Милан Благојевић: Ћирилица и ми
Постоје бројне ствари из прошлости и садашњости нашег српског народа о којима, усуђујем се рећи, више не вреди говорити, јер су поодавно одмакле на погрешном путу са којег нема повратка. Једна од њих свакако је наш однос према ћирилици.
Читам текст Драгољуба Збиљића објављен недавно у "Политици". У тексту се исправно указује на нашу једностраност у окривљивању само политичара за полатиничење српског писма, па се износи и пример да је својевремено Вук Караџић одобрио нефункционално двоазбучје, потписавши 1850. године Књижевни договор у Бечу у ком су изостављени и име српског језика и српског народа, а текст договора је исписан само латиничним писмом.
Последице таквог нашег односа према ћирилици, које трају вековима, су поразне, па осећам потребу да у кратком облику изнесем два моја непосредна запажања о томе. Прво од њих је са једног мог путовања кроз Србију, а друго доживљавам свакодневно, радећи посао судије у Окружном суду у Бањалуци који је по стварној и месној надлежности највећи жалбени суд у Републици Српској. Оба запажања износим јер свако од њих готово савршено потврђује наш нихилистички однос према ћирилици.
Пре две године путовао сам кроз Србију, возећи се аутобусом из Београда у Грчку. Био сам разочаран не само натписима у Београду, већ и кроз целу Србију све до границе. Готово сви до једног исписани су латиничним писмом. Шта Србин који воли свој народ, а поштује друге, да осећа после тога него истинско разочарење. И ја сам се управо тако осећао.
У Окружном суду у Бањалуци радим као судија дуже од седам година. За то време одржане су бројне седнице свих судија тог суда, за које увек унапред добијемо позив са дневним редом. И сваки пут ти позиви су били исписани латиничним писмом, а никада ћирилицом. Не буде ми тешко па пре две године, на једној од тих седница пред свим судијама (више од 30 нас), рекох председници Суда (која је Српкиња) да немам ништа против латинице, али да би био ред да се позиви за седнице пишу и ћирилицом.
Указао сам ја истом приликом и на чињеницу да се и остала кореспонденција из кабинета председнице Суда одвија искључиво латиничним писмом те да то није у реду, јер чему нам онда служи одредба Устава Републике Српске (Амандман LXXI) да је и ћирилица службено писмо у Републици Српској. Наишао сам на зид ћутања, и то не само председнице Суда него и свих осталих судија. Како оних који се не изјашњавају као Срби, тако и оних који су се изјаснили на тај начин те и због тога били именовани за судије, јер се овде приликом именовања увек одлучује у складу са тзв. националним кључем.
После тог мука једноставно је настављено са дотадашњом праксом, као да ништа није речено, па тако у суду где радим само нас неколико судија у својим предметима пресуде и друге судске акте пише ћирилицом. Због таквог односа према ћирилици, не чуди што је и садржај интернет портала Окружног суда у Бањалуци исписан искључиво латиницом.
Ето, тако у пракси стоје ствари са нашом ћирилицом и нашим односом према њој, који је поражавајући. Кад се ми тако односимо према нашем писму (и тај наш однос преносимо на нашу децу, а она онда на своју децу), не треба да чуди чињеница, коју такође свакодневно примећујем овде у Бањалуци и широм Републике Српске, да су сви натписи приватних предузећа, радњи, кафеа и ко зна чега све не, исписани искључиво латиничним писмом.
И зато овај текст почех, али га и завршавам речима да су ове и овој сличне ствари, које су од суштинске важности за очување нашег националног бића и државе, поодавно одмакле на погрешном путу са којег нема повратка. Бојим се да сам у праву, мада бих био неизмерно срећан да нисам.
Jao patetike, jao verglanja uvijek po jednom te istom… Ako blagostaje jednog naroda zavisi od (ne)očuvanja njegovog pisma (koje u suštini i nije njegovo), onda j.beš takav narod.
Е, прејадни сте ми Ви Đeneral Draža који пише хрватским писмом, који не зна које је српско писмо и који не зна да је данашња ћирилица у саставу Вука Караџића српско национално писмо! И најзад, који не зна зашто је важно да Срби свој језик пишу само српским писмом.
Kakva neukost, dragi Joziću. Latinica uopšte nije hrvatsko pismo, ili su stari Rimljani bili Hrvati? Ni ćirilica nije srpsko pismo, ili su Ćirilo i Metodije bili Srbi?
Izgleda da je šovinistička propaganda Danijela Naci-Simića i njegove bagre istopila mozak…
Ваш имењак Đeneral Draža знао је да тзв. општу или основну латиницу нису створили Хрваати него Латини, али је Đeneral Draža знао да је овај састав латинице којим данас пишу Хрвати, као и Ви, али и многи Срби који нее знају данас које је српско писмо, јесте хрватско национално писмо. Оно је најсличније чеешкој латиници, али је ипак хрватско национално писмо јер је тај састав латинице саачињен за хрватске потребе, за хрватски народ.. Đeneral Draža је сигурно, за разлику од Вас, знао да тзв. основни састав модерне ћирилице није српско писмо, али је Đeneral Draža несумњиво знао да је овај модерни састав ћирилице са 30 карактеристичних слова, међу кохима има најмање пет слова која се користе само за писање језика Срба. Реч је о саставу ћирилице у коначној Вуковој поставци. То је српско национално (ћириличко) писмо. Врстаа латиница има онолико колико се латиничких састава користе у сваком ћириличком језику. И довољно је да се ти састави латинице и ћирилице користе макар у једномзнаку (слову) сваког састава па да то писмо буде национално писмо дотичног народа, дотичног језика. Не можете негирати ничим чињеницу да Ви свој српски језик пишете хрватским националним /(атиничким) писмом.
Pišem latinicu jer je ljepša, praktičnija, i u svakom pogledu pogodnija za svakodnevnu komunikaciju, pa čak i sa zatupljenim Srbendama poput Vas.
Đeneral Draža
Латиница љепша?Промјени ник у Филип Вишњић,мада је за тебе с том петокраком прикладнији Саша Матић.
Кратко, јасно, браво професоре.
Не може бити да је касно, али требају многи угледни људи из српског народа вашим стопама, од судија, професора, новинара, до……., ништа их не кошта да на јавним наступима и кроз своје перо помену значај очувања српског индентитета, све кроз писање прелијепе српске ћирилице.
Кад ЗЕЛЕНИ СРПСКЕ преузму одговорност у држави, прва мјера ће бити обавезна употреба ћирилице на свим јавним мјестима, те у коресподенцији органа Српске.
Да не говорим колико ће се уложити у одгој и образовање нације по овом питању, тачка.
ПИШИТЕ ЉУДИ ЋИРИЛИЦОМ, НЕ КОШТА НИШТА, НИСМО МИ ВАЉДА ПАМЕТНИЈИ ОД ДЕСЕТИНА СВЈЕТСКИХ ВЕЛИКАНА, НАШИХ ЉУДИ КОЈИ СУ ПИСАЛИ ЋИРИЛИЦОМ, А ОПЕТ ИХ ЈЕ ЦИЈЕЛИ СВИЈЕТ РАЗУМИО.
Primetih kod Apostrof-a rec „odgoj“, umesto „vaspitanje“. Ako se ne varam, odgoj je zapadnjacka varijanta, iliti kroastina, a vaspitanje istocnjacka, iliti serbstina. Ili gresim. Medjutim, nije to strasno. Vazno je da je covek, generalno gledajuci, na pravoj strani. Svetosavskoj. Ali eto, zivot u mesanoj sredini, blizina Sarajhana, i mnoge druge stvari, kod naseg cenjenog gospodina Apostrof-a usadile su tu malu, nazovimo je tudjicu. Kod nas u Srbiji daleko je vise u upotrebi turcizama nego kod vas u Bosni, pa se mnogi busaju u prsa i kunu u srpstvo.
Док је будала попут Јеврема лако је Хрватима богатити језик.
Од данас, по Јеврему, ријеч одгој није српска ријеч?
Нико неће српском језику дохакати до будале које “бране“ српски језик.
И још говно пише латиницом!?
E baš nećemo.
od danas ovog zovem Kurton Laza..sladje mi
Свака Вам част, др Милане Благојевићу за овако добар и јасно написан текст у „Политици“ и хвала Фронталу што га јее пренео. Ја сам из Србије а радо читам Фронтал због тога што подвећује пажњу српском писму..
Svi mi znamo zašto nestaje ćirilica, samo što se svi prave budale.
Svi smo nešto kao vidjeli ili čuli.
Da si im na toj sjednici objasnio do kraja zašto pišu latinicom završio bi na ulici u najboljem slučaju ili u gorem slučaju znaš i sam šta slijedi u Republici Srpskoj.
Piši ćirilicom i bićeš zadavljen srpskim rukama, da se ne lažemo.
E sad ako ti komitet odobri da glumiš srbina i agenta provokatora koji slijedi rejv,liturgije,poklonička putovanja i hodoćašća možeš lijepo živjeti od prodaje i „zaštite“ ćirilice.
