Милан Тупајић: Република Српска има своју будућност

Милан Тупајић, ранији предсједник посланичког клуба СДС-а у Народној скупштини Републике Српске и један од првих посланика са подручја Сокоца у Народној Скупштини Републике Српске, био је предсједник Скупштине општине Соколац у неколико мандата и дијелио судбину Републике Српске од првог дана њеног оснивања.  Разговарала: Добрила Абазовић Мандат народног посланика бирачи су му поклањали за […]

субота, 11 јануара, 2014 / 16:25

Милан Тупајић, ранији предсједник посланичког клуба СДС-а у Народној скупштини Републике Српске и један од првих посланика са подручја Сокоца у Народној Скупштини Републике Српске, био је предсједник Скупштине општине Соколац у неколико мандата и дијелио судбину Републике Српске од првог дана њеног оснивања.

 Разговарала: Добрила Абазовић

Мандат народног посланика бирачи су му поклањали за пет скупштинских сазива у периоду од 1996. до 2004. године. Нашао се на листи 59 непожељних функционера РС осумњичених да припадају мрежи која помаже скривање лица са Хашке листе за ратне злочине, па је одлуком високог представника у БиХ Педија Ешдауна у јуну 2004. смијењен са свих функција и удаљен из политичког живота Републике Српске. По налогу Хашког трибунала Тупајић је ухапшен 15. децембра 2011. године, а потом и осуђен на казну затвора од два мјесеца, због непоштовања суда. Данас проводи дане у кругу породице као пензионер у Сокоцу и посебно се радује што је Република Српска и поред свих притисака успјела да се одржи већ више од двије деценије.

– Навршавају се 22 године од званичног формирања и проглашења РС, односно са тадашњим називом Српска Република БиХ и то је сигурно кључни датум у стварању и настанку РС уз низ предходних битних активности које су провођене у периоду од вишестраначких избора до конституисања тадашњих органа Републике БиХ. У стварању РС било је више фаза. Питање је која је била тежа од које? Можда кључни догађај који је претходио 9. јануару и проглашењу РС била је Скупштина српског народа у Скупштини БиХ, која је одржана 24. октобра 1991. године у садашњем објекту Парламента БиХ. То је био, не само историјски, него свечан и пресудан тренутак за даљу будућност српског народа у БиХ, неминован потез, додуше храбар, који су тада направили посланици СДС-а са још пет-шест посланика из других политичких странака; првенствено из СПО-а један посланик и неколико посланика из Рефомских снага. Значи, то је био изнуђен потез с обзиром да остале двије стране, односно посланици тадашње СДА и ХДЗ-еа нису удовољили логичном захтјеву да се у Устав тадашње БиХ угради заштита виталног националног интереса, кроз увођење Дома народа, да би се спријечило прегласавање. Практично не спровођењем тога захтјева и довело је до рата, јер су они прегласавањем донијели одлуку о провођењу референдума а послије тога, знамо како су ствари кренуле. То је био кључни догађај и стицајем околности налазио сам се тада у Парламенту БиХ. То је вјероватно и задњи пут да се орила романијска пјесма у Плавом салону тог објекта, јер било је, поред посланика из цијеле БиХ и нас осталих функционера који смо обављали одређене дужности. Сјећам се из Сокоца је ту био, сада покојни Марко Симић, у Вијећу грађана био је сада покојни Ненад Веселиновић из Пала, посланик Момир Тошић из Хан Пијеска, мислим да је Рајко Кушић био посланик из Рогатице, а с обзиром да ја тада нисам био народни посланик, не могу се сјетити свих, али и остали функционери из реда српског народа били су присутни. Са нама су тада романијску пјесму пјевали и Крајишници. Сјећам се Анђелка Граховца, који је одлично пјевао са нама, а и Херцеговци, јер је мелодија скоро иста, присјећа се Тупајић дана након што су 14. октобра српски посланици прегласани у Скупштини тадашње БиХ и били приморани да донесу Декларацију о проглашењу Републике српског народа БиХ 9. јануара 1992. године.

Ушли сте у историју српског народа не само у БиХ, већ и на Балкану, као посланик у Народној скупштини РС, од другог сазива, односно од 1996. до 2004. године. Актер сте свих политичких дешавања из тог периода, па су вам неки моменти остали у посебном сјећању ?

Много је тога било, али радо се сјећам детаља везаног за сада упокојеног Миланка Реновицу, када су се припремала документа за проглашење РС. Радило се на изради Устава РС, тада као кључног и полазног документа. Сјећам се да је господин Реновица на састанку ком смо присуствовали на захтјев предсједника Караџића: посланик Момир Тошић и Ненад Самарџија, садашњи градоначелник Источног Сарајева и ја, у хотелу „Загреб“ у Сарајеву, гдје је он темељито прегледао већ написани нацрт Устава. Рекао је да је веома квалитетно припремљен и урађен, али је имао неколико примједби које је у писаном облику приложио и све су касније уграђене у наш Устав. Зато су, између осталог, први Устав РС и каснији бројни закони који су из њега проистекли били чврсти темељи Републике Српске, који су и данас у суштини окосница њеног опстанка и развоја. Овај документ се тада радио у тајности и сигурно да су тада били ангажовани најстручнији људи из области уставног права, а већина њих су се већ били прикључили СДС-у или су били симпатизери. Тако се тај документ одржао и до сада сигурно у преко 90 одсто чланова, осим неких додатака који су дијелом наметани од међународне заједнице, а и временом се увидјело да неке чланове треба мијењати. То је окосница правног живота и постојања Републике Српске и сада.

У периоду од 1996. до 2004. године у коме сте били посланик у Народној скупштини РС, донесено је више судбоносних одлука за РС и за БиХ у цјелини. Било је много ситуација када су вршени различити притисци на представнике српског народа на свим нивоима власти од стране дијела међународне заједнице.

Да, било је то посебно у поратном периоду, када се настојало да се одмах на старту дерогирају надлежности Републике Српске, дате у Дејтону. Трпимо то већ двије деценије и нажалост тај процес траје још увијек. Ми смо тада били посебно изложени великим притисцима јер у вријеме деведесетих година минулог вијека, европска и свјетска јавност није хтјела ни да чује о проширењу права српског народа у БиХ. Први избори након рата одржани су у јесен 1996. године и ја сам биран у други сазив Народне скупштине РС, а биран сам укупно у пет сазива, све до 2004. године када ми је насилно прекинут пети мандат . Тада су мандати трајали краће. То је била политичка игра међународне заједнице. Нису дозвољавали никакву стабилност. Једноставно су честим изборима тражили да доведу на политичку сцену у РС људе који ће извршавати њихова наређења. Позната су нам дешавања из 1997. године, када је тадашња предсједница РС госпођа Плавшић, распустила парламент, сигурно и тада по захтјеву и под великим притисцима међународне заједнице, тако да су одржани ванредни избори те године. Све у свему то је био један изузетно тежак период, када смо ми настојали и мислим да смо у највећој мјери успјели тада да сачувамо тековине отаџбинског рата. И није случајно данас, када водећи људи у политици бар декларативно говоре о томе како све своје умјеће и снагу улажу у очување РС, а с друге стране никада неће да признају нити да одају признање оним људима у довољној мјери, па макар некад и само вербално, који су утемељивачи РС и који су у најтежим годинама рата и у поратном периоду стварали и бранили Републику Српску. Бојим се да су сада на сцени људи који више брину о неким другим стварима, а не да темељито и искрено до краја чувају традиције и тековине стварања и настанка РС. Имали смо ми тада тежак период по питању најезде повратка у условима када је наша власт успорована, када смо покушавали, нажалост и данас тај процес још увијек траје, да докажемо и покажемо да РС није геноцидна творевина, да је она настала у једном наметнутом отаџбинском рату у коме је било жртава на свим странама. На којој страни је било више, показаће вријеме, али свака жртва има исту тежину по све нас. Мислим да смо успјели у то тешко вријеме захваљујући кључним људима који су водили СДС и РС, да сачувамо те најбитније вриједности.

