Мило пролупава снова: "Нема намјеру да узима ичију имовину, већ да се СПЦ региструје у ЦГ"!?
Српска православна црква, како је казао, умјесто да се региструје у Црној Гори, као што је то урадила у Србији и другим државма, литије користи за политизацију и притисак на државу која на то неће пристати, јер неће одустати од црногорских националних интереса.
За Црну Гору нема никакве дилеме да су покренути сви механизми великосрпског државног пројекта чија је мета и Црна Гора, казао је предсједник државе Мило Ђукановић у интервјуу за Ројтерс. Милова подскутна телевизија то све уредно преноси, као и по једног "аналитичара, публицисту, научника" који ово исто прича. Најмање једном дневно.
Држава то је Мило
Држава је више пута јасно саопштила да након усвајања Закона о слободи вјероисповијести нема намјеру да отима било чију имовину нити да мијења намјену цркви или манастира. То је, како каже предсједник државе у интервјуу за Ројтерс, једна од манипулација Српске православне цркве у Црној Гори.
"Без обзира на то манипулација још траје захваљујући истрајности СПЦ у Црној Гори што нас недвосмислено увјерава да није тема Закон нити спор цркве и државе већ је у подтексту овог питања намјера да се доведе у питање независност и сувереност Црне Горе и да се доведе у питање њен грађански карактер", казао је Ђукановић.
Мијешање спољних актера од Београда до Москве у унатрашња питања у Црној Гори, за Ђукановића имају много већи мотив од актуелног закона.
"За нас нема никакве дилеме да су се покренули сви механизми реализације великосрпског државног пројекта у нашем региону и да је мета тог пројекта и Црна Гора. Ријеч је о томе да се ово питање жели ставити у функцију реализације тог пројекта."
Том пројекту јасно служи и СПЦ у Црној Гори, чији се митрополит Амфилохије, тврди Ђукановић. Дефинисао као политички субјект који активно заступа великосрпске, руске и антизападне ставове на балкану.
"Да ли ће то довести у питање доминацију актуелне државне политике Црне Горе апсолутно сам сигуран да не. Свакодневно присуствујемо дезинформацијама да је на улицма од једне до двије трећине народа, што је апсолутно предувавање, једнако ономе када су Милошевићеви медији стастављали исте слике да би створили утисак масовности", наводи Ђукановић.
Када год се СПЦ, каже Ђукановић, декларисала као политички субјект страдали су многи људи али и српски национални интереси.
"Српска црква је подржана државом Србијом и деведесетих лансирала тезу о угрожености Срба у региону. Сјетимо се деведесетих тада је Радован Караџић призивао Слободана Милошевића да он ријеши питање угрожености Срба у Босни и знамо како је то завршило, данас Андрија Мандић и Милан Кнежевић призивају Вучића да ријеши питање њихове угрожености у Црној Гори и то је нешто што сам и у јавним наступима и разговорима упозорио државни врх Србије најпријатељскије", наводи предсједник
Теже о угрожености срба у Црној Гори које саопштава званични Београд за Ђукановића су неутемељене, као и оне Александра Вучића да су цркве у Црној Гори имовина Београдске патријаршије, а тиме и Србије.
"Желим да вас увјерим да на бази врло пажљивог ишчитавања свих докумената којима је био урешшен правни систем краљевине ЦГ не може бити говора о томе и жао ми је да се мој колега служи таквим квалификацијама а да прехтондо није уложио минималан напор у комуникацији са мном или увидом у документацију се увјери да СПЦ никада није имала статус правног лица у ЦГ те да стога не може распологати било каквом имовином", наводи предсједник.
Модел за компромис је, сматра председник једноставан – бијег од јефтине политизације, и коришћење само једног аргумента – да су људи на улицама. То је, поручује, неприхватљиво.
"То значи учините нам уступак, а то значи рекетирање најблаже речено. Логика рекетирање је примјерена криминалним организацијама, не ни вјерским ни политичким. Неопходно је одрећи се политизације притисака казали смо да на то не пристајемо, што се нас тиче може да буде много више на улицама и да буду пуно истрајнији у томе, али нећемо се одрећи оного што сматрамо црногорwским националним интересом суочени с таквим аргументима", каже Ђукановић.
Црква, закључује Ђукановић, има шест нивоа правне заштите, и ако се дијалогом не дође до рјешења, онда се мора имати повјерења у институције који ће или на националном или европском ниову ријешити то питање.