Svi ostali mogu i preporučljivo je u Republici Srpskoj da ćirilicu koriste samo u svojoj kući.
Ovo tutorstvo i ucjena nad Nikolom postaje žalosno. Neki Jevrem iz Srbije napisao komentar i odmah se javlja Nikolin brat Jasmin da čovjeka optuži da je Simin “ potrčko“.
Ajde sad Nikola isplači se administratoru, Jevrem ti zarijeva brata Jasmina direktno ga prozivajući za uticaj tuđica ili tuđina na tebe.
“ , i mnoge druge stvari, “ jasno je da Jevrem proziva tvoga brata.
Па пичка им материна, што мене свађе турају, турим им мајци!
У дупе, ваљда се то подразумјева.
Jevrem31. октобра 2019. у 18:35 Ali eto, zivot u mesanoj sredini, blizina Sarajhana, i mnoge druge stvari, kod naseg cenjenog gospodina Apostrof-a usadile su tu malu, nazovimo je tudjicu. Kod nas u Srbiji daleko je vise u upotrebi turcizama nego kod vas u Bosni, pa se mnogi busaju u prsa i kunu u srpstvo.
b
g Jevrem
Vi koji pisete LATINSKIM pismom zamjerate nekome sto je „po vasim pravilima“ upotrijebio jednu zapadnjacicu???
Dok On g Lazarevic „gine “ za srpstvo vi se hvalite turcizmima?
Hm ..da Vi niste cika Simin potrcko?
G. jasse tacno je da ja pisem na latinici ali se ja ne cimkur velikosrpstvom kao neki koji to ovde rade a ovamo upotrebljavaju „latinske“ reci i osecaju se latinima.
Nisu to moja pravila a cika Simin potrcko nisam jer bi to znacilo da sam potrckovog potrcka potrcko. tj. corbine corbe corba.
Posto je cika Sima vec neciji Potrcko.
A voleo bih da jesam jer je cika Sima za taj bedni posao dobro placen iz drzavnog budzeta. Ili proracuna, ako ti vise odgovara zapadna varijanta.
jasse zaboravih reci da cu ja veoma rado pisati na cirilici kad mi neko iz drzavnog budzeta, tj od narodnih para, kupi kompjuter sa cirilicnom tastaturom, ili instalira program sa cirilicnim pismo. Za sada ga na zalost nemam.
Sve ja to shvatam ,ali mi zapelo ,iako su obe rijeci „nase“ to uporno razdvajanje na zapadnu i istocnu varijantu.
Po kojim pravilima je odgoj istocna varijanta?
Bosna je spoj istoka i zapada ,pa tako i rijeci i izrazi se mjesaju.
To za potrcko
Simo odnedavno ubacuje masu takvih izraza croatizama,a niko osim mene ne reaguje.Tako da se zakljucak sam namece.Naravno,ne tvrdim odmah da jeste potrcko,samo provjeram
POUCAK
Moj poznanik,prije nekog vremena napade treceg poznanika.
U nekoj prici je pomenuo hljeb.Zelio mu je pokazati da Mi Bosnjaci nebi trebali koristiti Srbijanske rijeci…
Smijesno jelte?I rijeci nam imaju vjeru.
Mladene:
Nikola je slucajno u toj prici,poenta je nesto drugo.Ali po obicaju ti nista ne kontas
Јевреме ,
Покушајте помоћу овог текста подесити ћирилицу на свом рачунару :
https://internetzanatlija.com/2011/09/22/kako-da-podesite-cirilicu-na-svojoj-tastaturi/
Претпостављам да имате инсталиран „Windows“?
Распућине, немој бити глуп!’
Зар не видиш да је Јеврем балинче. исти стоји иза никова као Ђ.Дража, Џасмин.
АИД, ЈЕБАЛИ ТЕ ОНИ!
Hvala lepo Raspuchine. Probacu da tastaturu podesim na cirilicu. Videcete kad Jevrem opali cirilicom. Poklonio mi pre par dana jedan prijatelj gastarbajter kompjuter sa zapadnjackom tastaturom pa se ne snalazim. Nece mi biti lako jer nisam neki strucnjak za kompjutere, ali cu se potruditi. Za Sima, nisam ja nikakvo balince, i ne vredjaj Bosnjake. Zaista nema smisla. Niko nije mogao da bira sta ce biti kad se rodio pa ni mi. Vredjati druge na nacionalnoj osnovi generalno poslednje je zlo sto se nekom necoveku moze dogoditi. Meni je takvih zaista zao. Vidis da tonu u govna i zivo blato a ne mozes im pomoci. U sustini nemam ja nista ni protiv latinice ni protiv zapadne varijante srpskog jezika ali sam smatrao da je korektno nekoga upozoriti. Sada vidim da sam mozda pogresio. Meni se isto moze omaci da upotrebim neku tudjicu jer sam neko vreme radio u Sarajevu ali meni je oprosteno jer se ne cimkur velikosrpstvom. Kako sam vec rekao. Izvinjavam se NIkoli koga inace smatram cestitim ali koji je malo zalutao u politiku. Ali ako neko kao Nikola toliko u prvi plan i sebe istice cirilicu i srpstvo i deli lekcije drugima tako nesto ne sme da se desi. Ako se ne varam Nikola je zavrsio pravo na istom fakultetu kao i Seselj to jest u Sarajevu. Vojkan pichi ekavicu da se resuse u cega (shatro).
Uz potpuno uvazavanje lika i djela cestitog i plemenitog profesora, doktora i sudije Blagojevica, ne mogu da se slozim sa njegovom konstatacijom da :
„Постоје бројне ствари из прошлости и садашњости нашег српског народа о којима, усуђујем се рећи, више не вреди говорити, јер су поодавно одмакле на погрешном путу са којег нема повратка. Једна од њих свакако је наш однос према ћирилици“.
Misleci pri tome i na je jezik i pismo srpskog naroda, odnosno cirilicu.
Tacno je da su mnoge pogresne stvari kod Srba poodavno poodmakle na pogresnom putu, ali nije tacno i ja se s tim ne slazem, da se to ne moze promijeniti i popraviti. Istina, ne tako brzo, ali je moguce.
Dovoljno bi bilo da se kod nas pojavi (vec jednom i napokon) jedan pametni, posteni i strogi vodja (Srbi ipak vole vodje), koji bi se tome posvetio (povratku na pravi put mnogih pogresno usmjerenih pitanja), pa da se stvari promijene na bolje.Ukljucujuci i primjenu cirilice.
Ali vodja koje ce iznjedriti i izabrati narod, za razliku od ovih danasnjih (a o proslim da i ne govorimo), koje su nam nametnuli i koje su ocigledno postavili drugi. Uglavnom dokazani neprijatelji srpskog naroda.
Iako prof. Blagojevic smatra da to ne zavisi od politicara (vodja), bez njih to nije moguce. Tacnije, od njih to zavisi.
Na zalost, ali se te i takve stvari Srbima moraju nametnuti dekretom, posto kod Srba demokratija rijetko prolazi.
Da je to tacno, pokazuje i ocigledan primjer Prof. Blagojevica kada je kolegama predlozio da u svakodnevnoj praksi primjenjuju jednu, zamislite ustavnu, kategoriju, odnosno da u svakodnevnom poslu primjenjuju cirilicu.
Dva su, po meni, razloga zasto kolege nisu prihvatile prijedlog Prof. Blagojevica. Prvi, zbog toga sto nisu mogli „organski“ da prihvate da neko drugi daje tako pametan prijedlog (kod nas u vecini slucajeva, kako sam rekao, je veoma izrazen osjecaj zavisti i ljubomore) i, drugi, htio ili ne htio prihvatiti, Prof. Blagojevic je na tzv. nevidljivoj crnoj listi vodecih aktuelnih republickosrpskih politicara i, uopste, rezimske politike.
Zbog svoje iskrenosti, postenja i istupanja u javnosti na temu aktuelnih dogadjanja na republickosrpskoj drustvenoj (necu da kazem politickoj) sceni, posebno onoj koja se odnosi na pravosudje.
Znaju kolege (vecina) Prof. Blagojevica da je njegov prijedlog o primjeni cirilice dobar ali i eto, iz ta dva razloga (po mom misljenju) nisu mogli da tu „zabu progutaju“. Jedno iz straha zbog njegove „jeresi“, a drugo iz zavisti i ljubomore sto je to predlozio neko drugi, a ne oni sami.
I, „u tom grmu lezi zec“ (srpski).
Posebna prica je odnos tzv. srpskih „velikana“ kroz istoriju, a prema cirilici.
Primjera je bezbroj, a Prof. Blagojevic je izdvojio onaj o Vuku Karadzicu, zaboravljajuci pri tome (svjesno ili nesvjesno) da je taj isti Vuk na dobrovoljnoj osnovi pristupio jednoj od najuticajnijih (kroz istoriju) organizacija, i da je s vremena na vrijeme, kao uostalom i svi njeni clanovi, morao da izvrsava naredjenja i ispunjava zelje vrha te organizacije. Uglavnom otudjenih centara svjetske moci, i osvjedocenih neprijatelja srpskog naroda.
