Милан Благојевић: Понављање историје

Савремени човјек, а овдашњи нарочито, склон је да историју препусти забораву, поготово ако је ријеч о тешким темама из прошлости. Али, ма колико то чинио, човјек не може (и не треба) бјежати од историје, јер она увијек иде за њим, полако, али сигурно.

понедељак, септембар 9, 2019 / 12:56

И стигне га у том његовом бијегу и забораву, а једно из низа таквих сустизања садашњости од стране прошлости одвија се већ неко вријеме пред нашим очима.

Добрано смо заборавили неке догађаје у БиХ из октобра 1991. године. Према Уставу тадашње БиХ Срби су, као и Муслимани и Хрвати, били конститутиван народ, јер је чланом 1. тог устава БиХ била дефинисана као држава својих народа – Срба, Муслимана и Хрвата. То је у уставноправном погледу значило да ниједна одлука од националне и државне важности у Скупштини тадашње БиХ, а ни на референдуму, није могла бити донесена прегласавањем било ког народа.

Међутим, оно што се догодило 11. и 15. октобра 1991. године показало је како се гази ова уставна вриједност. Најприје је 11. октобра 1991. тадашња Скупштина БиХ већином муслиманско-хрватских гласова, без присуства српских представника, усвојила противуставан документ под називом “Меморандум – Писмо намјера”, којим су били постављени темељи сепаратистичке политике БиХ, односно њене сецесије из СФРЈ. Супротно Уставу СФРЈ, тим меморандумом је одлучено да “представници БиХ неће присуствовати сједницама Скупштине и Предсједништва СФРЈ” ако не буду испуњени услови постављени у Меморандуму.

Само четири дана касније, Скупштина БиХ је опет на неуставан начин, без српских представника, усвојила Платформу о положају БиХ и будућем устројству југословенске заједнице. По својој садржини тај документ је био само наставак политике сецесије БиХ од СФРЈ, супротан Уставу СФРЈ и вољи цијелог српског народа као конститутивног народа.

Референдум

Кад су постављени такви противуставни темељи, одатле је био само корак до организовања неуставног референдума о независности БиХ у фебруару 1992. године. Суштина неуставности тог референдума је у чињеници да је на њему о том најважнијем питању омогућено да се изјасне само појединци, а не и сваки од конститутивних народа. Стога на њему није нити је могао учествовати српски народ, па је, суштински посматрано, гласала само муслиманско-хрватска референдумска коалиција. И на крају, такав референдум се затим хтио наметнути српском народу, најприје настојањем да буде приказан као наводно уставан и демократски, али и спремношћу да његов резултат буде наметнут и пушком против српског конститутивног народа.

Тако је, дакле, наметнута данашња БиХ, уз неизоставну помоћ сила Запада. Оне и данас, према важећем Лисабонском уговору, потписаном 2007. године (члан 42. став 7. Споразума о Европској унији, који је саставни дио Лисабонског уговора), имају обавезу да, под одређеним условима, помажу једна другој у области одбране, при чему ангажовање и сарадња сваке од њих у области одбране мора бити у складу са ангажовањем утврђеним у оквиру НАТО-а. Другим ријечима, ево нам НАТО-а и у ЕУ.

То су једноставним језиком казане историјске чињенице. На њих тако подсјећа онемогућавање већ годину дана да буде формиран Савјет министара БиХ, у складу са демократском изборном вољом исказаном на прошлогодишњим изборима у БиХ. И да трагедија буде већа, они који то упорно чине позивају се на владавину права, баш као што су прије четврт вијека говорили како је и онај неуставни референдум из фебруара 1992. године наводно уставан. Међутим, како тада, тако и данас, стварност је сасвим другачија.

Савјет министара БиХ не може да буде формиран, јер два члана Предсједништва БиХ, супротно Уставу БиХ и законима, оном трећем српском члану те институције условљавају ту процедуру усвајањем тзв. Годишњег националног програма (АНП). То је један од пресудних корака који би, супротно важећој Резолуцији Народне скупштине Републике Српске, довео до чланства БиХ у НАТО-у. Такво понашање два члана Предсједништва БиХ није уставно не само зато што АНП није усвојила Комисија за НАТО нити Савјет министара, па је као фантомски акт доспио у Предсједништво БиХ, већ је ријеч о неуставном понашању и због сљедећих чисто правних разлога.

Устав БиХ ниједном својом одредбом не даје за право било ком члану Предсједништва БиХ да у процедури предлагања кандидата за предсједавајућег Савјета министара поставља услове, попут усвајања наведеног АНП-а. Таква уставна забрана је разумљива, јер би у њеном одсуству било омогућено блокирање конституисања савезне власти у свим њеним институцијама. Као што ова уставна забрана виа иуститие спречава блокаду у формирању власти послије одржаних избора, она, такође виа иуститие, говори и о томе да закон или Стратегија спољне политике БиХ коју усвоји власт за вријеме једног изборног мандата, не значи да нови носиоци власти изабрани након одржаних избора морају слијепо слиједити све што је речено у тим актима.

Кад би којим случајем било тако, избори би били непотребни, пошто новоизабрана власт не би могла да мијења било шта од онога што јој је оставила стара власт.

Несавршени закон

Ако се то има у виду, онда ни преостали “разлог”, то јест позивање на важећи Закон о одбрани БиХ као наводни основ за усвајање АНП-а, није правно ваљано. Чињеница је да у члану 84. тог закона пише да ће Парламентарна скупштина, Савјет министара и Предсједништво БиХ спровести потребне активности за пријем БиХ у чланство НАТО-а. Али, они који су ово написали, а још више они који то сада користе да би блокирали формирање Савјета министара БиХ, заборављају нешто што би требало да буде научено на првој години основног студија права.

Писање као у члану 84. Закона о одбрани је уџбенички примјер стварања одредбе која нема правну санкцију, јер нигдје није прописана било каква санкција (ни правна ни политичка) за непоступање према наведеном писанију. А и није могла бити прописана из једног простог разлога.

Наиме, нигдје у члану 84. наведеног закона није прописано да се БиХ правно обавезује да ће постати чланица НАТО-а, већ је само изражена својеврсна декларација да ће се спроводити активности за пријем у то чланство. Није се БиХ тим, а ни било којим другим законом, ни смјела обавезати да ће постати члан НАТО-а, јер се ради о питању које се у савременим државама треба уредити њеним Уставом. А у Уставу БиХ о томе нема ниједне одредбе, па би се о чланству БиХ у НАТО-у могло говорити тек ако би такве одредбе биле прописане у Уставу БиХ. А зна се како се тај Устав може мијењати и ко може да одлучује о томе, уз пуну заштиту не само националног него и ентитетског интереса у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ.

Стога члан 84. Закона о одбрани представља творевину која се у правној науци назива несавршеним законом (легес имперфецтае). За њих се, како истиче др Никола Висковић, може рећи “да заиста и нису правне норме – већ политичке декларације које се налазе у нормативно-правним актима”.

Књижевници би за овакве законе у слободнијој конверзацији рекли, као ономад Иво Андрић, да је “У књигама одувек било, па има и данас, доста неистина, полуистина и, понајвише, празнина; то јест, таквих места која нису ни истине ни полуистине него шупље и сујетно причање које не казује ништа, али збуњује читаоца и као коров потискује оно што нешто значи и вреди у том тексту. Јер, кад немамо шта да кажемо, а ипак говоримо и пишемо, чинимо то увек, посредно или непосредно, на рачун истине”.

Ето, то је актуелно уставноправно стање у БиХ када је ријеч о фантомском АНП-у те нама и НАТО-у. Како видимо, нигдје код нас није прописано, ни у Уставу БиХ нити у законима, да се БиХ било коме правно обавезала да ће постати члан НАТО-а, усљед чега БиХ нема ни обавезу да усваја АНП или било какве друге конструкције осмишљене на Западу. Пошто се БиХ никоме на то није правно обавезала, ниједним домаћим прописом није прописана нити је могла бити прописана санкција за кршење обавезе које нема. Стога је неодговорно прије свега према БиХ, да се формирање Савјета министара условљава испуњењем непостојеће обавезе.

Све то говори како нам се историја понавља, односно како и данас најприје једна група појединаца жели противправно наметнути своју вољу другој групи, што се кад-тад изроди и у сукоб колективитета. Као ономад послије неуставног Меморандума, Платформе и референдума с почетка овог текста.



31 КОМЕНТАРА

  1. „демократском изборном вољом исказаном на прошлогодишњим изборима у БиХ“.
    Ovom propagandom ste se direktno diskvalifikovali odnosno svrstali u rezimsko jato. Izbori su dobijeni pod prijetnjom, lažima,kupovinom glasova otvoreno i prikriveno i što je najvažnije miješanjem Srbije širenjem laži na njihovoj televiziji kako Srbija ima važne obavještajne podatke koje će Vučić javno objaviti a na kraju je postalo jasno da je to dogovor i taktika dva kraka iste hobotnice.
    Dobro ipak je sada jasno onome ko hoće da vidi da opoziciono djelovanje i misao nije moguća kako u Republici Srpskoj a pogotovo ne u njenoj administraciji.
    Još samo sultan janičarima da zašije kašike na kape.

  2. Овај је био важан у судству Републике Српске, а био је и сенатор. Могао би да напише и текст о томе како се догодило да судство Републике Српске потпуно пређе на хрватску латиницу.

  3. Пошто још нема поста о конгресу СДА и иницијативи Додика да се усвоји Дејтонски споразум у НСРС, да кажем на овом посту неке ствари.

    Не желим никога да подцијеним, напротив, али морам да укажем како сам као предсједник ЗЕЛЕНИХ покренуо ту иницијативу за признавање Дејтона у НСРС прије седам година.
    Да сам договорио састанке са СНСД и СДС, да сам то прво предложио Славку Митровићу, он рече да није вријеме.

    То сам сутрадан исто предложио двојици бивших СДС фунционера, због непоштовања према њиховој љигавој политици нећу да напишем њихова имена.

    Пошто сам видио да од тога нема ништа, онда сам то у ауторском тексту објавио, има колумна о томе и на Фронталу РС.

    Елем, данас видим да су Додику савјетовали да предложи усвајање Дејтонског споразума у НСРС, видим да то форсира и Кецмановић, нека и треба, али тртеба и још нешто, о том, потом.

    Ово само написах да српски народ зна како није случајно у последњем моменту покренута иницијатива ЗЕЛЕНИХ СРПСКЕ о сазивању свесрпског САБОРА и доношењу ДЕКЛАРАЦИЈЕ, акта који ће дати јасне смјернице за наредне године, све да Република Српска опстане, а српски народ, све заједно са осталим грађанима Републике Српске нормално живи у наредним деценијама, па и вијековима.

    Стога не бих желио да опет Додик и његови савјетници имају накнадну памет за седам година, ја одговорно тврдим да ће тада за Српску бити касно, да ће нам тада 2-3 кантончића са српском већином бити пуна капа, тачка.

    П.С. Ово сам на пост о Додиковој најави написао и на БН порталу у коментару, наравно, нису га објавили, што сам и очекивао, јер није ментору стало да на БН Срби покажу да имају нове јаке људе, политичаре без ораха у џепу, односно, људе који се баве одговорно националном политиком, него је њима битно да се нешто напише против Додика, исто као што је нпр. важно Додиковим медијима да нешто лоше напишу и кажу о Шаровићу..

    Не знам да ли и сад има оних који могу рећи да ЗЕЛЕНИ и Лазаревић нису испред времена, односно, да на увијек на вријеме нуде конкретна рјешења по скоро свим питањима?

    1. Nemaš ti pojma.
      Svrha postojanja Republike Srpske je da bude kolonija okupatora iz Laktaša, Gradiške i Srbca koji je na vlast došao na britanskom transportu.
      I kao takva mora nestati, prvo u dugovima i kreditima a nakon toga slijedi potpuno rasulo.
      Čekaj svoj red da te kupe za sitan novac a da tvoj potpis stoji na krupnom lopovluku kao Pinokijev čisto da Mile može upirati prstom u druge.
      Premijer USRO kantona ipak je funkcija.

