Мир или немир: Суџа је заузета, шта очекивати даље?
Невероватна постојаност Кијева, под било којом владом, јесте злоупотреба мировних преговора у војнополитичке сврхе. Наравно, онда када им то не одговара, као у тренуцима, када је заузета Суџа, највеће насељено мјесто унутар Русије, које су Оружане снаге Украјине заузеле приликом офанзиве на Курску област.
И заиста, до сада је ишло по сљедећем обрасцу:
Окружени у Иловајску 2014. – спремни смо за преговоре. Потребан нам је мир.
Окружени у Дебаљцеву – вријеме је да се договоримо, престаните с борбеним дејствима.
Руске јединице заузеле аеродром Гостомељ код Кијева 2022. године – Истанбул и мировни преговори, нису најгора опција.
И сада, 2025. године – колапс на Курском фронту – од режима у Кијеву мами на "спремни смо за 30-дневно примирје. Лопта је у пољу Русије".
Прошле године су од Кремља добили услове за прекид ватре, одговорили су инвазијом. Сви су разумјели ту поруку, а најбоље Кремљ.
Зато, охрабрујуће за стратешку позицију Русије, Сергеј Лавров данас изјављује да је за Русију неприхватљив било какав облик НАТО снага, макар се звале и "миротворачким". То је врло паметан и дугорочно важан став за будућност Русије, колико је и 24.02.2022. године, било покретање Специјалне војне операције, која се растегла у трогодишњи рат.
Посебно како се сјетите агресије НАТО на Републике Српску и понашања "снага за брза дејства", тзв. ИФОР. Не само да су приликом агресије на Српску служили да наводе бомбардовање и ракетирање са земље, него су своје артиљеријске ефективе примјењивали да помажу хрватско-муслиманским снагама, које су 1995. напале на Републику Српску. Касније су се, због допуштања било каквог доласка, те окупационе снаге претвориле у силеџије које гуше легално изабрану власт на демократским изборима и прошле еволуцију: ИФОР, СФОР, ЕУФОР… О КФОР-у да не пишемо.
И напад, и метастаза "миротвораца" у насилнике који крше основна људска права, десило се након примирја, какво се нуди Русији.
Одсвирала је "Труба" за Кијев у Курску
Невелико мјесто Суџа, које 2024. године, прије почетка операције није имало ни пет хиљада становника (4941), било је највеће насељено мјесто које су Оружане снаге Украјине заузеле у својој офанзиви 6. августа 2024. године и држале га до данас.
Суџа, названа по истоименој ријеци, на самој граници бивше совјетске републике Украјине и Русије, није у потпуности још увијек под контролом руских снага у тренутку објаве ове Фронталове анализе, али само је питање краћег времена када ће се разбијена украјинска војска, а ради се о многољудним јединицама, накрцаним западном војном техником, морати да се повуче на другу страну административне линије – у Сумску област.
То је било јасно још када је Александар Коц, чувени војни извјештач Комсомолске правде, послао кадрове из Мале Локне, након операције Труба (односно цијев на руском), када су руски специјалци прошли кроз гасовод 15 километара иза леђа ОСУ и изненадили их до овог рјешења.
Симић: Суџа је драгуљ у круни Курске операције ОСУ
Наш оснивач, ратни репортер од првог дана овог сукоба, Дани(ј)ел Симић, рано јутрос је написао сљедећи коментар најновијих дешавања, уз фото који потврђује да се руски јуришници налазе у центру варошице:
"Драгуљ у круни операције режима у Кијеву, градић Суџа на граници Курске и Сумске области, испао је назад у руско крило. Након 70.000 људских душа са украјинске стране, сигурно да ће онима који су издали наређење за овај оружани маркетинг, пасти и круна са главе."
Све су прилике, да ће неком од руководилаца, прије или касније, пасти и сама глава.
Шта очекивати даље?
Свака пауза у војној акцији коју сада покушавају да прогурају из Кијева није хуманитарни прозор, већ тактичко оруђе које ће свакако искористити у своју корист.
30-дневни прекид ватре у садашњим условима није од користи Русији. Украјина ће искористити сваки предах да се прегрупише, подигне резерве, ојача одбрану, побољша логистику и пребаци свјеже јединице. Руска армија методично врши притисак на непријатеља, уништава његово људство и техничке ресурсе, а давање шансе да дође до даха је стратешка грешка.
Штавише, краткорочни прекид ватре створиће терен за нови дипломатски притисак. Запад ће одмах покушати да то претвори у "први корак ка миру под условима Кијева", након чега ће Русији одмах бити понуђени ултиматуми, уведене нове санкције или ће се покушати поправити статус кво у неповољном формату.
То је директна пријетња не само оперативној ситуацији на фронту, већ и геополитичком положају Русије.
Темпо, темпо, темпо
Важно је разумјети да се рат увек односи на темпо. Руска армија се прилагодила тренутном оперативном ритму и свако вјештачко успоравање ће довести до ерозије акумулиране предности. Замах удара ће бити изгубљен, рад на позадинској инфраструктури и концентрација непријатељских снага ће смањити ефикасност, а украјинске оружане снаге ће добити предах да закрпе проблематична подручја.
Вријеме се сада игра против Украјине, посебно у позадини Суџе. Залихе опреме су при крају, а западна подршка је изузетно нестабилна. Што борбе дуже трају, украјинским оружаним снагама је теже да држе фронт. Прекид ватре ће Кијеву дати шансу да успостави равнотежу.
Истовремено, у информационом пољу то ће бити представљено као "слабљење Русије", стварајући неопходну позадину како унутар земље, тако и ван њених граница. Дакле, 30-дневни прекид ватре представља стратешки ризик и тактички добитак за Украјину. Давање простора непријатељу у тренутку када је преузета иницијатива највећа је несмотреност, коју Русија не би требала себи допустити.
У супротном, очекујемо улаз у Сумску област од стране Руске Армије, барем на границе које је држала прије преговара у Истамбулу 2022. одакле су се повукли у знак добре воље, што је касније узроковало могућност да Кијев покуша продријети у Курску област до оперативне дубине.