МИНХЕН (MUNICH)

Ово, уколико је неко послије Шиндлерове листе заборавио да је Спилберг Јеврејин.

субота, децембар 26, 2015 / 06:32

Такође, циљ је да се заборави како је исти породични редитељ, са изразито наглашеним патетичним приступом. Тај порив ка мајчинству, овдје је усмјерен ка Израелу и сврстава филм у још једно одуживање дуга држави, коју су прижељкивали хиљадама година.

Минхен је овдје само повод, пошто се централни дио филма посвећује уморствима оних, који су по наводима Мосада планирали напад на олимпијце. Авнер је вођа тима петорице, у којој сваки има своју специјалност. И они почињу да убијају Арапе (овдје се наглашава некаква разлика између Арапа и Палестинаца), да би се лагано увукли у тај терористички свијет, и постали мете такође.

Посебно надреалистички шмек, даје увођење Луа. Луа који ради са "својом породицом". Ту Спилберг у свом стилу још једном Дизнијевски наглашава битност фамилије, кроз Авнеров разговор са "татом". Вођом екипе која је мотивисана и нарисана врло фолирантски, тј. "не сарађују ни са једном владом, интересује их само новац и сигурност њихове породице". Ту се Авнер допадне тати, као човјек који "мора да ради, што мора да ради, како би прехранио своју породицу". Зато настављају да раде са њима, без обзира што су продали информацију Мосаду.

На крају, од ловаца постају ловине, и тројица страдају од супротне стране. Не успијевају да убију главног (и то други пут, пошто их је у Лондону први пут спријечила ЦИА), те се враћају у Израел са билансом: 7 од 11. Касније су Јеше докрајчиле још 2 са списка.

Уз његов ужас у Бруклину, да ли му Мосад или неко други ради о глави, а он са тек рођеном кћеркицом, треба да се запитамо да ли Јевреји могу бити тако сурови, односно може ли се оправдати то што су се и они бавили тероризмом, штитећи своје националне интересе.

Но, да не буде забуне попут оне на почетку, и овдје је врло јасно наглашено да они врло пазе да не буде цивилних жртава.



Оставите одговор