Миодраг Зарковић: Европски црнци – не хвала!

Лука Дончић је Словенац, али је српског порекла пошто му је отац Србин (а и очигледно је наклоњен српској култури). Зато увреда коју му је упутио Херел у утакмици Даласа и ЛА Клиперса погађа и нас. После кошкања, нимало неуобичајеног за плеј-оф утакмице, Херел је рекао Дончићу да је ”бела кучкица”, јасно га вређајући на расној основи.

Херел неминовно зна да је Дончић странац са другог краја света, што ће рећи, да нема никакве везе са робовласништвом под којим су трпели амерички црнци. Али је ипак изабрао да га вређа на расној основи. Већ то би било довољно за дебелу казну. Али овде имамо још нешто, што необразована битанга каква је Херел сигурно не зна, а то је да су управо Словени – највероватније – били пра-жртве робовласничког иживљавања.

У старом Риму, наиме, изрази за Словена и за роба били су буквално истоветни, изузев што се ово прво писало великим словом (Slavus, slavus). И једно и друго се касније пренело на многе западне језике, па и на тај енглески којим говори Херел, где се за роба каже ”slave”. Мили западни лингвисти својевремено су на основу овога смислили наопаку теорију, по којој су у ствари сви Словени названи по робовима. Отприлике, словенска група народа је настала од римских робова.

Истина је, међутим, да израз ”Словен” има своје, замислите, словенско порекло. У корену те речи је израз ”слово”, које у већини словенских језика и данас значи ”реч”, док у српском значи део речи односно ”слово”. Тако су прастари Словени разликовали оне које разумеју, тј. оне с којима могу да размењују речи/слова, од оних с којима немају исти језик. Први су Словени, други нису. Просто као пасуљ и саморазумљиво.

Пошто су дакле Словени сами себи дали назив, и то на основу заједничког језика, то онда значи да су у старом Риму робови названи по Словенима. Зато што су словенска племена чинила огромну већину међу поробљеним римским слугама. Јашта, за ово не постоје никакви необориви докази, тако да је све у домену теорије. Али то је једина теорија која уверљиво објашњава истоветност латинских израза за Словене и робове, а да при том уважава истински корен старије од те две речи.

Када се ствари сагледају из тог угла, онда ово кошкање Херела и Дончића добија трагикомичан призвук. У свом незнању, Херел је расистички увредио момка чији су преци својевремено били основне жртве угњетавања против кога се Херел тобоже буни. Али ово није само прича о једној црначкој будалетини којој су мозак одавно спржила стимулативна средства и незаслужено велики хонорари. Ово је прича и о лицемерју америчких либерала, а нарочито тамошњих медија, који су сложно прећутали Херелову расистичку увреду, иако је од ње прошло већ скоро 24 сата.

Нико се није узбудио због тога што је на расној и етничкој основи вређан један збиља ни крив ни дужан момак. Вероватно би експлодирали кад би им неко очитао лекцију и објаснио да су Словени страдали под робовласницима много пре америчких црнаца (и некако успели да се спасу те пошасти, а да не загазе у реп стихове и осталу декаденцију).

На снимку, посебно је непријатан стручни коментатор Крис Вебер, некадашњи саиграч Стојаковића и Дивца у Сакраменту и својевремени гост Београда. Вебер је појурио да за избијање сукоба окриви Дончића, иако успорен снимак јасно показује да је Херел био први који је под кошем започео гуркање и подбадање.

Зато на крају испаде најпаметнији Никола Јокић, који не само што се, за разлику од Богдановића, није мешао у расне сукобе у Америци, него је чак и одбио да на дресу замени своје име неком политичком поруком против расизма.

Лука Дончић је на то пристао; на полеђини мајице му, на словеначком, пише ”равноправност”; ето како су му вратили.