и арапски хришћани, не само муслимани, турад и балије, мислим да то барем Д(а)нијел од Срба зна), са чарапама (ваљда због везе с овим горе бесловесним текстуљком) на којима „мајстор Боб“ гравира исте „кривуље“, онда будите досљедни у свом нечовјештву па се сустегните од честитања Курбан-бајрама који је у идућу недјељу, пошто знам да волите некад честитати Бајрам и продавати слична муда… Унапријед хвала!

  2. “Тек на Илиндан, након мјесец дана, нека жена из Цириха, путовала својима на Славу, из буса ми на коридору баци неотпаковане докољенке дугиних боја.“

    То што је Фурунџија оптерећен хомосексуализмом па не може без дугиних боја га не оправдава што у свој очајни покушај (х)умора убацује шарене чарапе.

    Наиме, шарене чарапе се симболично облаче на дан који је посвћен дјеци обољелој од Дауновог синдрома.
    А говно љекар!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *