Митинг скупштинске већине у Бијељини: Мањак енергије на протесту против градоначелника

Коалиција Договор за Бијељину, која представља већину у скупштини Града Бијељине одржала је митинг на централном градском тргу.

субота, октобар 2, 2021 / 20:35

Према ријечима једног од говорника, коалиција представља 11 странака и 23 одборника у скупштини. То би значило да у своју већину рачунају и два одборника СДА, али њихових представника није било међу говорницима. На скупу је говорио предсједник странке која носи име Миће Мићића, што говори да је раскол бивших СДС-оваца са странком и даље поприлично дубок, а о разлозима ће бити говора у наставку текста.

Без упуштања у процјену броја присутних, може се рећи да је скуп по посјети био сличан централним скуповима који се одржавају пред изборе, али уз упадљив недостатак енергије. Било је видљиво присуство млађих страначких активиста, са бине се чула рок музика, а упадљив је био изостанак страначких обиљежја. Махало се српским и заставама Бијељине.

Већина говорника није знала артикулисати због чега је позвала грађане на окупљање, углавном вртећи општа мјеста у реченицама. Код појединих, попут предсједника градског одбора СНСД Владимира Лазића, била је видљива тежња да се обасни како њихову политику не диктира нико са стране (ранија оптужба градоначелника Петровића), а ни да у томе нема ништа лоше јер власт у Бањој Луци планира бројне пројекте који су на корист Бијељине.

Разлози протеста

Најконкретнији је био предсједник градске скупштине Александар Ђурђевић, млади члан СНСД, па се из његовог наступа могло видети нешто конкретнијих примједби на рад градоначелника. Набрајајући замјерке на рад градске управе, Ђурђевић је поручио:

– За комуналну инфраструктуру, од предвиђених 1,8 милиона КМ, утрошено је само око 6 хиљада КМ. Средства за јавну хигијену и одржавање зелених површина реализована су само 3% извршење буџета у одјељењу за стамбено – комуналне послове је 19%, а у одјељењу за просторно уређење је 16%, а ово су одјељења која треба да носе развој града. Ни једног дјечијег игралишта, ни метра асвалта, а камоли шта више…

Ђурђевић је додао да је скупштина усвојила више од 500 аката, напомињући да је значајан број њих предложио сам градоначелник, док је само број приједлога који нису прошли локални парламент једноцифрен, што говори да скупштинска већина није кочничар.

Циљеви протеста

Иако није конкретно најављен опозив, тај потез је био најављиван у протеклом периоду. Чланови коалиције су почетком седмице одржали састанак са врхом СНСД у Бањој Луци, када је упућен позив Петровићу да се сједне за исти сто и направи договор о "отклањању блокада", у противном би скупштинска већина на сједници 15. октобра покренула процедуру опозива.

Док се протестовало против њега, градоначелник Бијељине био је на митингу у Бањој Луци, чиме је поново демонстрирао исувише опуштен приступ у комуницирању са јавношћу. Петровић је раније претјерано самопоуздано поручио скупштинској већини да крене у процес опозива.

– Свако има право да изађе на улицу и искаже свој став, и ја ћу га поштовати док год све пролази без нарушавања јавног реда и мира, ја против тога немам ништа. Што се тиче опозива, ја сам се само насмијао на те наводе. Њихово је право да о томе разговарају и донесу ту одлуку, ако желе да искажу незадовољство вођењем града. Народ је увијек одлучивао, за нас ту нема тензија. Ја позивам скупштинску већину да покрену опозив а не да са њим звецкају стално, а народ ће на крају рећи своје – рекао је Петровић прије неколико дана.

Ретроспектива и перспектива политичких збивања

Прво што би Петровић морао стално понављати јесте то да је процедура опозива, захваљујући постојећим законским рјешењима, најнеодговорнији поступак који је на располагању свакој скупштинкој већини. Уколико се (градо)начелник на референдуму опозове, слиједе нови избори за тај ниво власти. Уколико бирачи одбију опозив, не дешава се ништа, иако би најнормалнија ствар било распуштање скупштине и нови избори за тај ниво власти, јер неуспјех на опозиву показује да скупштина нема подршку грађана.

Тако је већина у Кнежеву у истом мандату водила два неуспјешна опозива против Боре Шкељића (НДП), да би га побиједили тек на редовним изборима 2016. Слично се дешавало у Шипову и Рудом, када су Ћирко и Рајак преживјели референдум, а потом изгубили на редовним изборима.

Друга ствар коју Петровић лоше комуницира је шта он заправо ради. Доста неконцизно и надугачно набраја тврдње како скупштинска већина блокира њега, док су оптужбе према њему доста јасније и конкретније.

Странке скупштинске већине имају јасну стратегију: Теза да је Петровић побиједио Мићића јер би то урадио свако ко је тада био противник Мићићу је саморазумљива бирачима, без обзира што су они који је заговарају подржавали Мићића. Њихова подршка је резултирала тиме да су те странке добиле скоро три четвртине мјеста у скупштини, док је Мићић поражен прилично глатко. Грађани су тако добили оно за шта су гласали – двије гране власти које су супротстављене једна другој и које могу међусобно да се контролишу.

Како Мићића више нема, коалиција предвођена СНСД-ом смишљено инсистира на томе да су гласачи били у заблуди и да требају ревидирати свој избор због промијењених околности. Ту заиста имају боље шансе годину дана након што су прошли редовни избори, а теза о градоначелнику – кочничару је такође рационално и разумљиво пласирана.

Миловановић: Идеју о опозиву је дао Додик

Петровић на располагању има и изјаве својих противника у којима тврде да им опозив није ни падао на памет док им ту идеју није сервирао Милорад Додик. Он је у Бијељини доживио политичку шамарчну коју ни сама опозиција није квалитетно објаснила јавности. Идеју властите свемоћи да својој странци може наметнути кандидата против кога се боре више од деценије пропала је спектакуларно, иако против себе није имала организован страначки отпор.

Највећи потенцијал за Петровића је оно што његови сарадници називају "борбом са криминалном хоботницом" у градским предузећима. Недавно је управни одбор смијенио директора у бијељинском "Водоводу и канализацији" (кадар странке са Мићићевим именом), кључној фирми Мићићеве владавине, али и односа републичке власти према Бијељини. Петровић је упутио оштре оптужбе о фризирању финансијских извјештаја, директних погодби умјесто јавних набавки те подизању позајмица без знања УО, инсинуирајући да су паре отишле на "нечије викендице и љубавнице".

Петровић: Позајмице, викендице, љубавнице

Улазак у мутне послове јавних предузећа, уколико се оде до краја, може бити Петровићева највећа тековина и он би за то требао тражити сталну и јасну подршку, а то објашњавати свим медијима, а не само на БН телевизији. Колико год она имала огроман утицај у Семберији, упадљиво је да бијељински градоначелник скоро незаинтересован према осталим медијма.



Оставите одговор