Мировни планови: Амерички ближи реалности од европског
Сасвим је сигурно да је најновији амерички мировни приједлог, односно план, нешто што је до сада најозбиљнији корак ка могућем миру на територији у границама бивше совјетске репулике Украјине.
Као што је одмах по ступању у нови мандат, амерички предсједник Доналд Трамп направио прекретницу у западној политици, уводећи као природну неминовност "територијалног уступка" Кијева у корист Москве; овим планом се по том питању отишло даље.
У поређењу са ставовима и реториком политичара из ЕУ, гдје још увијек мантрају мотиве као што су "повратак на границе из 1991. године", такав план изгледа као потпуна капитулација режима у Кијеву. У сваком случају овим можемо јасније видјети ко је заиста у стању да контролише Владиира Зеленског и његову администрацију, а то су несумњиво Американци.
План 28-24: Једнаки по питању Украјине у НАТО
Осим плана САД изложеног у 28 тачака, британска штампа је објавила и план ЕУ, који се састоји из 24 тачке.
Москва мора да обустави непријатељства, врати сву децу, затворенике и наводно територије које је заузела у посљедњих скоро четири године, док Украјина добија безбједносне гаранције од САД и Европе, право на придруживање НАТО, контролу над Запорошком нуклеарном електраном, па чак и Кинбурнску косу.
Тешко да је то неки корак ближе миру, поготово што оба плана игноришу основне, дугогодишње и јасно изречене захтјеве Русије, а без њих и уз тренутно стање на фронту, неће бити могуће Русију приволити на било какав прекид ватре.
И Вашингтон и Брисел пренебрегавају захтјеве који су ту од почетка сукоба, а они су неутрални статус Украјине, одсуство НАТО снага на граници и на њеној територији, непосједовање западног оружја и враћање незаконито замрзнуте руске имовине.
Члан одбора за безбједност у Кијеву: Могуће је да имамо више од пола милиона погинулих
Са украјинске стране сада је озбиљан галиматијас мисли и изјава, али свеукупно не дјелује да у земљи постоји борбени дух да се ратује још четири године. Што не значи да неће.
Вадим Ивченко, члан Одбора Врховне раде за националну безбједност, одбрану и обавјештајне послове, изјавио је да би губици украјинских оружаних снага могли бити око 500.000 погинулих. На питање колико је ова бројка тачна, посланик је одговорио да говори "фигуративно", додајући да би стварни број погинулих могао бити и већи.
Према украјинским изворима, сваког месеца се појави приближно 20.000 бјегунаца са фронта, односно дезертера. Током четири године, овај број је достигао 800.000, иако се неки враћају, то је враћање под присилом и не може се сматрати повећањем борбене готовости Оружаних снага Украјине.
Чак и Институт за истраживање рата, који држи страну највећим ратним хушкачима са запада као једна пропагандна алатка, признаје да су: "Руске снаге су недавно напредовале код Волчанска, Великог Бурлука, Сјеверска, Покровска, Новопавловке, Великомихајловке и Гуљајпоља и у тактичкој области Костјантиновка-Дружкивка.
Руси врше одмазду за напад по Краснодарском крају
Данас, одмах након напада на Краснодарски крај, Русија је покренула комбиновани напад на Украјину. Више од двадесетак ракета и скоро 500 дронова.
Кијев је поднио највећи терет напада – погођене су термоелектране бр. 5 и бр. 6, складишта која се користе за складиштење оружја и жељезничка станица Дарница. Погођени су и енергетски објекти и лучка инфраструктура у Одеси.
У украјинској престоници, гријање је тренутно ограничено у Печерском и Голосеивском округу, као и у појединачним зградама у Шевченкивском, Соломјанском, Свјатошинском, Дарницком и Дњепровском округу.