Vjerovatno zbog toga „siroti“ Vuk je i u konkretnom, od Prof. Blagojevica navedenom slucaju, morao da postupi tako. Odnosno morao je da primijeni latinicu umjesto cirilice. Jer, radilo se o nekoj vrsti istoriskog dokumenta, a oni moraju da budu sastavljeni i potpisani na pismu osnivaca i vodja te organizacije.
Siroti Vuk je to morao da uradi po pitanju pisma, a neki drugi srpski „velikani“, poput Dositeja Obradovica, Njegosa, Karadjordjevica, Zivojina Misica, Ive Andrica, itd. po nekim drugim pitanjima.
Ove danasnje necu ni da pominjem, s obzirom da, za razliku onih nabrojanih, nisu uradili do sada nista korisno za srpski narod. Naprotiv.
S obzirom na stanje stvari kroz istoriju, i stanje stvari danas, male su sanse (ali postoje) da se po pitanju primjene cirilice, i ne samo, stanje kod nas Srba promijeni.
U svo uvazavanje, ponavljam, Prof. Blagojevica, radoznao sam da saznam zasto govori i pise na ekavici, ako se zna da je rodjen u BiH. Meni to ne smeta, naprotiv, ali me to zanima.
Takodje, preporucujem Prof. Blagojevicu, umjesto na uzaludnom insistiranju na upotrebi cirilice, nekim svojim kolegama sudijama na Okruznom sudu u Banja Luci (sa kupljenim diplomama i pravosudnim ispitima), pomogne u opismenjavanju (opstem ali i posebno pravnickom), s obzirom da sam sticajem okolnosti bio u prilici da citam neke njihove presude koje, kako bi rekao moj pokojni otac, pas s maslom ne bi pojeo. Bruka i sramota RS pravosudja.
Da se razumijemo, ja licno najcesce pisem latinicom, jer mi je to nekako lakse ali, i prije svega, iz tehnickih razloga. Nemam nista protiv ljudi koji se sluze jednim ili drugim pismom, ali sam i sam veliki pobornik institucionalizovanja zastite upotrebe cirilice u svakodnevno sluzbenoj upotrebi, ali i upotrebi kod sirokih narodnih (srpskih) masa.
Priznajem, i meni bi to pomoglo.
Не знам ко еј Соломан и није ни важно јко је. Важно је шта каже и како каже (реално, истинито, или манипулативно. Ја из Србије процењујем да је Соломон овде (иако на алтиници) рекао неке веелике истине и прилично је убедљиво пппредочио зашто све код Срба, па нарочито у језику и писму, иде наопако и наопако се реешаваку та питања и у Србихји, па самим тим и изван Србије међу Србима. Соломон је неке ствари у вези с тим код Сраб заиста соломонски схватио и убедљиво предочио. Слажем се из Сррбије и с тим да никад ништа вредно није коначно изгубљено, па нее смемо нити имамо права да мислимо да је за српски језик, поготово за писмо (ћирилицу) касно. Јесте много касно, али није и коначно и безнадежно касно. Све може некад када се стално и добро хоће. Није, зато, нереешиво и питање ћирилице у Срба. Начин постоји у европској и светској пракси сигурно реешење питања писма, само га трееба применити у струци (језичкој науци) и у области тзаконодавства, као и то, да су џабе добар и устав и закон ајко се не примењују. А устав и законе имају обавезу да примењују власт и српски стручњаци (лингвисти). У предлогу је питање и обједињујућег српског језика и питање ћири,ице одавно јасно у радовима, књиагма и предлозиам гдина Немање Видића из Календероваца у Републици Сропској и Драгољуба Збиљића из Новог Сада у Србији. Проблем је што срспке власти и лингвисти схватају да им је „понижење“ да примене њихове предлоге. А ти су предлози усклађени и са Уставом у Србији и са општом праксом у свету у решавању питања језика и писма у сваком другом народу. А пошто српска језичка струка и пиолитичари неће још да примене те пердлоге, зато су Срби данас једини народ на свету који трпи нерешена практична питања српског језикас и писма, па тиме и питање будућности и српског језика и, посебно, српске ћирилице. А сами8м тим, нарвно, и будућности трајања и опстанка српскога народа. За народ и државу мора поштено и паметно да се ради. Ако се ради супротно у некакву личну корист појединаца, ето грфних невоља и српском народу, и српском језику и српском писму и будућности свега тоаг.
Соломоне,
могу разумјети да људи теже прелазе са једног писма на друго када пишу руком. Могу разумјети и студента када куца неки семинарски рад па мора због формула и ознака пребацивати писмо на тастатури па се одлучи за латиницу, али толико тога набаљезгати у коментару, а било ти тешко пребацити на ћирилицу бар кад пишеш коментар.
Стварно сереш…
Simo, probao sam ja da na latinicnoj tastaturi pisem i cirilicom, ili da bar upotrebljavam ispravno latinicna slova, ali mi je to previse komplikovano. Pravim dosta gresaka, i ne mogu brzo da pisem.
Mozda i zbog toga sto na srpskom jeziku ne pisem vise od 20 % svojih tekstova.
A navikao sam da mislim i pisem brzo.
Ne pravdam se, pogotovu ne tebi, ali osjecam potrebu da to objasnim.
Znaci, zagovornik sam upotrebe i, posebno, zastite cirilice, ali licno (ili osobno kako neko voli da kaze) iz cisto tehnickih razloga nisam u mogucnosti da to praktikujem ili prakticiram.
A ti, posto si veliki zagovornik konkretnog i argumentacije (cesto to izjavljujes u svojim komentarima), mogao bi da kazes sta sam po tebi „baljezgao“ i „srao“ u svom komentaru.
A ne da sam uopstavas (kao u prethodnom komentaru), a od drugih trazis argumentaciju. Budi doslijedan.
Kao sto bi trebalo da budes doslijedan u pisanju svojih komentara ovdje. Da ne pises jednom cirilicom (kao Simo) a drugi put latinicom (kao tackica).
…i bez vrijedjanja, prosim lepo.
Веома цијеним Професора Благојевића и дајем му подршку у оном што чини.
Зато ћу се и ја потрудити да пишем на ћирилици, мада ће то бити доста спорије, и то ће ми „кидати“ мисли.
Али, нема везе. Хоћу да дам свој допринос „популаризацији“ ћирилице.
Идемо даље…
Што спорије!?
Слова се на тастатури налазе на истим мјестима.
ИЗДАЈА ЋИРИЛИЦЕ
Имам велико поштовање према др Благојевићу због његовог бриљантног писања о девијацијама у правосуђу и друштву уопште. Док год постоје овакви људи, српство неће пропасти.
Међутим , наше гледања на питање слома ћирилице су прилично различита.
Он пише : ?Последице таквог нашег односа према ћирилици , које трају вековима, су поразне??
Из наведене реченице би се могло закључити да ћирилица нестаје стихијно због наше опште неодговорности у националним питањима, а управо то погодује данашњој интелектуалној елити у скривању од јавности главне чињенице : да се спроводи стари ,необјављени , ватиканскокомунистички државни програм расрбљавања Срба латиничењем.
Нису Срби раније запостављали своју ћирилицу , јер је она увек била српска светиња у којој су се Срби препознавали, а по њој су их препознавали и странци ( мисао проф. др Лазе М. Костића ). Она је начета тек у југословенству , али по истраживању др Василија Клефтакиса ипак је у издаваштву била неприкосновена све до доласка на власт комуниста.
Треба знати да је опредељење за писмо идеолошко и политичко питање . Ћирилица је била симбол српства , а ова хрватска латиница симбол југословенства, србохрватства и братства и јединства са Хрватима. Комунисти су ћирилици пришили етикету великосрпског хегемонизма, па су зато на Петој земаљској конференцији одржаној у Загребу 1940.г. за своје писмо одредили латиницу. Зато је Тито на оном заседању у Јајцу удесио да све пароле буду на латиници. Касније се знало да ће бити смењен председник владе комунистичке Србије др Благоје Нешковић и по томе што је Ранковић рекао да се он још увек потписује ћирилицом.
Очигледно је да доктору Благојевићу не недостаје храбрости , због чега је имао последица, али по питању ћирилице није ишао докле треба , него се зауставио на општем месту ? да одговорност за страдање ћирилице није само на политичарима. Не рече нам на коме је она још, иако је то могао сазнати из писања неколико врсних познавалаца ове проблематике на сајту ФРОНТАЛ.РС. Морало му је бити познато да је глава латиничке змије у САНУ и Матици српској, које су српске само по заслугама у прошлости, а данас су српскохрватске.
