Милан Благојевић: Панџа и незаконита тужилачка канџа

Ако изузмемо подршку трабантизованих појединаца из удружења судија, односно тужилаца Републике Српске, сигуран сам да сте примијетили како домаћи носиоци правосудних функција као у један глас ћуте, иако им се пред очима и ушима тако очигледно одвија незаконито понашање судије и предсједника ВСТВ, Милана Тегелтије, у фамозној афери Поткивање, задокументованој у филму “Поткивач”.

четвртак, јун 20, 2019 / 17:16

Када бисмо покушали проникнути у дубину те ћутње, вјероватно би се већина нас сложила како је најбоље објашњење за њу дала моја колегица, дугогодишњи судија једног од кантоналних судова у Федерацији БиХ, чије име из разумљивих разлога нећу рећи.

Дајући ми подршку, рече колегица у њеном недавном мејлу дословно сљедеће: “Разумијем потпуно Вашу истрајност и подржавам је у потпуности, као и велики број судија и тужилаца. Правосудна заједница се боји, свако из својих разлога и није ништа чудно што сви шуте и своју огорченост између себе размјењују.”

Како видимо, страх и неповјерење увукли су се међу људе, па свако гледа само своја посла, што само погодује правосудним моћницима, чија дрскост и безобразлук немају граница. Најсвјежији примјер је дрскост Милана Тегелтије који у свом писму Савјету за провођење мира у Босни и Херцеговини затражи од амбасадора да о овом проблему извијесте Савјет безбједности УН.

Дакле, Тегелтија би да најприје у кафани приватно договори са Нермином Алешевићем да му овај до понедјељка достави број предмета у Кантоналном тужилаштву у Сарајеву, па да онда Тегелтија види какво је стање и јави Нермину, након чега би шеф нашег правосуђа да такво његово незаконито понашање постане планетарни проблем о којем би расправљао Савјет безбједности УН, који би рекао да није никакво, а камоли озбиљно кршење закона оно што је Тегелтија урадио на очи и уши свих нас.

Тегелтијо, ‘ајд што у здрав мозак све нас овдје у БиХ, ал’ што болан то исто радиш планети Земљи. Тешка је то брука и срамота, како људска тако и професионална, на коју правосудна заједница не реагује, као што остаде нијема и на најновију незаконитост која се збивала у размаку од 21. маја до 6. јуна ове године, а дио је афере Поткивање.

Тог 21. маја 2019. године присуствовали смо најприје дјелимичном откривању те афере, јер је тог дана на порталу Журнала објављен текст под насловом “Предсједник ВСТВ-а ухваћен у корупцији: Милан Тегелтија трговао кривичним истрагама”. Пошто је ствар тада била у како-тако латентној фази, не хтједе Тегелтија да одмах “узбуђава” (казано рјечником Срећка Шојића) УН, већ се задовољи само “узбуђавањем” домаће јавности.

Рече тако Тегелтија, а његови из ВСТВ-а БиХ то одмах 21. маја 2019. ставише на портал ВСТВ-а, како је само “обавио разговор са тим човјеком…, рекао сам му да се ја не могу ни на који начин мијешати…, те сам га, пред свједоцима, упутио да се писмено обрати ВСТС-у, како би се у ВСТС-у могле покренути одговарајуће процедуре…” Услиједи потом 23. маја 2019. године филм “Поткивач” у ком смо видјели колику неистину изрече Тегелтија, јер смо у филму чули да он Нермину, без свједока, рече све супротно од претходног цитата, то јест рече му: “Ја сам у понедељак у Сарајеву, ти ћеш мени донијети то што имаш за Тужилаштво па ћу ја видјети.” Какав ВСТВ, какви бакрачи, ни ријечи не би о тој институцији у овом приватном кафанском разговору.

Е сад, кад ствари овако повезујемо и видимо да о овим кардиналним детаљима Тегелтија није говорио истину у оном његовом саопштењу од 21. маја 2019. године, онда је то аларм који од сваког тужиоца у било којој уређеној држави захтијева да одмах реагује. Тако је требало да реагује и Тужилаштво БиХ на чијем челу је Гордана Тадић, за чије недавно именовање на ту функцију је гласао и Милан Тегелтија. Вама, људи, и овај пут препуштам да закључујете зашто је име Гордане Тадић важно у овоме и зашто је, како су пренијели медији, случај из филма “Поткивач” послије јавне пројекције тог филма био дат у рад најприје једном тужиоцу, а онда је случајем задужен други тужилац у Тужилаштву БиХ. Умјесто бављења овим питањима, ја овдје желим да укажем на нешто друго, што представља озбиљне пропусте у раду Тужилаштва БиХ за које би неко морао да одговара не само дисциплински.

О чему се ради? Ради правилног и разумљивијег објашњења поновићу нешто од малочас, а то је да кад се овакве ствари догоде у истинским правним државама, то алармира њихове надлежне тужиоце да реагују истог тренутка. И код нас то тако пише у закону, јер је чланом 35. Закона о кривичном поступку БиХ прописано да је тужилац дужан да одмах по сазнању да постоје основи сумње да је почињено кривично дјело предузме потребне мјере (и радње) у циљу спровођења истраге. Из ове законске одредбе јасно произлази како је Тужилаштво БиХ имало законску обавезу да одмах по објављивању филма “Поткивач” предузме све потребне кривично-процесне радње према његовим актерима. Спектар тих радњи је широк, а у конкретном случају за утврђивање истине од посебне је важности било то да су актери требали истог или најкасније наредног дана бити приведени и испитани по наредби Тужилаштва БиХ.

Зашто?

Разлози су евидентни, јер се у филму све јасно видјело, а то што смо видјели упућује на основану сумњу да је учињено коруптивно кривично дјело, које је један од најозбиљнијих облика криминалитета. У таквим случајевима према свим актерима се хитно предузима мјера њиховог привођења, а затим радња њиховог испитивања од надлежног тужиоца. Осим тога, постојао је и законски основ за мјеру одређивање притвора према њима, због постојања опасности од међусобног утицаја послије пројекције филма. И то фино пише у Закону о кривичном поступку, јер је у члану 132. тог закона прописано да се притвор може одредити против било кога, ако нарочите околности (а филм “Поткивач” је то) указују да ће ометати кривични поступак утицајем на свједоке, саучеснике или прикриваче.

То је она истинска правна држава. Али ми смо, нажалост, правна држава на папиру, чија стварност је потпуно другачија. Хоћу рећи да закон правне државе код нас важи у зависности од тога према коме га треба примијенити. Да је неко други био на мјесту Тегелтије, био би одмах приведен у полицију и против њега би био одређен притвор због тзв. колузионе опасности, то јест због опасности да ће, ако остане на слободи, то искористити да утиче на неке од актера филма “Поткивач” да не кажу нешто што би иначе требали рећи.

Међутим, не само што тај закон није примијењен према Тегелтији, већ је и онај Марко Панџа саслушан у Тужилаштву БиХ након што је протекло 14 дана од приказивања филма. Да ли је и шта је све евентуално (од)рађено према Панџи за то вријеме, да ли је у међувремену неко (и ко) утицао на њега да каже оно што је рекао тек четрнаести дан од приказивања филма “Поткивач”, вјероватно ће остати вјечита тајна.

Све то сваком разумном човјеку говори колико је у случају Панџе била незаконита тужилачка канџа. И нико од надлежних ни овај пут не реагује, а носиоци правосудних функција, они исти који прошле године по други пут гласаше за Тегелтију да поново буде у ВСТВ-у, о којима прича и моја колегица кантонални судија се и овај пут “боје, свако из својих разлога”. Тај конформизам и полтронство су акутне и суштинске болести нашег правосуђа. Оне генеришу и незаконитости какве смо најприје видјели у филму “Поткивач”, а затим и у (не)понашању Тужилаштва БиХ.

Нажалост, те болести нико неће да лијечи, иако управо оне разарају овај стуб државне власти, а тиме и државу у цјелини.

Аутор је бивши сенатор Српске (што је престао бити по налогу ВСТВ) те професор уставног права и судија Окружног суда у Бањој Луци.



1 КОМЕНТАР

  1. Свака част Милану Благојевићу који је учунио оно што се и очекује од једног честитог судије и професора.
    Такође свака част и Данијелу Симићу што је омогућио Благојевићу да ову срамоту правосуђа БиХ изнесе у јавност.
    Оно што онеспокојава је чињеница да на овакво јавно иступање Благојевића нема коментара.То значи да народ нема поверења у своју државу и да не верује да се може изградити боље друштво.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *