Милан Благојевић

Милан Благојевић: Дементализација

За ментализацију се као психоаналитички појам може рећи да је процес у човјеку током којег он, између осталог, тумачећи поступке себе и других покушава наћи смисленост у њима. У овако дефинисаном појму нагласак је на смислености (што подразумијева и добронамјерност), па би њему контрарни појам била дементализација.

Њену суштину би представљало одсуство смислености како у понашању човјека као јединке, тако и у понашању његових организација, па и државе као људске организације. Смисленост људских поступака посебно је важна међу онима који су носиоци јавне власти, почевши од процеса правног нормирања друштвених односа, па до примјене правних прописа у све сложенијој државној организацији чија компликованост је узрокована потребама савременог живота.

Међутим, када у тој организацији имамо дементализацију, онда је то поразно не само по ум(ност) него и по опште добро.

Кажем све то с посебним разлогом. У сриједу, 1. априла 2020. године, (није априлили) у Окружном суду у Бањалуци секретар суда упутила је мејл свим запосленицима сљедећег садржаја: "У прилогу вам шаљем Закључак Владе Републике Српске. Понедјељак 6. 4. 2020. године је крајњи рок за почетак обрачуна плате, до тада би рачуноводство суда требало имати потписане изјаве од свих запослених у Окружном суду Бања Лука”. Из цитираног произлази да се од запослених у Суду очекује само једно, а то је да неизоставно потпишу изјаву сагласну закључку Владе.

О чему се ради? У најкраћем, ради се о томе да је Влада РС 26. марта 2020. године донијела закључак (број 04/1-012-2-935/20), којим је због пандемије коронавируса свим запосленим у институцијама РС сугерисано да се одрекну дијела плате за март 2020. године, и то они са нето примањем до 1.000 КМ да се одрекну 5%, а они са примањем преко 1.000 КМ да дају 10% од плате. Каза Влада у закључку и да су активирани рачуни посебних намјена Фонда солидарности за обнову РС, а уз закључак је припремљен и образац изјаве запослених. Погледам тај образац на интернету и видим овај садржај:

"Сагласан сам да ми се од наредне плате обустави _ % плате након опорезивања на рачун посебних намјена Фонда солидарности за обнову Републике Српске у циљу ублажавања штетних посљедица изазваних епидемиолошком ситуацијом због вируса КОВИД-19.” Одмах ми је запело за око да се у изјави не прецизира да је ријеч о плати за март 2020. године, како је наведено у закључку Владе РС, јер умјесто тога стоје ријечи "од наредне плате”, што се може тумачити и тако да значи од сваке наредне плате. У изјави, као ни у закључку Владе, такође није прецизирано о ублажавању каквих (и по кога) штетних посљедица је ријеч.

Запазих и да се у изјави говори о некаквом рачуну посебних намјена Фонда солидарности РС. И опет видим да није јасно какве су то "посебне намјене”. Не буде ми тешко, па пронађем текст важећег закона о Фонду солидарности за обнову Републике Српске (из 2014. године) и тек након његовог читања схватих сву његову дементализованост, а тиме и дементализованост позива с почетка овог текста. О томе хоћу јавно да проговорим, у мјери коју дозвољава једна новинска колумна.

Дакле, из текста тог закона је више него јасно да се ради о посебном закону, за тачно одређени циљ, наглашен у члану 2. закона, а то је "обнова РС након поплава у Републици у мају 2014. године”. Е сад, како старим, све више волим да све, па и право, доживљавам и поимам логички, а не сувопарно правнички. И тако размишљајући питам себе како сада 2020. године, у коронизовано (не)доба, може било ко, па и Влада РС, да позива било кога да донира своје зарађене паре на рачун фонда који је формиран за сасвим други циљ. Здрава људска памет, која не мора имати ни дана школе (па ни оне правничке), зна да то не иде једно с другим. Али ми се видици потпуно отворише када сам прочитао преостали текст закона.

У њему, вјерујте ми, нема ни једне ријечи (тј. норме) о томе како, односно по којим критеријумима ће се распоређивати новчана средства прикупљена у тај фонд, иако би се управо та питања као најважнија морала уредити законом. Нема чак ни одредбе ко у том фонду одлучује о томе. Умјесто тога, у Закону је само написано да Фонд има Управни одбор који именује Влада РС, да тај одбор има 11 чланова (предвођених премијером РС) и да доноси статут и друге опште акте, те да се тим актима уређују дјелатност, начин рада и сва друга питања од значаја за рад Фонда.

Другим ријечима, законодавац је препустио једанаесторици величанствених да они пропишу како ће се распоређивати милионска средства Фонда. Одмах затим иде одредба члана 6. став 5. Закона, којом је прописано да се Статут Фонда објављује у Службеном гласнику Републике Српске.

Дементализованост ове одредбе не може се схватити док се не прочитају чланови 14. и 16. Статута Фонда (из јуна 2014. године). У члану 14. је прописано (од стране 11 величанствених) да они (тј. Управни одбор) одлучују о коришћењу средстава у складу са Законом о Фонду и овим статутом. Међутим, Закон нема ниједног слова о томе, па је позивање на њега испразно, као што је испразно и казивање да Управни одбор распоређује паре у складу са Статутом Фонда. Зашто? Па једноставно зато што ни Статут нема ни једне одредбе о томе. Умјесто тога, у члану 16. Статута је прописано да Управни одбор паре распоређује у складу са својим Пословником.

И ту је онда важна она одредба члана 6. Закона о Фонду, којом је прописано да се само Статут Фонда објављује у службеном гласилу РС. Тиме је, барем за најширу јавност, остао недоступан Пословник Управног одбора Фонда, због чега га и нисам успио пронаћи ни у једном од бројева наведеног службеног гласила. Тиме нисам успио ни да докучим како то, коме и по којим критеријумима Управни одбор распоређује милионска средства прикупљена у Фонд.

Ето, на такав Фонд се сада позива Влада РС, тражећи од запослених да дијелове својих плата уплаћују на некакве посебне рачуне тог фонда и за посебне (неидентификоване) намјене. И како човјек да након свега све ово не посматра и поима него као један облик дементализације.

То се носиоцима јавне власти мора рећи, као добронамјерна анализа и јавна критика, која је уставно право сваког нашег грађанина. Али мора им се то рећи, овако у очи, и због још нечега. Наиме, ја као човјек, а сигуран сам и највећи број осталих наших грађана, не бјежи од тога да од своје плате доприноси превазилажењу недаће која нас је све задесила. Али, људи, немојте (к’о Бога вас молим) то чинити на начин на који то сада покушава Влада РС. То је не само правно неваљано него није ни људски и немојте се љутити нити осуђивати оне који неће поступити по закључку Владе РС.

Умјесто тога, донесите посебан закон о фонду солидарности за отклањање посљедица изазваних коронавирусом. Тим законом пропишите да сви запослени из својих плата обавезно издвајају одређени проценат у виду доприноса, али законом одредите и друге изворе средстава (рецимо, одређени проценат средстава из буџета остварених од пореских и непореских прихода, продаја обвезница, благајничких записа и др.).

И нарочито немојте да препуштате било којој групи да она својим статутима и пословницима на мамбо-џамбо начин "уређује” како ће, по којој формули и коме давати новчана средства тог фонда. Умјесто њих, то треба да што јасније и потпуније уради законодавац својим законом и једино законом.