Миро Вуксановић: Поштовао сам правило двојне припадности писаца

Поводом протеста да су у едицију "Десет векова српске књижевности” увршћене и књиге Ивана Гундулића,Марина Држића,Миро Вуксановић објашњава да је поштовано правило о двојној припадности писаца. Друштво хрватских књижевника осудило је уврштавање дјела хрватских писаца у едицију „Десет векова српске књижевности” у издању Матице српске. „За нас је тај срамотан чин прљава кривотворина историјских, књижевних […]

четвртак, мај 12, 2011 / 08:53

Поводом протеста да су у едицију "Десет векова српске књижевности” увршћене и књиге Ивана Гундулића,Марина Држића,Миро Вуксановић објашњава да је поштовано правило о двојној припадности писаца.

Друштво хрватских књижевника осудило је уврштавање дјела хрватских писаца у едицију „Десет векова српске књижевности” у издању Матице српске.

„За нас је тај срамотан чин прљава кривотворина историјских, књижевних и духовних чињеница, те као такав груб насртај на хрватску културу”, наводи се у саопштењу тог удружења које су пренијеле агенције, уз подсећање да је ријеч о дјелима Марина Држића, Ивана Гундулића и других хрватских писаца. ДХК је оценио да се већ 150 година Хрватска сусреће „с покушајима различитих присвајања и отимања србијанске политике, па и оне у подручју културе”. „Нажалост, таква је политика била извор многих зала, међу осталим, и крваве агресије пре 20 година којом се ратним дјеловањима, етничким чишћењем и културоцидом покушала остварити идеја Велике Србије”, упозорава то удружење.

Према мишљењу хрватских књижевника, ријеч је о присвајању хрватске књижевне баштине којом се она жели приказати као српска, јер та дела „ни по духу, ни по језику, ни по темама, не могу припадати српској књижевности 16. и 17. века”. „Ново србијанско инсистирање које нема никаквих упоришта ни у научном, ни у историјском, ни у моралном смислу, још једанпут доказује како се у Србији тешко може очекивати отрежњење и одустајање од давно зацртаних великосрпских планова присвајања и отимања, у овом случају хрватске културне баштине”, истиче се у саопштењу ДХК.

Такође се оцењује да је и према концепту „Десет векова српске књижевности” потпуно бесмислено отимање и својатање само Марина Држића и Ивана Гундулића, јер њих нема без Ђора Држића, Шишка Менчетића, Мавра Ветрановића и других хрватских књижевника 15, 16. и 17. века.

Међутим, пре хрватских писаца поводом ове теме огласила су се и министарства културе Хрватске и Црне Горе, негодујући што Матица српска у својој антологији „Десет векова српске књижевности”, присваја и приказује као своју хрватску и црногорску књижевну баштину”.

Миро Вуксановић, главни уредник Издавачког центра Матице српске, и члан САНУ, оспорио је ова мишљења, а у јучерашњем разговору за наш лист поновио је да је ријеч само о политичким махинацијама. Поновио је, при том, да је у интервјуу нашем листу у Културном додатку, још пре двије године, рекао да ће едиција „Десет векова српске књижевности” уврстити и књиге Ивана Гундулића и Марина Држића, затим текстове Пуцића и Војновића, уз поштовање правила о двојној припадности писаца.

– Очигледно да нико није хтео да обрати пажњу на моју изјаву о двојној припадности писаца, и да је хрватска јавност из контекста издвојила оно што јој одговара – сматра Вуксановић, додајући:

–Не преузимамо већ, само потврђујемо објављеним текстовима оно што је у историји јужнословенских књижевности познато.

Вуксановић наглашава да поштује правило двојне припадности, како обласних књижевности тако и појединих писаца, из времена словенског језика, и каже да посматрана као историјска категорија, дубровачка књижевност јесте и хрватска и српска.

– У јуну ће бити објављено друго коло наше едиције, у којем ће бити поштована већ изречена начела. Дакле, не прихватамо гледишта, политичка и друга, која хоће по садашњим границама да разграниче оно што је настајало пре неколико векова. Погрешно је, по садашњим важећим политичким и националним атрибуцијама, разврставати дубровачку и бококоторску књижевност. Оне су заједничко наслеђе старијих народних говора, односно штокавског наречја као основе савременог књижевног српског језика. Исто наречје у својој основи имају и новоименовани језици чија је матица српскохрватски језик, сматра академик Вуксановић.



Оставите одговор