  4. Пристрасан, не објективан човек, а овдашњи нарочито, склон је да историју мења по сопственом избору, поготово ако је ријеч о тешким темама из прошлости. Али, ма колико то чинио, човек не може (и не треба) бежати од историје. Ваше стручно виђење стварности које се заснива на теорији завере, увек је неко други одговоран за наше стање, а не рецимо суманута политика слободана милошевича и његових сарадника која је и довела до распада оне велике земље, неповерења, стравичних злочина, и чињенице да нико неће ни да нас дотакне као да смо губави. Та политика се наставља и данас готово истим средствима. Могуће је да у свој нашој мудрости, уверени у властиту глупост поновимо прошлост. Овај пут ћемо морати рачунати на то да друга страна има веће рогове од нас и да постоји шанса да ћемо нестати у облаку дима.
    Будућност овог ратног и злочиначког плена званог рс је потпуно неизвесна. Злочин се не исплати?

  5. Наравно да је због послератног начина рада, понашања и учестале накнадне памети, будућност Републике Српске неизвесна,значи, у великим смо проблемима, али сваки проблем има рјешење, тачка.

  6. Нема Симо ништа од твог спиновања, чињенице су чињенице.

    Управо је контра свим ранијим плтичким структурама, па и вама и Бакиру није био Дејтонски споразум релевантан.

    Дејтонски споразум је за ЗЕЛЕНЕ од првог дана оснивања био релевантан,то се види у оснивачким актима, да није, не би ми предложили прије седам година СНСД и СДС (партијама које су тада имале више него 2/3 скупштинску већину) да се он усвоји у цијелости у НСРС, наравно, највише због Анекса 4- Устава БиХ.

    Није мени Симо што то послератни политичари не урадише, али ми није јасно шта би вама, што ви тек ДАНАС знате да је правно релевантан, односно, да га треба усвојити у НСРС?

    Напиши једну разумну реченицу у којој оправдаш ваше досадашње неусвајање Дејтонског споразума у НСРС.

    Ми смо то јавно тражили као нова партија у Српској, инсистирали смо да Дејтонски споразум усвоје у НСРС, све као једна од уговорних страна,да му усвајањем дамо пуни легитимитет, посебно Анексу 4-уставу БиХ, па да се онда инсистира да то уради парламент МХ Федерације,све као друга уговорна страна.

    Да га и они усвоје, тиме потврђујући да поштују споразум и признају Републику Српску, те да то ураде ПС БиХ и потврди Вијеће народа БиХ, све да не може нико више говорити да је Анекс 4-Устав БиХ октроисан, наметнут, са једне стране.

    Са друге, да не може високи представник више никад дјеловати са својим наметнутим одлукама у међународно признатој држави која има своје званичне институције и која има донешен-усвојен Устав у законодавним органима, све у складу са највишим демократским принципима, поштовању повеље УН и поштовању људских права.

    Да нешто можда нисмо погријешили ми прије седам година, или су нам Дејтонски споразум, наше главно оружје из руку избиле наше послератне патриоте, све са савјетницима који мисле да мисле, оним који сада знају, 24 године после рата да је то први и неопходан потез Републике Српске?

    Да не мислиш Симо да и САБОР није релевантан, што се тиче ЗЕЛЕНИХ, ако није усвајање Дејтонског споразума релевантно и хитно потребно, онда није ни САБОР.

    Значи, још једном подвлачим,ЗЕЛЕНИ СРПСКЕ подржавају усвајање Дејтонског споразума у НСРС, предлажемо ванредну сједницу у року 30 дана, такође, као људи који промишљају унапријед и воде национално одговорну политику, све као одговор бремену времена, инсистирамо на одржавању свесрпског САБОРА ове јесени, или најдаље до краја ове године у Палама.

    САБОРА који ће донијети ДЕКЛАРАЦИЈУ са смејрницама будућег дјеловања, САБОРА који ће нас око стратешких ствари ујединити, заштити Републику Српску и српски народ, дати одговоре око будућих економских, политичких и безбједносних интеграција, те помоћи да кроз српско јединство у новом времену живимо нормално, сложно и срећно, све са свим грађанима Републике Српске, те нашим поштованим комшијама из Федерације и регије, тачка.

    П.С. Напомињем јш једном, ЗЕЛЕНИ су чисти као сунце жарко, нама није проблем пружити руку бошњацима и хрватима, није проблем после усвајања Дејтонског споразума у парламентима разговарати и договарати како даље живјети у Дејтонској БиХ?