Шта је то, што сматрате побједом странке којој припадате и својом личном, на путу стварања Републике Српске у оквиру БиХ у тим тешким временима кроз која сте скупа прошли?

Ово је први пут у историји да се лијево од Дрине направи једна друштвена заједница и није њен назив само нека форма, суштински је направљена практично држава са свим прерогативима, по важећем Уставу то је заправо ентитет, али има све прерогативе државе и једино уколико садашње и будуће власти истрају у борби за очување институција РС сачуваћемо те тековине. То није било лако, није ни сада, али је РС ево већ више од двије деценије свог постојања показала да може опстати и да има све предуслове за то. Нажалост у свим периодима те предности и претпоставке нису максимално кориштене и тренутно смо свједоци тога да сви кључни потези који се воде у политици и органима не иду у потпуности у прилог РС и оном циљу због кога је она стварана. Навео бих само задњи споразум који ће се проводити изгледа на подручју Средње Дрине везано за енергетске ресурсе РС. Уколико буду све информације које се пласирају у медијима тачне, мислим да је то катастрофални потез који је урадила Влада РС и њени најодговорнији људи. О том-потом, видјећемо шта ће се даље дешавати. Уколико би се тако наставило са вођењем РС постоји опасност дугорочно да она изгуби оне темеље на којима постоји већ више од двије деценије.

Које је то рјешење према вашем мишљењу, које може спасити Републику Српску од пропадања, нестајања или утапања у централизовану БиХ?

Први предуслов за то је искључење личних интереса из политике која се води. Неки људи су спремни, вјероватно ће вријеме показати из којих разлога, да чине апсолутно непотребне, неуставне и нетражене уступке на штету РС. Чини ми се да је ово сада нешто другачија политика од оне која је вођена раније. Некада су нама Српска, њени интереси и институције били у првом плану. Надам се да ће доћи до корекција такве политике у будућности и то ће се морати промијенити. У противном бојим се да смо можда кренули у погрешном смјеру.

Ових дана медији преносе податке да је Први свјетски рат унапријед припреман у ратним кухињама великих сила, а за његов почетак је окривљена Србија. Слична ситуација је, знају то бољи познаваоци савремене историје, била и са минулим ратом у БиХ. Вјерујете ли да се и уништење и укидање Републике Српске може спремити на сличан начин у кабинетима свјетских и европских моћника, а да ми можемо остати немоћни и неспособни за одговор на такво питање?

Тих покушаја је било пуно и у прошлости, поготово послије закључења Дејтонског мировног споразума. Наравно да их има сада и биће их убудуће, али у свему томе ми смо кључни фактор, уколико се будемо чврсто држали онога што нам гарантује Дејтонски мировни споразум. Мислим да не требамо бринути за будућност РС, нормално уз чврсте и блиске односе са Републиком Србијом, нашом матицом и да остале земље које су гаранти постојања РС, односно потписници Дејтонског мировног споразума буду уз нас. Такве снаге ће и у будућности сигурно покушавати на разне начине да подрију темеље Републике Српске. Ево свједоци смо посљедњих дана честитки које су стизале поводом Дана РС од разних удружења и НВО из ФБиХ и то је један од начина на који се жели анулирати све оно што је урађено и доказати да је РС настала на геноциду. Сасвим је јасно да то нису честитке од удружења, они су само преносиоци таквих „честитки“, које долазе од званичника из ФБиХ и углавном из редова муслиманског народа. Значи, њихови покушаји за уништење РС, према мом мишљењу, неће никада престати, али уколико ми будемо одлучни и искрени у одбрани онога што имамо, Република Српска ће имати своју будућност. Нормално уз све то треба спријечити изнутра разарање Републике. То је опасност по мени, већа тренутно него она што долази из вана, погрешним политикама које се воде и тренутно у неким дјеловима ако се буду водиле даље. Тих покушаја из вана ће и даље бити, али уколико Република Српска буде јака и економски и политички, они ће бити безуспијешни као и сви до сада.



0 КОМЕНТАРА

  1. А баш сам се питао гдје је, шта ради. Моћан интервју са много нових информација о настанку Републике Српске. Хвала Фронталу. 🙂

Коментариши