Пре Другог св.рата постојала је Краљевска академија, чији је председник био академик Александар Белић. После рата комунисти су основали САНУ, а он опет председник . Био је потписник јавне подршке Милану Недићу , а остао је жив иако је летела глава за много мање грехове. Он се овако одужио : предложио је српскохрватско уместо српског имена језика . Зато САНУ и данас издаје Речник српскохрватског књижевног и народног језика ,уместо српског језика.
Први послератни председник Матице српске био је Бошко Петровић, који је формално и неформално њоме управљао пола века. А на своме крају представио се Хрватом сахрањивањем у гробници деде Каменка на католичком гробљу у Петроварадину.
Наведене две ?националне? установе су заслужне што је српским правописом и латиница именована српским писмом. То је први и једини случај у свету да су језички стручњаци неког народа увелу конкуренцију своме писму, да би оно временом било замењено туђим и проглашено ?својим?. А када је народ , после вишедеценијског испирања мозга, поверовао да су оба писма његова, ћирилица губи карактер српског националног симбола и осуђена је на нестајање.
Мене много чуди то што др.Благојевић као врсни професор права приликом спомињања амандмана на Устав Републике Српске LXXI није навео да је исти наметнуо страни управник БиХ, управо зато да би српски народ био духовно раозоружан замењивањем ћирилице латиницом вољом трговаца и улице. Пре тога писао сам председници Републике Српске Биљани Плавшић и председнику Скупштине РС да државним мерама треба учврстити ћирилицу у јавном животу , јер кад страни управник види да Срби не држе до ње он ће наметнути двописмо , што неминовно води ка нестанку ћирилице. Управо се то и догодило.
Логички гледано поменути амандман правно уопште не угрожава ћирилицу, јер пре него што је написано да су у службеној употреби ћирилица и латиница, написано је да су у службеној употреби језик српског народа, језик бошњачког и језик хрватског народа, што се може тумачити овако : ћирилица за српски језик , а латиница за друга два.
Неко је овде написао у свом коментару отприлике да судије Срби чувају своја места коришћењем латинице, што је очигледна истина. То сведочи о томе да Република Српска није уистину српска држава. Али проф.Благојевић је пропустио да укаже на још опаснију појаву : готово да не постоје ћирилички поднесци српских адвоката, које не бира неки орган у Сарајеву ! Том чињеницом указујем на поразно деловање двоазбучја на свест српског народа , а које се учи из српског правописа. То су написали српски језички стручњаци, а учи се у државној просвети, што сведочи о њиховој недељивој одговорности.
Из писања проф.Благојевића произилази да право на избор писма имају само они који нешто исписују, а не и они који то читају, а њих је неупоредиво више. Судећи по томе испада да је српски народ масовно за латиницу. Међутим, председник Одбора за стандардизацију српског језика проф. др СретоТанасић био је гост на некој телевизији где су се гледаоци јављањем опредељивали за ћирилицу или латиницу. Испоставило се да је њих 95% било за ћирилицу. Или, ја сам пре 15 година показао на стадиону ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ транспарент с поруком ЋИРИЛИЦА = СРБИЈА. И до тада су навијачи ЗВЕВДЕ били у ћирилици ( па и у време комунизма) , а после тога су њу пригрлили навијачи ПАРТИЗАНА и других клубова. Тако се данас више нигде не може видети латинички навијачки графит. Дакле, младе не треба убеђивати, него им само треба рећи шта је српско.
Из наведеног би се могло закључити да је погрешно мишљење проф. Благојевића да је ћирилица на путу без повратка, а поготово је штетно то што он своју неверу јавно износи. Чекају се само људи који ће одговорније водити две српске републике.
Данас по ћирилицу нису најопаснији они Срби који мрзе све што је српско , па и њу, него су најопаснији они који су за два српска писма. Тако сам пре десетак година написао текст на сајту ВИДОВДАН под насловом ?Српска интелектуална елита да се изјасни о ћирилици?, у коме сам за позитиван пример узео проф.др Слободана Антонића, а за негативан проф. др Мила Ломпара. Први је у неком интервјуу написао да су све дотадашње његове књиге биле на латиници , јер је мислио да је свеједно, а све будуће ће бити на ћирилици јер види да није свеједно. И још оно најважније, што пре њега нико није написао :?Морамо пружити отпор ћирилицом?. Други је написао неки текст о пожељној државној културној политици , у коме уопште није споменуо ћирилицу. Такође је написао огромну књигу ?Дух самопорицања? у којој је писму посветио две ? три реченице , опредељујући се за српско двописмо. Од тада Антонић никада више није јавно поменуо ћирилицу !
Треба знати следеће : српска ћирилица је замењена хрватском латиницом мерама несрпске државе , па аналогно томе може се и вратити српском народу мерама истински српске државе. Прва таква мера би била доношење закона којим се за српско писмо именује само ћирилица и којим се прекида са коришћењем у српској просвети српског правописа по коме је српско писмо и хрватска латиница. То не значи забрану латинице, него само замену садашњих позиција : да ћирилице буде у јавном животу 90% , а латинице10%.
Завршавам ово писање недавном добром поруком са овог сајта :
Друг Тито више не влада Србима,
али влада другарица хрватска латиница.
Немања Видић
Овоме што је рекао Немања Видић толика је истиан с мноштво доказа да не треба ништа томе што је написао додавати. Мора се и може то само похвалити и подржати.
Треба сваки дан упозоравати на коришћење ЋИРИЛИЦЕ и на сваком мјесту, нарочито то треба да ради интелигенција и јавне личности, наравно, они који имају карактер.
Али како ја то видим, без национално одговорне власти у Српској, власти на коју пресудно утичу ЗЕЛЕНИ СРПСКЕ и Фронтал РС, те без повратка Монархије- посљедично Краљевске академије, нема (хљ)леба, тачка.
Једноставно, проблем је у српским језичким институцијама и у српској власти. Те институције или не знају, или неће, или су издајничке, како рече, Видић, па зато никако нам још не успева макар да вратимо у живот српско прогнато писмо 90 одсто у Србији, а верујеем да је сслично данас и у Републици Српској. У Републици Српској сам био два дана 2011. године и тада је хјош била преовлађујућа ћирилица, јер је прва власт Републике Српске била довела, у то сам се уверио на лицу места, Републику Српску до најћириличкијег простора тамо где живе Срби и имају своју власт. Тада је у Републици Српској било много више ћирилице него у самој Србији. Данас, колико сам обавештен, ћирилица у Републици Српској губи полако свој статус и стање постаје с ћирилицом слично као у Србији, где је ћириличко стање катастрофално. Ћирилице нема ни десет одсто у писању српсског језика. За разлику од српских простора, у Хрватској се строго поштује хрватско писмо (гајева латиниац) и тамо је, то сви знамо, одавно, оно што се зове хрватски језик исписано сто посто на том писму. Њихове институције су за то заслужне, а у Србији и Републици Српској кривци за поразно стање ћирилице је у српској власти и српској језичкој науци..
Уз сво поштовање према апострофу , чини ми се да неће бити користи од његовог предлога да многи угледни људи говоре о значају ћирилице. Они то неће говорити јер као и добронамерни др Благојевић мисле да је она изгубљена , а нико не воли да буде на губитничкој страни . То се могло схватити нарочито из Видићевог поређења двојице угледних професора , несумњиво родољубивог опредељења.
Такође је господин Сибничанин добро проценио да језичка струка из сујете не може да уради оно једино што може да спаси ћирилицу : да српским правописом врати српском језику једноазбучје у ћирилици, а што је и било пре уласка у језичко братство и јединство са Хрватима 1954.г.
Па шта да се ради ? Требамо макар писати на оваквим и сличним порталима и правити провокације . Ето , управо је на овом порталу неко прозивао др Благојевића, питајући га да ли се он оглашавао у време када је судство Републике Српске прелазило са ћирилице на латиницу. И огласио се. Познато ми је да је председник суда у Добоју била Јованка Јовановић, која је користила ћирилицу. У томе је остала сама ,па је и она прешла на латиницу. Није имала подршку ни од државе ни од јавности.
На минулом сајму књига поред самог улаза седам дана је виђена оваква порука са транспарента :
ИЗДАЈА ЋИРИЛИЦЕ
хрватском латиницом у српском правопису
Сваки дан треба показивати да ћирилица није мртва. Драгоцено је оно што је Видић написао о 95% опредељењу обичног народа за ћирилицу у некој ТВ емисији. Нисам се том том добру надао , али се сећам да је Видић негде давно писао да право на избор писма немају само они који исписују, него и они који то исписано читају .
Видим овде и веома добру и провокативну поруку :
Друг Тито више не влада Србима,
али влада другарица хрватска латиница.
Предлажем посетиоцима сајта да изаберемо поруке које ће тргнути народ у разумевању ње као српске националне вредности. Ако буде предлога добрих провокативних порука можда ће неко платити њихово штампање у виду налепница. Не смемо ћутати јер српским језичким стручњацима и политичарима одговара да се латиничење приведе крају у потпуној тишини.
Поповић је добро назначио шта треба радити. И да је најавжниеј никако се не предавати јер се, борећи се за ћирилицу, боримо за будућниост српског народа. Кад би осдтали без ћириливе, а са хрватском латиницом у свом језикзу, судбина Срба би се морала завршити баш као што се завршила судбина Срба католика који су морали писати латиницом. А њеихова судбина зна се. У току југословенсства ти Срби католици сви су завршили у хрватском националном корпусу и многи од њих су били приморани да у Јасениовцу и другим логорима буду највећи крвницви над Србима да би се доказали и потврдили своеј асимиловано српство у хрватство.
Дакле, није никада случајно ћирилица у Срба била на усдару. Наравно, док је Србима жива ћирилица сигурно ће живети српски народ. Нестане ли ћирилице код Срба, то је сигуран, проверен у историји начин, да нестану и Срби.
На порталу http://www.vidovdan.org прочитао сам (први пут данас) текст уваженог господина Драгољуба Живића под насловом: „Lingvisti zaključili – narod je glavni krivac za pomor ćirilice“ (16. septembra 2017.).
Прво што сам примијетио, било је да је тај текст написан латиничним писмом.
Нисам имао времана да читам коментаре на тај текст г-дина Живића али, претпоставлјам, да му је неко већ поставио питанје типа : „зашто тај његов текст није написан ћириличним писмом“.
Па сам желио да му то питање поставим овдје.
Претпостављам да се ради о техничким разлозима (нпр. портал видовдан.орг технички не прихвата чириличну азбуку, итд.). Међутим, и ако је то тако, замјерам господину Живићу што уопште (принципијелно) објављује текстове на таквом порталу. Бар он то себи не би требао дозволити, с обзиром да је један од најистакнутијих „народних“ заговарача употребе ћириличног писма, и на томе му се захваљујем.
Тхио бих на нагласим да ја лично нисам ни лингвиста ни стручнјак за граматику српског језика, па се не сматрам позваним и компетентним (мјеродавним) да на ту тему расправљам, ни са становишта науке ни са становишта струке. Него као обичан човјек, тј. неко из народа.
Све што сам о српском језику (правопис, граматика, итд.) научио сам у класичној („комунистикој“) гимназији, гдје је у равноправној употреби било истовремено латинично, али и ћирилично писмо. Тада се тај предмет називао српскохрватски, мада смо га сви и у правилу звали „српски“, иако је средина (босанскохерцеговачка) била мјешовита (Срби, Муслимани, Хрвати). Сјећам се да су га и представници та два друга народа (значи осим Срба) жаргонски тако називали. Не знам зашто је то било тако. Вјероватно по навици јер, претпоставлјам, да то није било дириговано са стране. А можда и јесте, ко ће га знати.
Лично сам писао и ћирилицом и латиницом, а моје гимназиско знанје (ја га називам скромно) српског језика и српске граматике и правописа, вјерујте ми, не бих мијењао за познаванје тог истог језика које имеју неки данашњи професори факултета или доктори наука.
Због тога, када данас чујем, или прочитам (па и на овом порталу), да су комунисти у социјалистичкој Југославији били криви за све лоше што се догодило, и сада догађа, српском народу, па и у области језика, не могу а да се не присјетим „мали милион“ позитивних ствари (а било је и мали милион негативних) из тог периода и система, па и у области српског језика и ћирилице.
Да бих се сам тога присјетио (јер је могуће да смо мало и субјективни на тај период рађања и одразстанја), само сам мало „зачепркао“ по властитој библиотеци (али заиста мало), и тамо нашао књиге писане на чирилици управо из тог периода, као нпр. :
1. Сабрана дјела Иве Андрића из 1978 године (Просвјета, Сарајево);
2. „Свеске“ Иве Андрића из 1982 и 1985 (Задужбина Иве Андрића, Београд);
3. Сабрана дјела Бранислава Нушића из 1966 („Јеж“ Београд);
4. „Горски вијенац“, Луча микрокозма“ и „Пјесме“ П.П. Његоша („Матица српска-Српска књижевна задруга“, Нови Сад).
Кад бих имао времена да „копам“ по личној библиотеци нашао бих још доста књижевних дијела из периода „комунизма“ писаних и штампаних на ћирилици.
Ови данашнји нису у станју ни да „окрече“, тј. препишу и штампају оно што је некада објављено на ћирилици, јер то више нико не чита, односно немају коме да продају. Јер, генерално гледајући, народ (па и српски) је у међувремену формирао и окренуо се неки другим вриједностима („Парови“, Задруге“, отми, укради, убиј, обогати се преко ноћи, итд.).
Шта ми, уствари, имамо данас. Тридесет година (а можда и више) од пада „комунизма“.
Имамо српску државу (двије) без комуниста, али неспособну да уреди и уведе у званичну и масовну употребу властито писмо.
Имамо државу која нема своје војске, што се српском народу никада кроз историју није десило.
Имамо универзитете и факултете по селима гдје некада није било ни среднје школе, гдје предају професори са куплјеним дипломама, и не знају да се потпишу (част ријетким изузецима), али су способни да продају испите к’о на пијаци.
Имамо мали број пребогатих (са покраденим капиталом) а огромну већину људи на ивици сиромаштва и без адекватних пензија, здравственох и социјалног осигуранја, омладину без посла и перспективе, итд. И сада ми од нјих очекујемо да љегују српски језик и српско писмо.
Ко је за то све крив ? Комунисти, Хрвати, Словенци, Муслимани, Американци, Енглези…
Не, браћо, ми сами смо криви за своју судбину, и немојте да се више лажемо.
Ми не можемо 30 година да се сложимо око обавезног увођења ћирилице јер !свако вуче на своју страну“. Типично српски.
Зашто имамо безброј удружења тзв. лингвиста, и зашто свако од њих „фура“ неку своју политику. Зато, браћо, јер смо сујетни, лјубоморни, завидни.
Ми не можемо да схватимо и прихватимо да неко може да има супротан став од оног који ми имамо и заговарамо.
Ми не можемо да будемо други, трећи, четврти. Не, ми сви хоћемо да будемо први, и ако не можемо да будемо први, правимо своје удружење.
Зашто се наука, политика, пракса, итд. не могу сложити око тога да направе само једно и једино заједничко тијело (а да се остала угасе) и да се ово питање (ћирилице) расправља дотле док се не наше и не искристалише заједнички и јединствен став.
Још једно питанје (сада ми паде на памет) : зашто ми Срби стручњаке за језик зовемо „лингвисти“, када та ријеч потиче од стране ријечи. Зашто се нпр. не назову енком српском, словенском, ријечју, типа „језичари“, и томе слично.
Понавлјам, нисам стручнјак за ову област, па не исклјучујем могућност да сам неку и „бубн’о“. На граматичке и језичке грешке у овом тексту се нећу и не могу враћати. Немам времена.
чириличну азбуку???
Ајд, врати се на латиницу!
Из авиона се види да си “балинче“…
Гдин потписан као Соломон је овде исписао неке истине, неке делимичне истине или полуистине (а полуистине су најзаводљивије и најопасније за недовољно учене) и неистиен.
Прво, тај текст на Видовдану написао је не Драгољуб Живић, него Драгољуб Збиљић. А Видовдан је гласило на коме постоји избор ћирилица и латиниац. Дакле, кад се кликне на латиницу, добије се латинуички текст. Кад се кликне на ћирилицу, добије се ћирилички тај исти текст. И гдин. Немања Видић је критиковао Видовдан што има избор за оба писма, када латиница није српско писмо.
Можеет колико хоћете хвалити комунисте, и ја мислим да они нису све лоше (у)радили, али што се писма тиче, ту су били сурови, тачније најсуровији прогонитељи ћирилице и најуспешнији. А најуспешнији су били у прогону ћирилице зато што су имали неограничену власт, имали су договор да се „постепено“ замени српска ћирилица хрватском латиницом и то су, за разлику од окупатора Срба, нпр. у Првом светском рату и у НДХ, нису формално донели закон о забрани ћирилице и званичну наредбу о замени ћирилице, него су то спровиодили лукаво, без забране, али примењујући идеолошјко насиље над ћирилицом, фаворизујући увек латиницу у јавности, а само су понегде остављали и ћирилицу да све буде, тобож, као да Срби сами желе замену ћирилице. Наравно, народ српски није желео замену, јер ни један једибни народ сам не мења своје писмо, јер се оно прима у школи и остаје за навек. Међутим, комунисти су на замену ишпли комбинацијиом лукавства и насиља тамо где је било нужно и то да би успели, прекидана је производња писаћих машина с ћириличким тастатурама и све административно особље је силом прилика имало писаће машине на латиници и трако је ћирилица прогољњена из јавности. Онда су лукѕсаво исмислили с лингфвистима „богатство двоазбучја“ да би Срби, тобож, биог два писма били најбогатији и најпаметнихји народ на свету. Та обмана и „жвака“ легла је на појединце без довољбно светси и мозга и тако је Србима наметано избијање из свести ранијег знања да је српско писмо ћирилица. Затим су конмунисти сваки приговор што нема ћирилицее одбијали тиме што су говорилуи „писма су равноправна“, па је ћирилица била „равниоправна“ и кад се замени, а латиница је била сматраанаа равноправном само када је има. Мнбоги свесни знања свог и доброг сећања, а имају преко 60 година све ово знају како је прогањана ћирилица. А И у праву сте када кажете да су Срби прилично лаковеран нардо и њих лепом речју лако превариш да поверују. Тако су многи незуки Срби поверовали да је латиница „светско писмо“, а Срби су увек волели да су „у свету“, а не само код самих себе. О томе имате обимна истраживања и само је „Ћируилица“ (Нови Сад) о томе објавила преко 20 књига у јкојима је то све документовано.
Даклее, комунисти су били највећи, најмудрихји и најупсешнији замењиавчи српске азбуке хрватском абецедом. И све ово данас у Србији и међу Србима изван Србије чиста је неизбежна последица конмунистичког односа према српсјким вредностима и симболима, као што је то, посебно, ћириличко писмо.
Е, сада, Ви кажете, и многи кажу: па нема више комубниста и комунизма, ша зашто је овако и данас с ћирилицом.
Тачно је нема формално комуниста и комунизма, али ти људи још нису нестали, нису сви поумирали и нису нестале последице њиховог рада. Тај систем је довољно дуго владао да није ишчили тај начин власдавине и старих односа према српском народу и његовом писму и ко зна колико још дуго неће нестату. Није нестало и знање о српском језику и писму које је владало у комунизму, нису нестали комунистички лингвисти (језиачри), они и даље решавају питање српског језика и писма као у време комубниста, па се у луингфвистици ништа, практично, нијее променило у раду на српском јеезику и писму. Остало је у лингфвистици двоазбучје, касо у „српскохрватском језику“, норма језичка је остала готово иста. Практично све је у политици и лингвистици остало9 исто као у време Јосипа Броза, а само је формално враћено име српског језиак и само је у Уставу Србије одређено исправно обавгеза да се у службеној употреби српски језик мора писати ћирилуицом и ниједним другим писмо9м. Али, власт неће да усагласи закон с обавезом из Устава, неће да спроводи оно што пише као обавеза у Члану 10. Устава Србије. Једино су исправно одлучили макар то да из највиших државних институција грађани добијају све на српском језимку и ћирилици. Али, Устав ссе не сачињава само за највише државнее органе, него и за оне најниже, за све грађане, за све појединце, за сва предузећа, за све фирме, за издавачка предузећа и сл. Е, ту власт неће да спроводи Уст5ав и неће да спроведе да уставна обавеза у вези с језиком и писмом мора свгуда и у свему да се примењује.
Лингвисти су и сами избехли да примене Устав, па су сачинилуи Правопис српскога језика са два писма, све као у време „српскохрватског језика“..
Сада ваљда, разумете зашто сама одредба у Уставу Србије не може да се спроводи. То су обавезне да раде све институције у Србији. Оне неећ да раде како пише у Уставу и зато зу Србији данас има још мање ћирилице него у време Броаз. Јер се, по навици, и даље спроводе правила као у време Југославије и Броза који је рекао да се „устава и закона не треба дражти као плота“. И данашња влчаст у Србији држи се расјклиматаног српског плота, а не устр5ава и праксе која се у вези с језијком и писмом примењује у свим другим државама Евриопе и света.. Народ, пак, није масовно могао ад буде паметнихји од оних у власти и у науци о језику, па да сам одлучи да врати српско писмо. Народ ради, по навици, оно што је раније морао да ради у вези с писмом, навикнут је на туеђ писмо и даље га се држи јер лингвисти и власт неће ад објасне народу да алтиница није српско писмо, да никада није озваничен никакав латинички састав за све Србе. А и зашто би се сачинило кад еј српскаа ћирилица боља, прецизнија и лепша за писање српскогг језика. О ћирилици су врхунске овене дали и наши и страни стручњаци, али се према ћируилици није променуи однос у односу на однос према њој у време комунизма.
Извиниет на словним превидима и, ако имате још питања, радо ћу и Вама и другима одговорити.
Ima gore jedna 9, mislim da ste trebali napisati 99%.
Sve je isto, djeca komunista i udbe i dan danas čine 99% političkog sistema a mislim da u istom procentu privode završnu fazu preuzimanje Srpske pravoslavne crkve koja je postala savremeni Komitet.
Lijep vam je komentar!
Мање је важно да ли је Solomon „балинче“ ( како написа Симо) или не, али је очигледно да он мути. Као не зна он за Драгољуба Збиљића, па је написао Драгољуб Живић. Ко год је нормалан и поштен могао је и на овом порталу видети да је Драгољуб Збиљић горостас у одбрани ћирилице. Он је најзаслужнији што су институционални лингвисти истерани на чистац : њихово двоазбучје је смрт за ћирилицу. Није све било лоше у комунизму, али они чувају то најгоре наслеђе комунизма – двоазбучје као државни програм замењивања српске ћирилице хрватском латиницом. То несрпске републике могу да раде јер имају „научну“ подршку Титових лингвиста. Оне су српске у оној мери у којој у њима има ћирилице.
Господине Поповићу, ја сам се већ једном извинио господину Збиљићу, а то чиним и сада.
Заиста ми је промакло.
Нисам језичар (линвиста), и не пратим ову материју.
Потово не са мало веће удаљености.
Видим да и ви мислите да нешто „мутим“, и то, како ствари стоје, само зато што сам био слободан да скренем пажњу некима овдје присутнима да за све што не ваља у српском народу, па и оном на плану примјене ћирилице, окривљују комунисте.
Умјесто да се окренемо себи и својим слабостима и пропустима, и учинимо да се стање по питању примјене чирилице поправи.
Најгори су они који за своје слабости и своју несрећу окривлјују друге.
Чули сте за ону „свако је ковач своје среће“, или „како сијеш, тако жањеш“.
Јасно к’о дан. Ко хоће да му буде јасно.
Господине Д. Мирсин,
извињавам се господину Збиљићу. Заиста сам помислио да се ради о њему. Морате признати да су им слични и име и презиме.
Ако пажљивије прочитате мој текст, ја комунисте не хвалим. Напротив. За разлику од многих овдје, ја никада нисам био комуниста, само сам рођен и одрастао сам у том времену, и кажем како је било, односно шта ја мислим како је било. Свако је тај период доживљавао на свој начин. У томе што кажем своје мишлјенје, не видим ништа лоче.
Данас су највећи противници комуниста они који су уствари и сами били комунисти. То видим у свом непосредном окружењу.
Као сто су данас (па и неки овдје) највећи Срби они који то никада нису били, и ја такве зовем „Срби по потреби“ или „Дежурни Срби“.
Али, данашнјим Србима, а бившим комунистима, не треба д асе стиде што су некад абили у заблуди, и то признају. Као нпр. Шешељ.
Према томе, ја сам рођен и живио сам у вријеме социјализма и комунизма а ево, живим 30 година у времену националних држава и класичног капитализма (либералног/слободног) и, дозволићете ми, имам право да направим нека поређења.
Уосталом, најмање 80% људи (на све три стране) рећи ће вам да се прије боље живило и политичари (на жалост комунисти) били поштенији.
И због свог става и мишљења, које уосталом дијели велики број људи (само многи не смију да кажу) ви мени набисте разне негативне етикете, зато што сам рекао и аргументовао истину. Тако обично раде они који немају других аргумената.
По вама и 30 година након пада комуниста у српском језику главну ријеч и даље воде комунисти. Како и одкуд то.
Зашто велики Срби, који се заклињу и бусају у прса, за 30 година нису ништа значајније промијенили на том плану.
Њемачка је одмах након 2 с.р. одмах расчистила са фашистима/нацистима и окренула се напретку и привредном развоју. А шта смо урадили ми. 30 година иза рата и пада комунизма кукамо и плачемо како су нам комунисти за све криви. Јер нисмо способни или нећемо ништа да мијењамо.
Нјалакше је рећи да за све што нам неваља (Србима) крив Тити и комунисти. Тачно је да су криви за многе ствари које су се догађале и Србима, али зашто након њиховог нестанка нисмо учинили да се стање промијени.
Били смо успјешни, не само Срби, да опљачкамо и уништимо све оно што су ти исти комунисти створили, и то су чињенице. Све остало је бла, бла…
Нисте ми одговорили на тврдњу да један мали народ, као Срби, данас има десетине организација и удружења која се баве, тобоже, заштитом чирилице и српског писма.
Зашто се све те организације и удружења не обједине и петицијама и другим видом притисака на актуелну власт не затраже промјену постојећег стања. Да ли су и за то криви комунисти.
То се неће никада десити јер свако од нас хоће да буде први и једини, и да се каже и прица како је он истински борац и стручнјак за ћирилицу и српско писмо, а често, ти исти, нису у стању ни правилно да пишу на властитом матерњем језику.
Видим и по текстовима овдје.
И све ово вам пише неко ко никада није био комуниста и који је Србин. Али онај нормални који воли своје, али поштује туђе. И који припаднике других народа или вијера не назива погрдним именима, само зато што нису Срби, и зато што нема правих аргумената.
Далјте људи више, окренимо се животу и будимо реални.
И не окривљујмо друге (комунисте, Бошнјаке, Хрвате, американце, итд.) за своје пропусте и своје слабости.
Имамо практично двије националне државе а нисмо у стању да у њима заштитимо оно што је српско, а кукамо како је Србима који су захваљујући српским краљевима и великашима остали да живе у другим државама.
Да ли су и за то криви комунисти.
Окренимо се једно за сва времена себи и уредимо своју државу и свој народ.
Можеет колико хоћете хвалити комунисте, и ја мислим да они нису све лоше (у)радили, али што се писма тиче, ту су били сурови, тачније најсуровији прогонитељи ћирилице и најуспешнији. А најуспешнији су били у прогону ћирилице зато што су имали неограничену власт, имали су договор да се „постепено“ замени српска ћирилица хрватском латиницом и то су, за разлику од окупатора Срба, нпр. у
A jasta je nego turcin..
Kako ne shvatate da vas je lako provaliti, pajsercine
А ви Сербиа, продајете се за великог Србина и Дражиновца, а овамо ни ћирилицу нисте у стању да употребљавате.
Када бисте знали да исправно читате и разумијете све оно што сам овдје написао, схватили бисте да ни под разно не бих могао да будем, ни балинче, како ме назва Буџетски Ботић, ни турчин, како ме назвасте ви.
Јаки сте ми ви Срби, ако своје српство шиљите и оштрите тако да неаргументовано пљујете по другима, и погрдним именима називате представнике других народа или вијера.
Братите се на неке моје коментаре овдје па ћете заклјучити (мада веома тешко) у коликој сте заблуди.
Dzaba ti sve rodjace…provaljen si..saljite nam drugog…
Има понечега што Ви кажете, Соломоне,што подржавам. Сагласан сам да свачију кривицу треба добро извагати. Али када оцењујемо комунисте у вези са српским писмом, чињеница је необориав и данас: комунисти су били најмудрији, најуспешнији и најдуговечнији у прогону ћирилице и њеном лукавом замењиавњу и успешнојј подвали Србима ради њиховог привикавања ан туђше писмо. Они су превазишли аустроугарсске окупаторе у Првом светском рату коју су ћирилицу забранили и заменили латиницом (хрватскоом абецедом, наравно), али су отишли окупатори по ослобођењу Срба и Србије, па је тада отишла с њиам и та латзиница коју су окупатори забраниливши Србима ћиррилицу, наметнули речену латиницу.
И у првој Југославији (Краљевини) ћирилица и латиница су биле равноправне на тај начин што су се Срби служили свиојим ћириличким писмом без наметања туђег писма као што су се и хрвати служили својим латиничким писмом. А у јавности, на пример на железничким станицама, у службеној употреби углавном су била пиодједнако, често и заједно, оба писма. Угалвном, у Краљевини Југославији није било наметања туђег писма ни Хрватима, ни Србима, ни Словенцима. Када су дошли комунисти, они су владали много дуже од аустроугарског окупатора, а плански су започели фаворизацију херватске латинице с јасним циљем да се ћирилица „постепено замени“. Успели су и кроз политичко и голо насиље над ћирилићем, али уз комбинацију с лукавством. Злоупотребили су српске ли нгвисте тако што је само за Србе у пракси важило формална „равноправност“ писама, а упорна свакодневна фаворизација латинице у јавности. Само је за Србе спровођена лукавост „оба су писма наша“, „свеједно је којим писмом пишемо“, „ћирилица је заосталио писмо“ па га треба замењиавти латиницом, измишљено је само за Србе и језик Срба „богатство двоазбучја“, па чак и обмана како су Срби због поседовања два писма наајбоагтији народ на свету. Народ је српски лукаво навикаван на латиницу њеном фаворизацијом у јавности, укинута је производња писаћих машина на ћитрилици, па је тако администрација нужно користила латиничко писмо. Навика је велика ствар. Не каже се тек тако „Навикла је ејдна мука, а одвика сто мука“. И шта је сад и даље кривица комуниста. Па у томе што је остала њихова последиац насиља, лажи и обмана против ћирилице, остала јее навика на латиничко писмо уместо ћирилице и све што имамо данас јавашлук, неуставност, неред ин слично у вези са српским језиком на латиници чиста је последица дуге антићириличке, читај и антисрпске владавине комунисдта. Људи навику тешко сами напуштају, тешко је мењају. Дакле, комубнисти данас само формално не владају, али су они живи кроз јавашлук, погрешан однос према свом писму, неуважавање чињеница и начина како може да се врати ћирилица у Срба, остао је комунистички јавашлук у примењивању исправне одредбе у Члану 10. Устава Србије у вези са службеном употребом српског језика и ћирилице, власт неће да усагласи с Уставом Закон о службеној употреби језика и писма и онда траје оно што је увео комунизам према српском писму у језику Срба.
Дакле, Соломоне, Ви соломонсњки кажете да „нема више комунизма и шта смета Србима да раде како треба у вези с језиком и писмом. Е, па, остале су последице комунизма у власти и код лингвиста. Доказ Вам је и у томе то што и данас Српска академија наука и уметности не сачињава Речник српског књижевног и народног језика и писма, него наставља да израђује Речник (непостојећег) српскохрватског језика и држе лингвисти на сназти „Правоипис српскога језика“ у коме јее писмо решено у двоазбучју, исто као у српскохрватском језику. Хрвати су урадили у складу с Европом и светом у решавању питања писма. Чим је разбијена Југославија, Хрвати су сачинили П“правопис хрватскога језика“ и написали: „Хрватски језик пише се латиницом“ и навели своју гајицу као једино писмо. То је зато што су оставили и у српској лингвистици видни трагови комунистичке владавине и наметања Србиам туђег писма. Ви сте у праву да Србвима данас нико не брани да врате своеј писмо, али то враћање не дозвољава данашња српска власт која и даље не спроводи свуда у Србији уставну обавезу о српском језкику (само) на ћирилици, а лингвисти неће да реше питање писма како је то решено у свим другим језицима у Европи и свету. То су трагови комунистичких навика у јавашлуку, у фаворизацији латинице међу Србима и у погрешном раду српских лингвиста који имају у свести и даље „српскохрватски језик“ и „богатство двоазбучај“, а не српски језик и нормално, у складу с пракосом у Европи ис ветру, решење норме српског језика и једноазбучје.
дакле, Ви Соломоне добро кажете да нико Србима данас не брани да у језику и писму раде норнмално, али заборавили сте ад је комунизам предуго владаао и да су осталее многе последице те владавине, а посебно у пиогрешном односу према језику и писму Срба.
Г-дине Д. Мирсин, зашто себе називате тако.
Мирсин би требало да значи „Мирсадов“ а, као што знамо, то је бошњачко име.
А и ово „Сибнуичанин“, као да подсјећа на „Сјеничанин“.
Тако, да у неком слободном преводу, ви се представлјате као неко ко је „Мирсе Сјеничанина“.
Хтјели или не хтјели, мораћете овдје да објасните зашто сте себи дали баш такво име.
Ко сам, шта сам, како се зовем и коју веру исповедам, неавжно је аз питање српске ћирилице. У овом случају важно је шта, како и с којим аргументиам говорим у корист српске азбуке, најсавршенијег писма на свету, како су истраживали и утврдуили и наши и страни стручњаци за писмо.
Заборавих да кажем да се понављате и никако да одговорите на моје основно питање.
„Зашто Срби ни након 30 година од пада комунизма и нестанка са политичке сцене комуниста, никако да пронађу прави пут, и чирилицу коју је била неприкосновена и једина у употреби код Срба за вријеме Вука, Обреновића и Карађорђевића (?), поново уведу као једино писмо, и то питанје једном за сва времена скину са дневног реда“.
Зашто Срби око тога не могу да се сложе, када на власти у обје српске државе имају доказане ВеликоСрбе и патриоте.
Јесу ли и они остаци комуниста ?
одговорили на моје основно питанје
Dobro si i prosao-samo provokator.
Da sam ja ovo napisao,iako isto mislim,imao bi za vratom desetak dupelizaca rezima na vlasti.Plus Balija.
Ovo Balija i nije tako lose.
Sve u svemu ,drago mi je sto komentarises ovdje.
Sretno
Ne volim te Alija zato sto si Balija….
Врло поштовани Соломоен, наравно да се понављам кад је реч о аргументима за (о)чување срспке савршене ћирилице за писање језика Срба. Истина о ћирилици и аргументи за њу морају се понављати макар колико се понављају лажи и манипзулациеј против српске ћирилице.