    Није нам проблем разговарати око еконоских, политичких и безбједносних интеграција, нама за разлику од других није проблем разговарати и о АНП, али прво да ми одржимо САБОР.

    Да мудре и национално одговорне главе дају одговоре за ново вријеме, па да онда за релативно кратко вријеме договоримо све са комшијама из Федерације, да после договора на дјелу докажемо да једни друге признамо, поштујемо и помажемо, па ће дати Бог онда да и Срби почну навијати за репрезентацију БиХ, односно да им БиХ скројена по мјери државотворних Срба, Муслимана и Хрвата,те осталих грађана неће бити тијесна, напротив.

    1. Па ти си будала!

      Република Српска егзистира 28-у годину, а од тога 24 на основу тог пакта. И ти би сад да се то усваја у НСРС чиме би признао да је то егзистирање било ван права.

      Очито су ти гајарстанлије на паради ставиле до знања (у преводу, јебали те мозак, тамо ђе би требало бити знање).

      Очито не разликујеш усвајање неког документа од његове правне одбране. Не можеш правно бранити нешто што правно не постоји, тј. нешто што тек треба усвојити.

      Мислии сам да нема веће будале од Мехтића, кад оно…

  7. „Република Српска егзистира 28-у годину…“ Egzistiraju samo oni kojima se novcanici pune iz budzeta, tj. placene hujlje i provokatori. Egzistiraju one govnare sa ispeglanim guzicama sto ne mrdaju iz skupstiskih stolica, lopuze i najglasniji, oni egzistiraju. Ostali prezivljavaju.Citav Million za Drvar! Radosti nasa, sta da radimo sa citavim milionom? Najbolje da prosirimo groblje jer se u Drvaru brze umire nego sto se radja. Egzistencija, sta li? Kazi, strucnjak, kome takva egzistencija zaista odgovara?

    1. Зеис, ти си геније!

      Ријешио си проблем са ч и ћ.
      Ошишана латиница, прави избор.

      Још да ријеш џ и ђ и како лахко рјешавати меаничке проблеме, не гине ти да будеш босански сиви Вук Караџ(ћ)ић(ч).

      1. Написао бих ја Цајс, али ми је Караџић некако најсигурнији. Причај како читаш.

        Цајс на ошишаном босанском може бити и Ћајс и Чајс и Цајс.

        Ваљда не очекујеш да ја боље познајем босански од изворних говоритеља тог језика!?

  8. Прича је о Дејтонском споразуму, о усвајању у НСРС, прича је о свесрпском САБОРУ, Зато „ај не сери“, затворена је јавна расправа, тачка.

  9. Ево изванредног повода за напуштање СМ.
    Ово нарочито послије Бореновићеве изјаве да су послије ове декларације СДА све коалиције и преговори са њима неприхватљиве.

  10. Ево изнуђено прилике да се одржи свесрпски САБОР, па шта тамо мудре и национално одговорне српске главе закључе, тако да се понашају разни Бореновићи, тачка.

  11. Толико распућине- удбашки боту о твом патриотизму.

    Ја свјесно Симо провоцирам, све да се ви патриоте одредите да ли треба Дејтонски споразум усвојити у НСРС и да ли је САБОР рјешење?

    Што се тиче иницијативе и организације, о томе се не расправља, то се са много сензибилности ради,како другачије?

    Да не би давали српском изроду шансу да олајава, спинује и подваљује, па доказ да није свима драго што се покренула иницијатива за САБОР јесте писање ботова, тачка.

  12. Добро , пајсеру један , а што ти мене упорно називаш удбашким ботом?
    Ти , који глумиш пристојност и родољубље. Ти који се представљаш врхунским интелектуалцем. Ти који глумиш патријалхално васпитану „србенду“.
    Ти који слушаш само себе и нису у стању прочитати коментар до краја и схватити исти тај коментар.
    Да си у стању извући се из свог нарцисоидно-онанистичког ума морао си до сада схватити да су моји преци , па и ја сам , најебавали не само од усташа већ и од удбаша.
    Дакле , трпати ме међу удбаше и усташе је крајње увредљиво и то вуче посљедице а прва је ово моје одустајање од пристојног обраћања.
    Тешко је теби ишта схватити а тај исти Симо је за тебе интелектуална и морална величина , ма какав он год био.

    1. Хвала Распуч(ћ)ине, али кад сагледам да си ме поредио са фукаром могу да ти поручим да ми попушиш кураћ, курач или курац. Види са шњима шта је правилно.

  13. Nikola, danas sam slučajno naletio na vijest i pročitao malo o Bakirovom ludilu. On hoće jedno a npr. brčanski SDA se neće zadovoljiti bilo čime osim turskim zemanom i Kadrića za vezira i kadiju da proglase i da im sjedište bude u Kočinoj kući.
    Bez obzira što je Kočo musliman oni će mu oteteti kuću jer neće da dozvole obnovu 20 godina distrikta a svaka demokratska vlast mora započeti vladavinu u otetetom.
    Zaboraviće mali Bakir za dva dana svoju ludost, stari mu je jedno mislio ujutro a drugo prije spavanja.
    Kakvo usvajanje dejtonskog sporazuma, kome to treba?
    Republika Srpska mora znati šta želi u BiH i koji je njen interes da sluša budalu Bakiru kada će na sećiji naduvani nargilom odlučiti da podnese novu apelaciju!
    Koliko vidim plemenska zajednica u dejtonu od svijeta potvrđena kao Republika Srpska zna šta želi.
    1. Svakodnevnom groznom pljačkom dovesti Republiku Srpsku do nestanka
    2. Dovesti srpski narod do toga da digne ruke od Republike Srpske kao što je srpski narod odustao od Republike Srpske Krajine.
    3. Egzistencija srba još neko vrijeme na ovim prostorima u enklavama Pejine unuke Krajina-Semberija i Hercegovina.
    4. Mirna reintegracija i nestanak Srba na prostoru Bosne i Hercegovine.

    A ti hoćeš sabor u takvom neredu i propasti kolektivnoj. Ličiš mi zajedno sa onom dvojicom što tupe ćirilično na one esesovace u filmu der untergang koji idu okolo vješaju i streljaju pod motom “ vratiće se red „.
    Čim stane pljačka znaj da je to kraj Republike Srpske!
    Dogodine u Vladivostoku!

  14. Распућине,

    ти си један обични миш који због своје несреће мрзи цијели свијет, тачка.

    Ти Симо престани да вријеђаш, друго је наша лагана зајебанција, ово што радиш је веома дрско и опасно, ти како хоћеш, тачка.

      1. Nije on izdajnik Simo, on je Efijalt iz Trahisa kojeg ćeš u prvom redu ti dogurati da pokaže put Persijancima.
        Čovjek je potpuni anonimus i vi iz režima ste izvukli budalu iz smeća i potpisali neki sporazum sa njegovom strankom jednog lica.
        Kada ste skontali da je neupotrebljiv umjesto da ga ignorišete ti mu prvi daješ na značaju do te mjere da je jadan sam sebi umislio da upravlja Dodikom koji ovdje čita njegove komentare ali mu sreću kvare savjetnici bez vizije za Nikoline ideje.
        Nađi neki recept za komunikaciju, hoćeš da i on priča protiv tebe kao Dražen.

  15. Наравно да сам издајник чим немам ораха у џепу, мислим својом главом, не бојим се никога, инсистирам на свесрспском САБОРУ, све као одговор српског народа и Републике Српске бремену времена, па још уз то и подржавам паметан потез Додика,његову и моју иницијативу да се усвоји Дејтонски споразум у НСРС.

    П.С.Јебаће ти Симо 100% Миле мамицу, па ти ради по наређењу сујетног савјетника,мени ово не смета, ја што сам имао да поручим кроз коментаре, све сам рекао, тачка.

  16. Nikola ,pobratime

    Skoro si mi napisao da se ne mjesam u srpske poslove i da ces ti to rijesiti.

    Postujem.Vidis i sam.

    Ali brate,vidim,udarilo te sa svih strana.

    Dopusti da ti pomognem,ne mozes sam.Navrlo ,brate ,sa svih strana.

    https://www.klix.ba/vijesti/svijet/ahmed-husagic-kandidat-sp-a-za-drzavni-parlament-austrije-povecat-cemo-minimalnu-placu-na-1-700-eura/190915036

    Trebas li pomoc da ove dzabolebarose satjeramo gdje im je mjesto?

    byAhmed…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *