Мишљења: Забрана геј параде, као једино исправно рјешење

Половином марта ове године у Бања Луци је подигнута атмосфера јер се у јавности појавила информација, да се треба одржати прва хомосексуална парада. Без обзира што није било сасвим тако, западни медији и активисти, што плаћени што неплаћени, представили као изузетно битан и позитиван догађај, иако је исти далеко од тога.

недеља, мај 21, 2023 / 12:13

Пише: Љубиша Маленица

Нешто раније, приликом осмомартовског марша жена, истакнута застава дугиних боја је била одузета од стране пролазника, што су локални душебрижници негативно пропратили иако се нико, по свему судећи, није запитао која је поента симбола хомосексуализма и других сексуалних девијација на прослави дана жена.[1]

Штавише, када се узме у обзир чињеница да америчке ЛГБТ организације активно промовишу и помажу продор транссполних особа, мушкараца који тврде да су жене, у искључиво женске просторе, као што су јавни тоалети, свлачионице, женски спортови, но и у друге области у којима су жене присутне, као што је сфера рада, образовања и политике јасно је да ЛГБТ идеологије штети и самим женама.[2][3][4] На простору Сједињених Држава, а и самога Запада, одвија се постепено поништавање жене као биолошке стварности које иде до те крајности да се чак и сама дефиниција жене у рјечнику[5][6] мијења зарад идеолошких потреба.

Обратити пажњу да не говоримо о било којем рјечнику, већ о престижном рјечнику енглеској језика Универзитета у Кембриџу. Према новој дефиницији, жена је "одрасла особа која живи и представља се као женско иако је можда речено да су при рођењу били другога спола".[7] Слободно прочитајте превод пар пута. Разумном уму треба времена да изађе на крај са овим идеолошким смећем које нема никакве научне или језичке вриједности, те имајте на уму да је ово званична дефиниција.

Вратимо се опет питању зашто се застава ЛГТБ идеологије пронашла на скупу који је посвећен искључиво женама? Одговор на ово питање је сложен, но један од његових елемената је свакако покушај нормализације хомосексуализма, и пратећих девијација, путем инфилтрације у веће догађаја са којима ЛГБТ покрет уопште није повезан нити са којима има додирних тачака. Једна од јасно уочљивих стратегија хомосексуалне идеологије јесте сарадња са другим "угроженим" групама. У оквиру Сједињених Држава нагласак је стављен посебно на феминистичка удружења, која су и сама постала малигне идеолошке израслине, чиме су захтјеви ЛГТБ група били "кријумчарени" у ширем оквиру борбе за права жена и других "угрожених мањина".

Посматрајући дешавања у Америци, можемо да видимо како се то завршило по жене. Сарађивати са ЛГБТ активистима је, народски речено, исто што и садити тикве са ђаволом, а ђаво увијек дође да наплати своје.

У складу са ставовима изнесеним од стране како предсједника Додика, тако и градоначелника Бања Луке, Станивуковића, планирана парада, но и неколико пратећих активности, као што је било приказивање филма "Прајд", су забрањени.[8][9] То је био једини исправан поступак, с обзиром да промовисање ЛГБТ идеологије има далекосежне и негативне посљедице по друштво и представља далеко комплекснији социјални феномен од просте параде.

Приликом изјава за медије Милорад Додик је истакао да се он противи одржавању споменутих догађаја те да очекује да "ће органи Републике Српске онемогућити било какво одржавање у отвореним и затвореним просторима".[10] Градоначелник Бања Луке, Драшко Станивуковић је изнио сличан став, односно, да се не слаже са одржавањем параде те је напоменуо да "тежимо патријархалним, традиционалним, породичним односима и знамо шта је наша вјера и идентитет нашега народа. У реду, то неко ради тамо у Сарајеву и нека ради. Овдје не бисмо допустили тако нешто".[11]

Став званичника Републике Српске, кристалисан у изјавама Станивуковића и Додика, је јасан, те се надати да ово није чиста демагогија која се мијења у складу са површним свакодневним политичким потребама. Штавише, заради самога друштва, ово не смије бити питање демагогије. Став народа је такође познат и чињеница да је забрана одржавања поздрављена од стране популације довољно говори о истом. Након свега преостаје да се остане чврст у заступању изнесених ставова те њиховој кодификацији у оквирима закона. Значај правне кодификације шаблона који ће пружати заштиту друштву од насртаја ЛГБТ идеологије, и њој пратећих феномена, не треба омаловажити, већ их што прије уврстити у правни систем Републике Српске.

За поздравити је одлуку предсједника Додика, ако се заиста таква одлука донесе и спроведе, да се активистима и припадницима ЛГБТ организација забрани прилаз образовним институцијама те активности унутар истих. У изјави за телевизију ТВ К3, приликом гостовања у емисији "Став", предсједник Републике Српске је објаснио да ће "Република Српск у наредних неколико мјесеци донијети закон у којем ће припадницима ЛГБТ организација забранити прилаз образовним установама. Значи, вртићи, школе, факултети, неће моћи да раде, неће моћи да прилазе, неће моћи да врше пропаганду. Зашто мислите да ми немамо право да то урадимо? Тај ћемо закон донијети у року од неколико мјесеци".[12][13]

Пажњу ћемо сада посветити дешавањима у Сједињеним Државама управо јер америчко друштво можемо посматрати као својеврсни социолошки експеримент унутар којега су друштвени феномени са којима се ми суочавамо данас по први пут прихваћени, односно, као што ћемо видјети, наметнути читавој популацији. Од значаја је такође, можда чак и већега, изузетно драгоцјена могућност посматрања посљедица до којих је довело општедруштвено прихватање нетрадиционалних шаблона понашања у оквирима америчког друштва те дегенерације у погледу друштвене толерантности према све екстремнијим видовима девијантних понашања који се од стране веома ограниченог броја особа промовишу као пожељна за читаво друштво.

Наиме, искуство Америке потврђује претпоставку да је прихватање "параде поноса" само први корак. Након тога неминовно долази до позивања на доношење закона о истосполним заједницама. Сличну ситуацију имамо у Србији. Овде није на одмет истаћи да је прихватање хомосексуалности као нормалнога вида сексуалне активности, и међу Американцима, заправо производ пропагандно-психолошких операција од стране ЛГБТ лобија, великих корпорација те чак и самих власти у Вашингтону.

У своме опширном тексту "Продајући хомосексуалност Америци" (Selling homosexuality to America) амерички аутор Паул Рондо јасно представља и дефинише почетне стратегије промоције хомосексуалности међу америчком популацијом, те истиче да "заговорници хомосексуалних права користе реторику, психологију, социјалну психологију и медије – све елементе савременога маркетинга како би позиционирали хомосексуалност с циљем контролисања тема о којима се расправља те начина на који се о датим темама расправља".[14] У суштини, промоција хомосексуалности у Сједињеним Државама је имала све елементе опширне маркентишке кампање.

Од америчких федералних јединица, Хаваји постају прва држава која изједначава хомосексуалне парове са хетеросексуалним супружницима у погледу права, одлуком из 1996. године.[15] Четири године потом, савезна држава Вермонт прва легализује цивилне заједнице да би Масачусетс 2004. легализовао хомосексуалне бракове. Примјер државе Масачусетс недуго потом прате Вермонт, Вашингтон, Конектикет, Ајова и Њу Хемпшир.

Врховни суд Сједињених Држава 2015. године доноси одлуку којом истосполни бракови постају легални на простору свих педесет савезних држава. Исти тај Врховни суд 2017. одлучује да омогући усвајање дјеце хомосексуалним паровима на читавој територији Сједињених Држава. Студија проведена само годину дана касније је утврдила да је чак 21% истосполних парова у Сједињеним Државама усвојило дијете.[16]

Као што видимо, процес нормализације хомосексуалног односа у Сједињеним Државама, но и другим земљама Запада, је био постепен и то треба очекивати и у случају региона. Пратећи случајеве Србије, Црне Горе и Хрватске можемо уочити да је дати процес већ започео. Без обзира на противљење значајног броја становника унтуар западних земаља, путем судске гране власти извршено је наметање нове вриједносне стварности. Овај процес, вријеме ће показати, неће остати ограничен само на хомосексуалце, већ ће бити проширен и на друге групе које су истицале своју "угроженост".

Иако је данас сасвим прихваћено говорити о ЛГБТ особама, њиховим правима, потребама и томе слично, брзо се изгубила из вида чињеница да је овај акроним, не тако давно, садржавао само три слова, ЛГБ, те је обухватао искључиво лезбејке, гејеве и бисексуалне особе. Почетком деведесетих година и транссполне особе су постале дио ове групације, што је оправдавано већ излизаним флоскулама подршке њиховој сексуалности, њиховој наводној потлачености и одбачености од стране шире друштвене заједнице те често спомињаном и ријетко доказаном насиљу против таквих особа. Медијска промоција, кампање за нормализацију транссполности, протестне шетње, учествовање у оквирима геј парада и све остало је учињено без икаквог осврта, више намјерно него ли случајно, на саму природу онога што је промовисано.

Главни западни медији и читав низ пратећих институција и платформи већ су прихватили ново схватање транссполности која се дефинише као стање у којем је схватање личног сполног идентитет супротно од спола који је дотичном појединцу приписан при рођењу.[17][18][19] Од значаја је завршнио дио дефиниције који истиче да је нечији спол "приписан при рођењу", с обзиром да се кроз ову манипулацију ријечима постиже потпуно негирање биолошке основе код препознавања спола појединца и све се подиже на степен онога што љевица често назива друштвеним конструктом.

Овакво схватање спола, а напор је на томе да оно постане опште, је изузетно опасно из читавог низа разлога. Људска врста познаје само два спола, мушки и женски, и ту биолошкој причи везаној уз ову тему долази крај. Не постоји нити стотину, нити бесконачно сполова већ само два. Израз ове биолошке стварности јесте комплементарност но анатомска различитост репродуктивног система код мушкарца и жене, праћена сексуалним диморфизмом[20] те потпуно различитим квантитативним односом хормона код једнога и другога спола. Намјера демагогије какву смо сусрели у оквиру дефиниције транссполности јесте управо потискивање схватања да су биолошки параметри који чине мушкарца и жену заправо темељни, уз ширење илузије да се са овим основним принципима може играти по вољи или да се пак они могу занемаривати без икаквих негативних посљедица, што је врхунац бесмислене ароганције.

Прихватање оваквога виђења сполног идентитета претпоставља третирање дјеце и одраслих по овоме питању на идентичан начин. Ако је спол стварно флуидан те може постојати на стотине, ако не хиљаде различитих сполова онда изражавање непостојећег сполног идентитета од стране дјетета не може бити схваћено као поремећај већ као нешто сасвим природно што треба прихватити и подржати.

Већ овде се уочава први и могуће је најбитнији проблем, а то је незрелост дјетета и његова неспособност да схвати дугорочне посљедице одређеног понашања.[21] Давати дјеци статус одраслих особа, по овом питању, у потпуности уклања ауторитет родитеља те долазимо у ситуацију гдје вањски фактори попут различитих лобистичких група, наводних стручњака и активиста присвајају улогу актера који знају шта је боље за дјецу од њихових сопствених родитеља. У случајевима када се говори о добробити дјеце, сама дјеца управо због своје незрелости не могу бити одлучујући актери у дискусији, но одлука би требала да се увијек води биолошким и психолошким добром самога дјетета. По самој природи ситуације то не може бити случај када се на сполни идентитет гледа као на изузетно промјењиву категорију и када је свако слободан да сам себи одређује дати идентитет, без обзира на узраст и зрелост.

Управо овде се широм отварају врата могућности медицинског експериментисања над дјецом, јер како друго треба схватити третмане са хормонским блокерима пубертета[22][23][24] који се нуде у западним земљама као вид терапије за ону дјецу која се изјасне као транссполна.

Занемаримо за тренутак хормоне, блокере, медицинску науку и стручњаке те се запитајмо да ли можемо, чисто на основу здравога разума, схватити као корисну и здраву терапију којој се у суштини налази блокирање једнога од најважнијих процеса у животу човјека.[25][26]

Истовремено се поставља питање колико је струка упозната са дугорочним посљедицама блокирања пубертета, ако је уопште упозната, и који су могући негативни исходи ове терапије? По јавно доступним информацијама, дугорочне посљедице кориштења хормоналних блокера пубертета су у потпуности непознате,[27][28][29] тако да постоји разумна претпоставка на основу које се ова терапија може називати експериментисањем. Заговорници ове терапије воде се тврдњом да је пубертет нешто што се може "паузирати" без икаквих посљедица, као да није у питању изузетно сложен биолошком процес који подразумијева складно функционисање читавог низа органа и хормона на дужи временски период уз повећано уношење и трошење енергије. Не говоримо о струјном колу које се може једним покретом прекинути и поново успоставити.

Иако су дугорочне посљедице хормоналне терапије непознате, исходи оперативних захвата промјене спола су већ неколико деценија предмет истраживања и не иду у прилог тезе да је спол флуидна категорија која се може по вољи мијењати. Истраживање спроведено у Шведској,[30] које је пратило понашање особа у периоду од 30 година након што су прошле операцију промјене спола показало је код дотичних постојање психолошких проблема за читав живот те тенденцију да десет до петнаест година након обављене операције број самоубистава међу овом популацијом скочи двадесет пута у односу на хетеросексуалну контролну групу.[31]

Да све не би остало у границама теорије, у краћим линијама наводимо случај Дејвида Рејмера,[32] мушкарца из Канаде који је 2004. године извршио самоубиство у 38. години. Рејмеров случај је специфичан по томе што је првих четрнаест година живота био одгајан као дјевојчица. Непосредно након рођења њега и његовога брата, Дејвиду је утврђено постојање фимозе, деформације препуцијума која отежава мокрење. Уобичајена и дуго кориштена метода санирања ове деформације била је обрезивање. У случају Дејвида Рејмера, током захвата је дошло до компликација при чему је дјечаков сполни орган у потпуности одстрањен.

Амерички доктор Џон Мани препоручује Рејмеровим родитељима да сина кастрирају, подвргну хормонском третману те да га одгоје као дјевојчицу. Доктор Мани је пратио Дејвидово стање неколико година након чега је терапију промјене спола прогласио потпуно успјешном у једном од својих научних радова. Широко хваљен и спомињан, овај случај је послужио као још један аргументим феминистичким тврдњама из седамдесетих година да је спол заправо друштвена творевина те да се људска бића рађају као сексуално неутрална. Штавише, Манију се и приписује стварање кованице "роднога идентитета" (gender identity) који је кориштен како би описао унутрашњи осјећај особе о сопственој мушкости или женскости.

Џон Мани је убрзо држао говоре пред америчким удружењем за унапређивање науке, објавио је, у том моменту популарну, књигу "Мушкарци и жене, дјечаци и дјевојчице", магазин Тајмс му је посветио чланак док је случај Дејвида Рејмера постао саставни дио уџбеника за психологију и педијатрију. Тек након неколико деценија стварност живота Дејвида Рејмера је постала доступна широј јавности.

Након рада са Дејвидом, доктор Милтон Дајмонд и колега му, доктор Кит Сигмундсон, су чланком објављеним 1997. у Архиви педијатријске и адолесцентне медицине,[33] открили како је Дејвид Рејмер стално одбацивао своју промјену из дјечака у дјевојчицу. У раној младости, Дејвид је одбио да настави третман естрогеном који је довео до повећања груди, престао је виђати доктора Манија, и коначно са 14. година је одлучио престати да живи као дјевојчица.

Након суочавања са оцем, који му је признао шта се заправо десило, Дејвид је почео да се понаша као дјечак, почео је да одлази у теретану, увијек су га привлачиле дјевојчице, сада је знао и зашто, почео је да узима мушке хормоне, одлучио се на оперативни захват изградње мушкога сполнога органа, читав низ веома тешких операција које су га често остављале депресивног те због чега је у два наврата покушао да изврши самоубиство. Са двадесет пет година је оженио Џејн, усвојивши њено троје дјеце. Трауме из дјетињства су га наставиле пратити. У интервјуу за Сијетл Пост из 2000. Дејвид је истакао да "никада не можемо побјећи од прошлости. Дијелови мога тијела су одсијечени и бачени у канту за отпатке. Мој ум су отргнули од мене."[34]Након самоубиства Дејвидовог брата, ствари су се само погоршале. Сам Рејмер је пао у депресију, скоро на дневној основи је одлазио на братов гроб, изгубио је посао, развео се од супруге, да би на крају и он сам себи одузео живот.

Као што смо раније истакли, случај Дејвида Рејмера, и крајњи исход његова живота, није усамљен. Схватање спола за какво се залажу љевичарски активисти и бројни лобији заправо захтијева од читавога друштва прихватање нове "темељне стварности" да спол уопште не постоји, чиме "терапија" какву је прошао сам Дејвид Рејмер постаје ствар свакодневнице, а експериментисање над дјецом сасвим прихватљиво понашање.

Није тешко уочити напредовање у покушајима нормализовања различитих облика девијантног понашања. Не треба заборавити да је некада давно само тражена равноправност за хомосексуалце. Тражена је толеранција, ништа више. С обзиром на досадашња искуства, логично је запитати се који је сљедећи корак. Већ сада можемо да уочимо обрисе одговора.

Мирјам Хејн, тада још увијек студент, се половином 2018. учесницима TEDx догађаја организованом на Универзитету у Вурцбергу обратила са презентацијом на тему "Педофилија је природна сексуална оријентација".[35] Хејн је педофилију представила као непромјењиву личну карактеристику, поредећи је са хетеросексуалношћу, те је своје ставове оправдала тврдњом да не би требали "повећавати патњу педофила њиховим искључивањем, ругањем или окривљивањем…Поступајући тако, ми повећавамо њихову изолацију и шансе за сексуално злостављање дјеце".[36]

Већ овде можемо уочити покушај помјерања Овертоновог прозора кроз тврдњу да је педофилија сасвим нормална сексуална оријентација која се може, без већих проблема, упоредити са хетеросексуалним односом. Не изненађује ни играње на карту емоција те кориштење појма патње. Сврха није хуманизовате особе које су подлегле педофилији као менталном поремећају, сврха је нормализовати саму педофилију путем давања људскога лица једном дегенеративном феномену.

Разлога за бригу не би било да је испад Хејнове изолован случај, но напори за увођење педофилије у сферу свакодневног могу се пронаћи још почетком осамдесетих година када су се широм Запада појавиле организације[37] са циљем заступања педофила. Многе од дотичних група су у међувремену расформиране или растурене од стране полицијски органа, но покренути процес није одстрањен из друштвеног тока.

У чланку за британски Гардијан, из 2013. Џон Хенли описује како је "Национални савјет за грађанске слободе, тренутно познат као лобистичка група под именом Либерти, 1976. поднио парламентарном одбору приједлог за ревизију кривичног закона унутар које се истицало да "сексуална искуства са одраслом особом у која се дијете својевољно упусти не узрокују никакву препознатљиву штету…Суштинска потреба је промјена става који претпоставља да сви случајеви педофилије узрокују трајну штету".[38]

Штавише, током 70-тих, групе попут Педофилске акције за ослобођење (Pedophile Action for Liberation) те Педофилске размјене информација (Pedophile Information Exchange) су постале чланови Националног савјета за грађанске слободе, једне од најстаријих и најпознатијих заговарачких група у Великој Британији, која је касније и отворено доводила у питање природу трауме жртава педофилије. У истом периоду, на територији Сједињених Држава оформљена је организација под називом Сјеверноамеричка асоцијација за љубав између мушкараца и дјечака (North American Man/Boy Love Association – NAMBLA) чији сврха је била слична као и код групација из Велике Британије.

Сам чланак из Гардијана, споменут раније, индиферентан је према теми и служи како би додатно замутио воду, с обзиром да је прожет питањима о исправности нормалног схватања педофилије те се Хенли у једном тренутку чак и позива на холандско истраживање из 1987. у оквиру којега се неколицина дјечака позитивно односила према својој вези са старијим мушкарцима.[39] Овакво постепено нагризање моралног темеља није страно медијима, те се слични чланци могу пронаћи и у другим гласилима.

У 2017. БиБиСи објављује чланак под називом "Млади педофили који истичу да не злостављају дјецу".[40] Годину раније, чланак британског Индепендента "Педофилија, сексуална оријентација као што је хетерсексуалност или хомосексуалност"[41] преноси мишљење неименованог психолога који заступа исти став као и раније споменута госпођица Хејн. У другој половини 2020. Њујорк Тајмс објављује чланак са насловом "Оптужени за сексуални злочин, но без жртава" који се бави особама ухапшеним приликом полицијске акције у оквиру које су се полицијски службеници на друштвеним мрежама представљали као малољетници те тако покушавали да идентификују педофиле.[42]

У другој половини прошле године, Олд Доминион универзитет, једна од престижнијих институција из савезне државе Вирџиније, се пронашла у жижи јавности након што је Алин Вокер, помоћни професор социологије, објавио своју књигу "Дуга, тамна сјенка – особе које привлаче малољетници и њихова потрага за достојанством" (A Long, Dark Shadow: Minor-Attracted People and their pursuit of dignity).[43] Вокерова књига се може читати као позив на дестигматизацију, односно нормализацију, педофилије.

Сама књига је изазвала бурну реакцију како јавности тако и студената Олд Доминиона, посебно након што је утврђено постојање везе између Вокера и Простазија фондације (Prostasia Foundation), коју многи виде као НВО чији основни циљ је потпуна друштвена нормализација и прихватање педофилије.[44][45] Постоје назнаке да је у току и тиха кампања којом се жели трансформисати сам назив ове девијантности, те педофили постају "особе које привлаче малољетници" (Minor Attracted Persons – MAP).[46][47][48]

Као што су то радили хомосексуалци, феминисти и остале "обесправљене мањине" и заговорници педофилије сада покушавају да овај поремећај прокријумчаре користећи се терминима као што су људско достојанство, разумијевање, толеранција, права, једнакост, прихватање и слично. Комплетан политички рјечник хомосексуалаца, транссексуалаца и сличних сада је присвојен од стране заговорника нормализација педофилије, без обзира допало се то овим групама или не. Слоган "љубав је љубав", кориштен у много наврата раније, може и овде бити сасвим легитимно употребљен од стране адвоката нормализације. Када једном пређемо тај праг, и са љубављу почнемо да оправдавамо различите девијантности, не постоји вид сексуалности који на тај начин не може бити нормализован.

