Милан Благојевић: Охаеризам једне језичке политике

У опроштајној посјети Бањој Луци, шеф Мисије ОЕБС у БиХ, амерички дипломата Џонатан Мур рекао је да "Бошњаци имају право да кажу да се њихов језик зове босански".

четвртак, септембар 26, 2019 / 17:37

Ако би овакво размишљање било прихваћено, онда би то значило да Бошњаци могу језик којим говоре назвати и енглеским, а Енглези (са све Американцима – укључујући и господина Мура) не би требало да им приговарају због тога.

Сумњам да би се господин Мур сагласио са таквом аргументацијом, без обзира на то што она тако логично произлази из његове претходно цитиране изјаве. Та изјава посљедица је једне правно неутемељене језичке политике, са чијим наметањем је започео високи представник у БиХ. О томе се у овдашњој јавности готово никако не говори па сам осјетио потребу да на то подсјетим у најкраћим цртама.

Но, прије тога, морам појаснити да сам термин "охаеризам" извео из енглеске скраћенице за Канцеларију високог представника (ОХР). Њиме означавам читаву технологију владања коју је протеклих година на противправан начин развио високи представник. У суштини технологије охаеризма јесте правно насиље и наметање воље високог представника свакоме и у свему па и у области језичке политике. У тој области он је то учинио уз помоћ свог интернет портала.

На њему се, у опцији за језик на којем се жели читати садржај тог портала, нуде "босански, хрватски, српски и енглески језик". На тај начин високи представник, као ономад Бењамин Калај, жели да нареди, Урби ет орби, како језик којим говоре Бошњаци има да се зове "босанским" и тачка. То што за такву наредбу нема упоришта ни у једном нормативном исказу Дејтонског споразума (а нарочито у Уставу БиХ – његовој преамбули и нормативном дијелу), није важно високом представнику, јер се ради о његовој вољи, која, како су показале протекле године, нема правних граница.

Кад је тако поступио ововремени Калај, убрзо затим су се на интернет порталима свих институција на нивоу БиХ (савезни парламент, Савјет министара, сва савезна министарства, Високи судски и тужилачки савјет итд.) појавиле и до дан-данас остале опције о "босанском, српском, хрватском" и понегдје енглеском језику. Ради се о класичном обрасцу конформистичког понашања, који су прихватили сви представници из Републике Српске на савезном нивоу власти. Наиме, није било реакције с њихове стране на овакву појаву, а камоли захтјева да са наведених портала буде уклоњен наведени садржај који је супротан Уставу БиХ.

На крају овог процеса долази одлука Уставног суда БиХ, број У-7/15 од 26. маја 2016. године, која би требало да буде својеврсна круна охаеризма у овдашњој језичкој политици. Међутим, тај суд, као и господин Мур, износи само голе тврдње, попут оне да "…Уставно право на име језика према жељи оног народа који говори тај језик не може бити условљавано лингвистичким правилима јер уставно право на име језика има превагу над лингвистичким правилима".

Нигдје у тој одлуци Уставни суд не рече којом правном одредбом Устава БиХ је прописано такво право народа, затим шта је са правима других народа која би била дерогирана у том случају, као и којом нормом је прописано да је искључена лингвистика код одлучивања о свему томе. А и како би то могао рећи Уставни суд када ништа од тога нема не само у нормативном дијелу тог устава, већ ни у његовој дескриптивној преамбули. Пошто тога нема, Уставни суд БиХ се досјетио нечега чиме ћу завршити овај текст, а што, вјерујем, довољно показује о каквом апсурду се ради када се жели наметнути језик.

Наиме, као што је високи представник много година раније ставио на свој сајт обавјештење да се он може прегледати на "босанском, српском, хрватском и енглеском језику", са намјером да тиме наметне "босански језик", тако је и Уставни суд БиХ у поменутој одлуци наводно постојање "босанског језика" желио извести и наметнути цонтра цонститутионем, тиме што је рекао да у тачки 10. његовог формулара, то јест обрасца на којем му се обраћају странке, стоји и "босански језик" као језик комуницирања са тим судом. О темпора, о морес!

Др Милан Благојевић, професор уставног права из Бање Луке



8 КОМЕНТАРА

  1. Није спорно да муслимани-бошњаци имају право да свој језик зову како хоће, све да ми хоћемо да је другачије, то је што рекла Жељка фактичко стање.

    Мени не смета, нека се дефинишу, као народ, као нација, није им лако, много се лута и фалсификује.

    Порођајне су то муке, шта да се ради, ваља без историјских чињеница створити нацију,измислити постојање и државност, или што рекао зеис, направити питу од гована.

    Ја бих да сам српска власт више обратио пажњу на очување индентитета нас као старог европског народа,народа који је имао своју државу прије хришћанског раскола,народа који има индентитет, државност, традицију, културу, великане који су задужили свијет……………………….

    Бојим се да ова латинична дјеца у свим српским властима и невладићима не зајебу до краја српски народ, све причајући о муслиманима и свјесно одвраћајући пажњу од правог проблема.

    Зато Срби пишите ћирилицом, а ви из власти у Београду и БЛ удружите снаге у заједнички пројекат, односно искористите све историјске чињенице и афирмишите српски народ, све на основу њих тих необоривих чињеница.

    Бар је данас то лако, невјероватни су технолошки домети, све да се уђе у сваки писменији дом у свијету, да се кроз разне видове изношења чињеница афирмишемо и успут да се сапере љага са српског народа.

    Љага која је управо кроз нове технологије свјесно нанијета православним Србима, народу који љуби слободу, народу који је то доказао кроз историју, све ослобађајући себе од тирана, успут ослобађајући оне који се данас „дефинишу“, тачка.

    1. “Није спорно да муслимани-бошњаци имају право да свој језик зову како хоће…“

      Како није спорно? Би ли то смио рећи на свесрпском сабору?

      Зар још ниси схватио, иако је то СДА својом Другом исламском декларацијом јасно рекла, да је босански језик оруђе за стварању босанске нације?

      Како то да они имају право са префиксом “босански“ имају право радити шта хоће, као да то припада само њима?

      Како год они имају право да се буне када Срби укину ријеч “босански“ у именима градова и села, тако и ми морамо да се побунимо када они ту исту ријеч додају тамо гдје то не припада.

      Овдје морамо бити поштени и једни и други.

      Нити ми смијемо укидати тамо гдје та ријеч постоји, нити је они смију додавати тамо гдје њима падне на памет.

  2. Мени није спорно, чињенице су чињенице, данас муслимани-бошњаци као народ постоје, постоји МХ Федерација и Република Српска, постоји дејтонска БиХ и тачка.

    У стварању своје хиљадугодишње историје задњих 30 година муслимани лутају, фалсификују…………………….

    Шта да се ради,ваља наћи хиљдугодишњи коријен,чињенице су неумољиве, до прије педесет година су били дефинисани само кроз вјерску припадност, кроз муслиманску вјеру, вјеру коју су прије пар вијекова донијели османлије на просторе данашње БиХ..

    Без обзира на то, ја као Србин који има дефинисану историју и поријекло то поштујем,наравно да не одобравам фалсификовање историје.

    Ја Симо нисам половни Србин- бивша комуњара, знам прошлост, разумијем садашњост и размишљам о далекој будућности, о времену кад не буде ни мене, ни тебе.

    Значи, док сам жив, моје је да на писмен начин указујем на погрешно понашање и нудим рјешења по свим питањима живота и рада, све због вјечности Српске и опстанка нашег народа на овим прелијепим и пребогатим просторима,

    Не желим да злоупотребљавам даље професоров текст, мада је и овај коментар у складу са његовим писањем.

    Значи, добио сам добар шлагворт од зеиса (пити од гована), па искористих прилику да пошаљем поруку по питању очувања српског индентитета и употребе ЋИРИЛИЦЕ.

    То јесте данас један од српских проблема, други се тек дефинишу, док се ми као стари европски народ одричемо своје вишевјековне дефиниције, тако да ће ова тема бити једна од главних прича на САБОРУ, исто као што ће једна од тема бити могућност разлаза са нашим комшијама, све због некоректног односа према Србима по више основа.

    Један од повода-разлога разлаза би могао бити овај начин њиховог дефинисања, односно, ако не прихвате и они реалност, него буду наметали своју дефиницију давно дефинисаним народима, односно, ако буду покушали наметнити причу како су српска дјеца босанци-читај бошњаци, да морају да говоре босански језик и пишу босанским писмом, тачка.

  3. Не може никакв устав имати јачу правну снагу у односу на опште прихваћена и призната лингвистичка правила.Устав се мијења, правила остају вијековима. Како ће неко називати свој језик није битно ако је такав језик заснован и доказан на научним лингвистичким те, у овом конкретном случају, и на историјским чињеницама. Познати и непристрасни лингвисти за босански и црногорски језик кажу да су то тзв.политички језици, те да са становишта неспорних научних лингвистичких стандарда као такви не постоје. Какави су то језици кад нпр. овај коментар на српском језику само пребацим на латинично писмо и ето истог коментара и на босанском језику и на црногорском језику. Ја сам бравар, па питања језика слабо разумијем.

  4. Bravo Todore

    Kad more mesar voditi svecku politiku more i bravar komentarisati o jeziku.
    Ti si posteniji,barem priznas da o tome nemas pojma.
    Не може никакв устав имати јачу правну снагу у односу на опште прихваћена и призната лингвистичка правила.Устав се мијења, правила остају вијековима.

    Okusaj se u pravu,pogotovo onom sveckom.Vidim to ti bolje ide.Fakulteta imas na pretek.

  5. Благојевић лепо теоретише,и требају овакви на српском порталу, али не сме да изађе на црту онима који су овде питали како то да у правосуђу Српске нема ћириличке пресуде осим ако се изричито не затражи.
    Браво апострофу на залагању за ћирилицу !

Оставите одговор