Миодраг Зарковић: ”Није у Сребреници био геноцид, али јесте злочин" (!?)
Ма немој! Откуд знаш да је био злочин? Био си тамо па си сакупљао доказе? Прибавио си нечије признање? Јавило ти се у сну?
Е па, пошто си толико паметан и обавештен, хајде реци нам коликих је размера био тај, како кажеш, злочин.
Колико је људи страдало? Ко их је побио? Зашто? Како?
А не знаш? Ни на једно од ових питања немаш одговор… али ипак знаш да се у Сребреници догодио злочин?!
Па како да ти не верујемо!
Насупрот томе, Филип Корвин, који је у јулу 1995. био шеф цивилне мисије УН у БиХ, до смрти је износио само нагађања и претпоставке. Те његове претпоставке су, противно сребреничкој митоманији, говориле о ”неколико стотина, највише 700, стрељаних заробљеника”, па су зато и склањане од шире јавности.
Џон Шиндлер, шеф одељења америчке НСА за подручје Југославије, такође је у многобројним иступима, радовима и књигама износио искључиво нагађања и претпоставке. Упркос томе што је, слично свом земљаку Корвину, имао на располагању све могуће извештаје са самог терена, Шиндлер нити једном није изричито тврдио да поседује доказе или пак необориве закључке о сребреничким догађањима. Иначе је и он веровао да се број стрељаних кретао у стотинама, мада је оставио простор да их је, у највећој пројекцији, било до две хиљаде.
Таквих попут Корвина и Шиндлера било је и има их много. Њих двојица су само најјаснији примери, управо због положаја које су заузимали и обавештајних података којима су располагали. И не само да њихови закључци упадљиво одударају од сребреничке митоманије, него је, да поновим, савршено јасно да и један и други – нагађају.
Али овдашњи мудраци, који ни пришли нису Сребреници а поготово у јулу 1995, е они зато знају да се тамо ”догодио злочин”.
Ако мисле да тако тупавим приступом бране Републику Српску и српство уопште, ред би био да их замолимо да надаље умукну. Јер није довољно само одбацити етикету геноцида, која наравно да није прихватљива. Али исто је тако неприхватљива и лаж да је Војска Р. Српске у јулу 1995. стрељала хиљаде заробљеника и цивила у околини Сребренице. И то ће остати лаж чак и ако Запад и Сарајево неким чудом одустану од етикете геноцида.
Једино што се непобитно зна о сребреничким дешавањима, јесте да буквално ништа није чињенично утврђено и потврђено. А за то су искључиво криви баш Запад и Сарајево, који су у јулу 1995. појурили да целом свету наметну лаж о ”великом злочину” који су починиле српске снаге и који ће онда опрвдати НАТО интервенцију.
Нису се бавили прибављањем и прикупљањем доказа, него су све своје ресурсе ставили у службу наметања тог наратива, осмишљеног још пре него што је ВРС уопште започела операцију ослобађања Сребренице.
И зато, лакше са признавањима било ког парчета сребреничке митоманије.