Милан Благојевић: Рајнхардизам или тегелтизам

У Бриселу је 5. децембра 2019. године објављен "Извјештај експерата о питањима владавине права у Босни и Херцеговини", који је представљен Европској комисији, државама чланицама ЕУ и властима у БиХ. У нашој јавности извјештај је познатији као Прибеов извјештај, јер је на челу тих експерата њемачки правни експерт Рајнхард Прибе.

среда, децембар 11, 2019 / 13:38

Има у том извјештају навода са којима се, поштено говорећи, као правник не могу сложити, као што је Поглавље V у којем се (тачке 94 – 100), суштински гледано, тражи промјена уставног уређења БиХ прописаног Уставом БиХ, што би водило у деентитетизацију БиХ, а то значи крај за Републику Српску.

Али, када је 20. новембра ове године у сали Парламентарне скупштине БиХ господин Прибе за говорницом рекао како је фрустриран чињеницом да и након 25 година у БиХ има толико кривичних закона, нису ме изненадили захтјеви из Поглавља V Извјештаја (очекивао сам их), већ ме је изненадило то што колега Прибе, иако њемачки држављанин, као да заборавља на Основни закон СР Њемачке.

Кажем ово због тога што је, примјера ради, у члану 74. став 1. тачка 1. тог њемачког Устава прописана тзв. конкурирајућа законодавна надлежност између њемачке савезне државе и 16 њених федералних јединица, и то не само у области кривичног права, већ и грађанског права, судских поступака, адвокатуре и нотаријата, па таква расподјела надлежности ипак није сметња СР Њемачкој да буде чланица ЕУ.

Или, Швајцарска (без обзира што није чланица ЕУ) је федерално уређена држава, са 26 кантона, у којој такође постоји уставом извршена расподјела надлежности између те федерације и толиког броја њених федералних јединица које, у ономе што им припада према уставу, доносе своје законе, тако да тамо у одговарајућим областима имамо 26 закона, али то ни најмање не прави проблеме у функционисању ове федерације. На сличан начин ствари су постављене и функционишу и у Аустрији, односно Белгији. Због тога ни уставно уређење дејтонске БиХ није проблем, већ је, рекао бих, ријеч о потреби ЕУ да и помоћу оваквих извјештаја позива на даље (не)уставно развлашћивање Републике Српске и њену државну десупстанцијализацију, што би неминовно водило у нестанак Српске као крајњи исход.

Међутим, остављајући сада све то по страни, има у том Извјештају један веома важан детаљ у вези са садашњим саставом ВСТС-а БиХ и његовим шефом, на шта овдје желим указати, при чему треба имати у виду да се Милан Тегелтија на челу те институције налази од 2014. године па све до данас. У тачки 65. Извјештаја више него јасно је детектовано да је током посљедњих година сам ВСТС постао дио проблема у правосуђу, због неправедног одлучивања које је постало очигледно и озбиљно, а посљедица је недостатка лидерског капацитета.

Одмах затим у тачки 66. Извјештаја се утврђује да је мишљење јавности о правосуђу посебно уздрмано наводима о корупцији против предсједника ВСТС-а (читај Тегелтије). Узимајући у обзир озбиљност тих навода, како се даље наводи у тачки 66, није примјерена реакција предсједника ВСТС-а, као и једногласна подршка коју је упркос томе добио од свих чланова ВСТС-а, имајући у виду важност институције ВСТС-а. Одмах затим се наглашава да је изостала стварна дисциплинска истрага, усљед чега је изгубљена прилика да се у том случају успостави преседан за интегритет правосуђа. Због тога се у тачки 68. Извјештаја и закључује да је недостатак повјерења у правосуђе нарочито акутан у погледу ВСТС-а.

Колега Прибе, нисам сигуран да знате за детаље које ћу изнијети у наставку, а за нашу јавност знам да јој то није познато. Видите, кад се догодила афера "Поткивање", са Миланом Тегелтијом у главној улози, надлежни државни дисциплински тужилац ВСТС-а БиХ је промптно реаговао и поднио потпуно закониту дисциплинску тужбу против Тегелтије (тужба број УДТ ДД 009691 19 од 31.5.2019. године). У тужби је апсолутно основано Тегелтији стављено на терет да се:

"Неформално састао ван службених просторија (у кафани у Бањалуци – моја опаска), у присуству трећих особа, са оштећеном особом у кривичном предмету, те иако ВСТС нема ингеренције да утиче на поступање у појединачним предметима судова и тужилаштава, затражио да му оштећени достави податке о тужилачком предмету, како би разговарао са главном кантоналном тужитељицом о предмету, ….а који догађај је оштећени снимио камером и учинио доступним широј јавности, чиме је у значајној мјери нарушено повјерење у непристрасност, интегритет и кредибилитет ВСТС-а БиХ и правосуђа у цјелини".

На цитиране ријечи наши људи би с правом рекли дисциплинском тужиоцу: "Свака ти је златна", и то не да би му подилазили нити да би напакостили Тегелтији, већ само зато што свака од тих ријечи на прави начин изражава сву количину противправног, неприхватљивог и по правосуђе и друштво у цјелини крајње опасног понашања носиоца највише правосудне функције у држави.

Е, али онда на сцену ступа Првостепена дисциплинска комисија ВСТС-а, предвођена потпредсједницом ВСТС-а Ружицом Јукић, која у свом рјешењу, број 04-07-6-2025-3/2019 од 3.6.2019. године, на крајње произвољан начин (што је вид тегелтизације нашег правосуђа, односно тегелтизма у њему), који представља грубо кршење закона, каже сљедеће:

"Према мишљењу Првоступањске стеговне комисије поступак утврђивања одговорности чланова Вијећа је посебно регулиран одредбама чланака 7 и 77 Закона о ВСТВ-у БиХ (о чему се одлучује двотрећинском већином гласова чланова Вијећа). Вијеће је на приједлог предсједника Вијећа управо одлучивало на сједници, након што је објављен спорни снимак, те дало пуну подршку предсједнику ВСТВ и то једногласно".

Погледајте, колега Прибе, колико је незаконитости садржано у овом цитату. У њему Првостепена комисија неће да каже, јер јој (и Тегелтији) то не одговара, да члан 6. став 3. Закона о ВСТС-у демантује сав претходни цитат. У том члану, односно ставу, је тако јасно прописано да одлуку којом члана ВСТС-а (било ког, па и Тегелтију) смјењује с дужности, ВСТС доноси на приједлог дисциплинске комисије. Дакле, не прави закон на овом мјесту никакву разлику, без обзира о ком члану ВСТС-а је ријеч, у погледу тога хоће ли или неће бити вођен дисциплински поступак, јер из апострофираних ријечи произлази да се тај поступак има водити када (као у овом случају) дисциплински тужилац поднесе дисциплинску тужбу.

И, што је од нарочите важности, на наведеном мјесту закон тако јасно прописује (као императив) потребу вођења дисциплинског поступка увијек када члан ВСТС-а својим понашањем повриједи закон. Од вођења тог поступка га у правној држави не смије "спасити" ни незаконита једногласна подршка осталих чланова ВСТС-а, без обзира да ли је подршка дата прије или након подношења дисциплинске тужбе.

На то је својом жалбом (број УДТ ДЗ 009691 19 од 7.6.2019. године) исправно указао и дисциплински тужилац, рекавши да:

"…декларативно пружање подршке чланова предсједнику ВСТС-а не може замијенити процедуру", те додавши да "Супротно оваквом стајалишту Првостепене комисије, потребно је истаћи да је чл. 6. ст. 3. Закона о ВСТС-у прописано да одлуку о смјени свог члана ВСТС доноси и на основу приједлога дисциплинске комисије". Осим тога, наглашава дисциплински тужилац на крају своје жалбе против рјешења Првостепене комисије, "Закључак да не постоји могућност утврђивања дисциплинске одговорности предсједника ВСТС-а, поред тога што је правно неутемељен, представља и лошу поруку да су деонтолошки стандарди за судије и тужиоце виши него за чланове ВСТС-а… .

Овакав закључак додатно доприноси увјерењу у јавности и професионалној заједници да чланови ВСТС-а имају велика овлаштења, а врло ограничену одговорност, што је видљиво из често употријебљене синтагме којом се описује ВСТС – отуђени центар моћи".

Људи, знате ли шта је Другостепена дисциплинска комисија (у којој су сједила три члана ВСТС-а) одговорила на све ове жалбене наводе дисциплинског тужиоца? Да би се разумио тај одговор, најприје ћу указати на дрскост Тегелтије који у свом одговору на жалбу тужиоца каже:

"…јасно је да је законодавац изузео предсједника и потпредсједника Вијећа из ‘режима’ дисциплинске одговорности, а њихову одговорност регулисао одредбама које се односе на престанак мандата".

Овај цитат је важан јер је након тога у одлуци број 04-07-6-2025-6/2019 од 11.6.2019. Другостепена комисија, незаконито одбивши жалбу тужиоца, прихватила наведену Тегелтијину тврдњу, рекавши у суштини исто што и Тегелтија:

"Према мишљењу ове Комисије из одредаба члана 6. и 7. Закона о ВСТВ-у експлицитно произилази да је одговорност предсједника… издвојена у односу на опћу дисциплинску одговорност судија и тужилаца".

Цитирано "образложење" је апсолутно незаконито, имајући у виду да већ поменути члан 6. став 3. Закона о ВСТВ-у не дозвољава прављење било какве разлике у било чију корист, а управо тај став неће да примијене најприје Првостепена, а затим и Другостепена дисциплинска комисија (иако им је и дисциплински тужилац указао на ту одредбу у својој жалби), чиме обје комисије очигледно злоупотребљавају своје функције. Колико је та злоупотреба опасна, доказује, поред већ реченог, и чињеница да Другостепена комисија (у којој су сва три члана уједно и чланови ВСТС-а) у својој одлуци од 11.6.2019. године (стр. 3) каже:

"У погледу жалбене тврдње да декларативно пружање подршке предсједнику ВСТС-а на сједници Вијећа не може замијенити процедуру… Другостепена дисциплинска комисија истиче да ово питање није у надлежности дисциплинских комисија Вијећа па се с тим у вези на исто не може изјаснити."

Погледајте колико незаконитости је садржано у овом цитату. Наравно да је наведено питање у надлежности дисциплинске комисије, јер она не одлучује на основу било чије декларативне подршке дате било коме, већ одлучује само и искључиво на основу закона, без обзира о коме је ријеч. Зато се свака дисциплинска комисија, сагласно закону, мора изјаснити и о том питању, нарочито кад је на њега указао дисциплински тужилац у својој жалби.

Али, Другостепена комисија избјегава да одговори на то питање управо зато што су сва три њена члана уједно и чланови ВСТС-а који су по овом питању на незаконит начин већ дали подршку Тегелтији, па не могу сада да кажу другачије, јер би тиме признали не само Тегелтијино него и сопствено кршење закона.

Послије свега јасно је да је у овом случају грубом незаконитошћу и злоупотребама у актуелном ВСТС-у угрожен цијели систем правосуђа, које не пуца само под теретом криминала већ и под теретом очигледно незаконитог рада ове највише правосудне институције. Наравно да таквом правосуђу, које упорно ћути на све наведене незаконитости и злоупотребе, више нико не може вјеровати нити га цијенити.

Стога ћу, завршавајући овај текст, поновити да не може бити истинске реформе нашег правосуђа са актуелним ВСТС-ом, спремним на овакве незаконитости. Или, казано хамлетовским језиком, на нама је (а богами и на ЕУ) да одлучи(мо) хоћемо ли рајнхардизам или тегелтизам у нашем правосуђу.



3 КОМЕНТАРА

  1. Е , судија , судија ,
    Без Тегелтије не би било ни Прибеа.
    Без LG (life’s good)-акцизног Вигемарка не би било Тегелтије. И то по други пут за редом иако су знали да се и прије поткивао.
    Не би било коректно изоставити ни Валентина. То што Валентин нама жели продати жваку да је свирање ‘урцу компоновао његов свуграђанин , додуше покојни , Штраус је нека друга прича.
    То може продати „великом баји“ , исто тако добрано поткованом , који свира у исти инструмент и по истим нотама.
    Јер да није свих тих ликова , како би Прибе убацио „точке“ које значе крај Р. Српске?
    Ноте су давно написане и верглаш је исти а исти су и мајмунчићи који купе ситниш.
    Један од тих мајмунчића је и Тегелтија.
    Уз дужно поштовање , г. Благојевићу , чини ми се да не желите схватити шта се од Вас али и свих нас тражи? Тражи се да аплаудирамо верглашу и његовим , добро издресираним , мајмунчићима.
    И не само да аплаудирамо него и да изврнемо џепове како би истресли и посљедњу пару.
    Жао ми је али ма како то апсурдно звучало ипак је Тегелтија много бистрији. Он се на вријеме преквалификовао јер е“U“ропи не требају судије.
    Њима требају занатлије.
    Тегелтија се преквалификовао за ковача-поткивача , што је и природно јер потиче из Мркоњић Града.
    Ковао би он и косе али се не исплати.

  2. Malo si pobrkao lončiće i likove, jel ti živiš u Rusiji ili Kanadi?
    Pavijan potkivač je iz Srbca.
    Nemoj ime da te zbuni, oni nemaju ništa sa srpstvom, uporište UDBE.
    A ovaj drugi ljubitelj zlatnih ljiljana, sećijaš za koga Vasković piše ( čiste izmišljotine) da je vođa klana. To će se jednog dana sigurno na sudu dokazati je ko Milan Milutinović samo iznosio smeće ispred vrata, e on ti je iz Mrkonjić Grada i čisto sumnjam da uopšte ima poslovnu sposobnost.
    Hoće i Vasković slagati.
    Pozdrav

Оставите одговор