Друштвена дегенерација Запада се није зауставила и по све судећи неће се ни зауставити. Као што је раније истакнуто у тексту, све драстичнији облици девијација се намећу као друштвено прихватљиви. Илустративан примјер овога је закон донесен у Шпанији крајем фебруара ове године којим се на мала врата легализује зоофилија, односно декриминализује сексуални однос са животињама сем у случајевима када дати однос доводи до повреде животиње.[49]

Шпанија није усамљена у нормализацији ове девијације с обзиром да је у самој Њемачкој бестијалност била легална све до 2012. године када су је власти у Берлину поново криминализовале што је изазвало протесте мањег обима, како тада тако и у току 2022.[50] Један од захтјева је био да се зоофилија препозна као нормалан облик људске сексуалности, те да се иста дода хомосексуализму и осталим, већ нормализованим девијацијама.[51]

Половином августа прошле године, Фестивал опасних идеја, који се одржава у аустралијском Сиднеју, угостио је професора Џоану Бурк чија презентација је, у суштини, позивала на нормализацију и декриминализацију зоофилије.[52][53] Као што то обично бива, покушај нормализације девијације је камуфлиран квази интелектуалним називом и описом самога предавања које се дефинисало као расправа о етици људске љубави према животињама. Као што видимо, насртаји на друштвене табуе, који постоје са изузетно добрим разлозима те од чијег опстанак зависи и здравље самога друштва, не престају и крећу се ка рушењу једне од финалних друштвених забрана, сексуализације и сексуалног општења са дјецом.

У Сједињеним Државама, а постепено и широм западних земаља, нормализација сексуализације дјеце се врши кроз двије узајамно повезане активности. Једна од њих су, такозвани, транвеститски часови читања (Drag queen story hour)[54][55][56] приликом којих у школама или пак локалним биботекама, нашминкани мушкарци обучени у женске хаљине читају дјеци приче са темама које су често неприкладне за дјечији узраст управо због сексуалног садржаја. Упркос високом степену противљења родитеља, овакви догађаји се често дешавају и без њиховога знања, организовани од стране идеолошки извитопереног наставног особља које камуфлира стварну природу дешавања са махом неутралним или пак позитивним промотивним материјалима.

Као што се може претпоставити, читав овај процес је, од стране његових заговорника, представљен као покушај развијања толеранције код дјеце, прихватања другачијега те доприношења развоју дјечијег односа према сопственој сексуалности. Када се све ово прихвати као испразна пропаганда, што и јесте, поставља се једно јасно питање. Због чега је битно да се овакви догађаји одржавају на степену читаве државе те да чак добијају подршку од највиших државних институција?[57][58]

Одговор на ово питање је понудио хомосексуални хор Сан Франциска који је у јулу 2021. године објавио пјесму под називом "Долазимо по вашу дјецу"[59][60]. Нумера у суштини описује идеолошку индоктринацију којој ће дјеца бити подвргнута како би прихватила ЛГБТ агенду као нешто сасвим нормално. Многи су стали у одбрану дате композиције, тврдећи да је у питању иронија, но у темељу раније споменутог процеса интеракције транвестита и дјеце јесте индоктринација дјеце с циљем њиховога претварања у потпуно приступачне сексуалне објекте.

Никада не треба сметнути с ума да је процес сексуализације дјеце путем њиховога упознавања са различитим садржајима, који су искључиво за одрасле, у потпуности комплементаран са раније споменутим процесом нормализације педофилије кроз дјеловање активиста, академика, лобија те НВО група са сличним циљевима.

Друга активност је далеко експлицитнија у погледу свога садржаја те у својој основи садржи спајање високо сексуализованих наступа са присуством публике коју чине дјеца или пак дјеца и њихови родитељи.[61] Тако је у Лондону организовано транвеститско вече за бебе и њихове родитеље.[62][63] У америчкој савезној држави Тексас у неколико наврата је већ организован сличан догађај, овај пут са нешто старијом дјецом.[64] С обзиром на саму природу овога феномена те на чињеницу да се главни нагласак стављен на дјецу, не изненађује и коначни исход ове манипулације, дјеца транвестити која сада и сама опонашају понашање старијих транвестита те се појављују као главне атракције у оквиру сексуализованих транвеститских наступа.[65]

Илустративан примјер ове девијације јесте четрнаестогодишњи дјечак из Сједињених Држава под именом Дезмонд Наполис. Према ријечима његове мајке, Дезмонд се почео понашати као транвестит након гледања транвеститских емисија на телевизији.[66] Терапеут са којим је мајка разговарала на ову тему ју је савјетовао да своме сину пружи подршку у његовом "упознавању самога себе" што је довело до тога да Дезмонд временом потпуно прихвати идентитет транвестита као нешто нормално. Истовремено, амерички медији нису пропустили прилику да испромовишу Дезмонда те се исти појавио као гост на јутарњем програму америчке телевизји Еј-Би-Си, праћен старијим транвеститима.[67] У случај Кингстона Велса,[68] који се налази у идентичној ситуацији као и Дезмонд, провокативни плесови пред групама хомосексуалаца и наступи на ЛГБТ догађајима су постали, судећи по свему, сасвим нормализовани те јасно упућују на крајњи одредиште овога процеса.[69][70]

Као што се може уочити из примјера Сједињених Држава, процес моралне дегенерације и нормализације друштвених девијација представља скуп корака, односно континуисан процес који започиње са нормализацијом истосполних сексуалних односа, те њиховом промоцијом међу широм популацијом путем такозваних парада поноса. Када се пређе ова почетна фаза, више није ни битно која се девијација нормализује, процес постаје замало па аутоматизован и девијације које су раније, с правом биле одбачене од друштва као дегенеративна понашања, сада постају кандидати за нормализацију пратећи шаблон друштвеног агитирања који су користили заговорници хомосексуализма. Не треба гајити илузије, једном препуштене саме себи, ствари ће се кретати у идентичном правцу као у оквирима западних земаља.

Пред Републиком Српском су јасно понуђене опције. Прихватити неолибералне квази-вриједности које се на друштвено ткиво могу само негативно одразити, или пак усвојити став држава као што су Мађарска и Русија те онемогућити промоцију дегенеративних наратива.

Забрана "параде поноса" која се требала одржати у Бања Луци је исправна одлука, једина која је могла бити донесена с обзиром на друштвене посљедице прихватања дате девијантности. Једино што преостаје јесте увођење у законске оквире мјера против пропагандних садржаја ове врсте те развој колективне свијести о опасностима које оваква девијантна понашања носе са собом, како по појединца, тако и по заједницу.


[1] https://www.slobodnaevropa.org/a/policija-rs-zabrana-parade-ponosa-banjaluka/32323973.html

[2] https://www.washingtonblade.com/2022/01/26/lgbtq-advocates-fight-on-for-trans-athletes-but-they-may-be-losing-the-battle/

[3] https://www.washingtonpost.com/sports/2021/04/15/transgender-athletes-womens-sports-title-ix/

[4] https://thepostmillennial.com/father-transwoman-who-kept-7-year-old-daughter-in-cage-used-her-for-violent-child-exploitation-content-now-classified-as-female-in-nj-womens-prison?utm_campaign=64494

[5] https://www.telegraph.co.uk/news/2022/12/13/cambridge-dictonary-definition-woman-trans-female-update/#:~:text=The%20Cambridge%20Dictionary%20has%20updated,of%20their%20sex%20at%20birth.

[6] https://www.telegraph.co.uk/women/life/did-woman-become-hardest-word-define/

[7] https://dictionary.cambridge.org/dictionary/english/woman

[8] https://www.dw.com/bs/zabrana-projekcije-filma-prajd-u-banjaluci/a-65021203

[9] https://www.youtube.com/watch?v=vHseOjIDcyo

[10] https://www.dw.com/bs/zabrana-projekcije-filma-prajd-u-banjaluci/a-65021203

[11] https://www.dw.com/bs/zabrana-projekcije-filma-prajd-u-banjaluci/a-65021203

[12] https://n1info.ba/vijesti/dodik-planira-zakonom-lgbt-aktivistima-zabraniti-prilaz-skolama-i-fakultetima/

[13] https://www.oslobodjenje.ba/vijesti/bih/dodik-o-lgbt-zajednici-zakonom-cemo-im-zabraniti-prilaz-skolama-i-vrticima-846746

[14]https://www.regent.edu/acad/schlaw/student_life/studentorgs/lawreview/docs/issues/v14n2/Vol.%2014,%20No.%202,%208%20Rondeau.pdf

[15] https://edition.cnn.com/2015/06/19/us/lgbt-rights-milestones-fast-facts/index.html

[16] https://www.reuters.com/article/us-usa-lgbt-adoption-idUSKBN21D01I

[17] https://www.livescience.com/54949-transgender-definition.html

[18] https://www.merriam-webster.com/dictionary/transgender

[19] https://en.wikipedia.org/wiki/Transgender

[20] https://www.britannica.com/science/sexual-dimorphism

[21] https://www.livescience.com/62893-transgender-kids-puberty-blockers-hrt-hormones.html

[22] https://www.nhs.uk/conditions/gender-dysphoria/treatment/

[23] https://blogs.bmj.com/bmjebmspotlight/2019/02/25/gender-affirming-hormone-in-children-and-adolescents-evidence-review/

[24] https://www.nbcbayarea.com/news/local/transgender-kids-eligible-for-earlier-medical-intervention-under-new-guidelines/19909/

[25] https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/31027543/

[26] https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/gender-dysphoria/in-depth/pubertal-blockers/art-20459075

[27] https://www.tandfonline.com/doi/full/10.1080/26895269.2020.1747768

[28] https://www.bbc.com/news/health-51034461

[29] https://www.economist.com/science-and-technology/2021/02/18/little-is-known-about-the-effects-of-puberty-blockers

[30] https://journals.plos.org/plosone/article?id=10.1371/journal.pone.0016885

[31] https://www.latimes.com/archives/la-xpm-2004-may-13-me-reimer13-story.html

[32] https://www.latimes.com/archives/la-xpm-2004-may-13-me-reimer13-story.html

[33] http://www.hawaii.edu/PCSS/biblio/articles/1961to1999/1997-sex-reassignment.html

[34] https://www.latimes.com/archives/la-xpm-2004-may-13-me-reimer13-story.html

[35] https://www.metroweekly.com/2018/07/tedx-speaker-argues-that-pedophilia-should-be-accepted-as-an-unchangeable-sexual-orientation/

[36] https://www.metroweekly.com/2018/07/tedx-speaker-argues-that-pedophilia-should-be-accepted-as-an-unchangeable-sexual-orientation/

[37] https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_pedophile_advocacy_organizations

[38] https://www.theguardian.com/society/2013/jan/03/paedophilia-bringing-dark-desires-light

[39] https://www.ipce.info/host/sandfort_87/

[40] https://www.bbc.com/news/uk-41213657

[41] https://www.independent.co.uk/news/paedophilia-sexual-orientation-straight-gay-criminal-psychologist-child-sex-abuse-a6965956.html

[42] https://www.nytimes.com/2020/08/26/magazine/sex-offender-operation-net-nanny.html

[43] https://www.washingtonpost.com/education/2021/11/24/allyn-walker-odu-professor-resigns/

[44] https://4w.pub/prostasia-normalize-pedophilia/

[45] https://www.youtube.com/watch?v=emK2HTbd46U

[46] https://www.churchmilitant.com/news/article/rebranding-pedophilia

[47] https://childrenofthedigitalage.org/rebranding-paedophilia/

[48] https://www.churchmilitant.com/news/article/film-about-man-boy-relation-nominated-for-academy-awards

[49] https://cityvoice.ng/bestiality-may-soon-be-legalized-in-spain/

[50] https://twitter.com/SameeraKhan/status/1559457411647389698

[51] https://thepeoplesvoice.tv/decriminalize-sex-with-animals-zoophilia-pride-marchers-demand-lgbtqi-movement-add-a-z/

[52] https://www.theamericanconservative.com/zoophilia-the-last-taboo-will-fall/

[53] https://www.dailymail.co.uk/news/article-11122115/Festival-Dangerous-Ideas-Professor-describes-bestiality-one-societys-taboos.html

[54] https://www.latimes.com/world-nation/story/2023-02-22/drag-queen-story-hour

[55] https://www.yesmagazine.org/social-justice/2019/06/04/drag-queens-lgbt-books-teach-kids-diversity-inclusion

[56] https://www.theguardian.com/culture/2022/aug/11/im-just-trying-to-make-the-world-a-little-brighter-how-the-culture-wars-hijacked-drag-queen-story-hour

[57] https://www.ncregister.com/cna/biden-administration-financing-drag-queen-shows-for-minors-in-ecuador

[58] https://www.montanarightnow.com/great-falls/questions-raised-about-who-funds-drag-queen-story-time-on-military-bases/article_c71b193c-d017-11ed-864b-af085d418624.html

[59] https://www.youtube.com/watch?v=ArOQF4kadHA

[60] https://familypolicyalliance.com/issues/2021/07/29/well-convert-your-children-a-message-from-the-san-francisco-gay-mens-choir/

[61] https://www.salon.com/2022/06/30/drag-queens-rupauls-drag-race-parenting/

[62] https://www.foxnews.com/media/graphic-drag-show-babies-featuring-nearly-naked-men-bondage-outrages-twitter-absolutely-abhorrent

[63] https://www.spectator.co.uk/article/the-sinister-rise-of-drag-shows-for-children/

[64] https://reason.com/2022/06/07/drag-shows-for-children-under-fire-in-texas/

[65] https://blog.canberradeclaration.org.au/2022/06/08/drag-show-for-kids-slippery-slope/

[66] https://www.buzzfeed.com/laurenstrapagiel/desmond-is-amazing-child-drag-queen

[67] https://www.goodmorningamerica.com/video/embed/58926262

[68] https://reduxx.info/video-of-13-year-old-drag-kid-dancing-at-party-sponsored-by-gay-hookup-app-goes-viral/

[69] https://www.tiktok.com/@wokchefjosh2/video/7228389813689355563

[70] https://www.tiktok.com/@topnewsttok/video/7227589619427167531



Оставите одговор