А што се тиче Вашег поновљеног сложеног питања: „Зашто Срби ни након 30 година од пада комунизма и нестанка са политичке сцене комуниста, никако да пронађу прави пут, и чирилицу коју је била неприкосновена и једина у употреби код Срба за вријеме Вука, Обреновића и Карађорђевића (?), поново уведу као једино писмо, и то питанје једном за сва времена скину са дневног реда“.
Зашто Срби око тога не могу да се сложе, када на власти у обје српске државе имају доказане ВеликоСрбе и патриоте.
Јесу ли и они остаци комуниста?“ сами сте одговорили. Ја ћу Вам само додати ово: Окупација Срба у Југославији од комуниста и њихова лукавост трајали су у Југославији дуже од свих других окупација, осим од турске окупације. Уз то, комунистичкла окупација је по Србе била штетнија од турске окупације зато што се комунистичка окупација сматрала „домаћом“ и била је кудикамо препреденија од турске окупације за ћирилицу, јер Турци нису прогонили ћирилицу како су то чинили комунисти, јер је ћирилица била у употреби на Порти вековиам.Турци су чак били милостивији према српским црквама и православљу од комуниста, јер су ширили безверје и безбожнишптво посебно међу православним Србима, а у складу с тим комунисти су прогонили посебно ћирилиоцу зато што је она православно и српско писмо.
Последице комунизма нису нестале посебно кад је реч о одниосу према српској азбуци и зато док су овако јаке последице комунистичког начина лукаве владаавине над српским народом и данас и док Срби имају лингвисте сербокроатисте, за српску ћирилицу мораће јиош дуго да се води рат. И он не сме престати све док Срби имају антићириличку власт и док имају лингвисте које је изродила комунистичка владавина чије су последице још сувише хјаке.
Ако то питање које сте овде поновили поново поставите, поштовани Соломоне, наравно да ћу и ја морати да поновим свој одговор све док га Ви не прихватите јер је аргументован да аргументованији не може бити.
G. Mirsin, u pravu sve, ste 100%. Ne vrijedi ovom Solomonu objašnjavati, pokušavali smo već. Ne može čovjek da shvati djela i posljedice komunista. Jednostavno se to ne može probiti u njegov mentalni sklop. Ispran mu je mozak, kao da je prošao goli otok.
P. S.
Izvinjavam se na latinici, nemam drugu tastaturu.
Нема сумње да је Solomon провокатор ,па га треба игнорисати .
Прозива он Мирсина :“ Нисте ми одговорили на тврдњу да један мали народ, као Срби , данас има десетине организација и удружења која се баве заштитом чирилице и српског писма.
И не окривљујмо друге ( комунисте , Бошњаке , Хрвате ,американце,итд.)за своје пропусте и своје слабости.“
Пази : чирилице и српског писма! Симо је био у праву !
Провокаторе, не можеш наћи ни један пример да Срби оптужују друге народе за затирање ћирилице. Данас се она брани само од Срба, били они комунисти или не.
Провокаторе, данас само два удружења инсистирају на једноазбучју у ћирилици : првоосновано удружење ЋИРИЛИЦА Нови Сад и СРПСКА АЗБУКА Београд. Има у Београду и неко удружење које је такође инсистирало на једноазбучју, али је под утицајем Мила Ломпара више не спомиње.
Постоји удружење ЂИРИЛИЦА Требиње које је одустало од једноазбучја под утицајем проф. др Милоша Ковачевића. И то је све.
Провокатор би требао знати да разна удружења, која раде „о свом руву и круву“ могу само у некој малој мери да узбуњују јавност, али она не могу заменити државу .
Провокаторе, ниси дорастао да разумеш објашњења Мирсина. Не коментарише ону његову да су комунисти обуставили производњу ћириличких писаћих машина.
Провокаторе , у превари Срба да је Вук смислио и ову латиницу , па је зато и она српска, комунисти су ишли чак дотле да су у репринт издању Вуковог буквара убацили један лист кога нема у оригиналу. Зато што су једна поред друге српска ћирилица и хрватска латиница, а
пошто су заједно у српском буквару шта друго да народ помисли него да су оба писма његова.
Неко је у коментару добро написао : несрпска држава је увела конкуренцију ћирилици у виду хрватске латинице, а само истинска српска држава може да врати Србима њихову ћирилицу. Две српске републике су стварно српске онолико колико у њима има ћирилице!
Ја сам апсолутно за то да ћирица буде једино српско писмо, а да се осталима остави могућност и дозволи да пишу онако како осјећају.
Међутим, пријатљу драги, и најпозванији да о томе говоре и пишу, српски лингвисти, су дубоко подијељени око тог питања.
Пошто сте ме, ни кривог ни дужног, окаракетерисали као провокатора, лажова, и да остале гадости не набрајам (а ја вас нисам и нећу), потрудићу се мало да уђем у ову проблематику и подробније се информишем о томе какво је право стање стбари на терену.
За почетак презентоваћу вам шта о томе мисли и каже наш истакнути лингвиста Ранко Бугарси : https://www.danas.rs/drustvo/i-latinica-i-cirilica-su-pisma-srpskog-jezika/
Није ми познато да ли је човјек комуниста (бивши или садашњи) и да ли је уопште Србин. Што, уосталом, није ни битно.
Човјек је професор на београдском Филозофском факултету, и доказани лингвистички ауторитет. Или гријешим.
П. С. Заборавих Вам податак да Ранко Бугарски толико воли ћирилицу да је у Србији од више од 20 својих књига објавио ћирилицом само једну. Тиме је доказао какав је он човек који спомиње чак и „равноправност писама“. Има још један лингвиста академик у Србији који, када би се упоредио с Бугарским, не би се лако погодило ко је већи мрзитељ српске савршене азбуке.
Врло поштовани Соломоне, не могу да се суздржим да Вам одговорим на питање на које ће Вам вероавтно В. Поповић такођше одговорити. Добрро сте исколали академика, лингвисту Ранка Бугарсјког. (Он је једно време у младости живео и радио у Сарајеву). Тај лингвиста, али не за српски, него за енгелски језик, је највеећи антићириличар и, слободно се може тврдити по том основу и антисрбин, макар што се писма тиче, међу српским лингвистиам. Он се по струци бави енгелским језиком, али се меша у све што се односи на српски језик и ћирилицу иако му то није било на студијама главно питање. Он је против ћирилице таман толики непријатељ њен да би био тза њену забрану као што су за то били највећи српски непријатељи, али му је незгодно да баш у „деемокератији“ буде за забрану ћирилице. Зато он и данас гфовори о ћирилици исто као у време владавине његових комуниста, па и даље пропагира „богатство двоазбучја“, а никада нам није одговорио на питање зашто он, као стручњак за енгески језик, није никада предложио Енглезима да и они убведу то „богатство двоазбучја“ па да се и они обогате као што су се обогатили Срби на „биогатству двоазбучја“. Можда би га Енглези у том случају да их убеди предложили да добије Нобелову награду за тај комуниситчки изум за Србе.
И још ово, поштовани Солононе. Ви сте навели Мирсад, име коеј се користи данас најчешће код муслимана, тј. Бошњака. А треба да знате да је то језички чисто српско име састављено од две чисто српскее речи: од „мир“ и сад“. То је, дакле, име чистог српског језика, и то је име с мирољубивом позадином. Мирсад, дакле, значи: човек који је за мир сада (за мир одмах). Пандан мушком имену Мирсад је у женском роду Мирса која је такође за мир сада (одмах). То што се та имена данас повезују с Бошњацима, то не значи да то име не пристаје Србима који су мирољубиви. Уосталом, Ви знате сигурно да многа имена и презимена код Бошњака ни у чему се не разликују од српских имена. Погодите зашто је то тако? А треба да знате ад место Сибница постоји више у Србији и у Босни и Херцеговини. А Сибничанин је од Сибница. Па Ви погодите из које сам ја Сибнице од четири Субнице које постоје на територихји бивше Југославије. Према тоем, Соломоне драги, можда смо Ви и моја малекост из истог „породичног стабла“.
Шта ћемо сад ?
„Šta znači ime Mirsad?
Ime arapskog porijekla. Značenje imena je – osmatracnica od glagola motriti, paziti, nadgledati, ili pak zasjeda. Riječ „mirsad“ se spominje u Kur’anu na dva mjesta. U suri El-Beled, 14. ajet: „jer,Gospodar tvoj je, zaista, u zasjedi (le bil-mirsad)“. U suri En-Nebe’, 21 ajet: „Džehennem će zasjeda (mirsaden) postati nasilnicima mjesto povratka“. Ako se izgovara sa kratkim a, što u BiH nije slučaj, onda ime znači „dalekozor“.Drugo tumačenje je da je ime perzijskog porijekla, izvedeno od perzijski mīrzāde (značenje: princ). Više o tome pogledaj pod imenom Mirza.
Šta znači ime Mirza?
Mirza je perzijskog porijekla izvedeno od perzijske riječi میرزا i znači: princ. Riječ „mīrzā“ proizilazi iz perzijskog termina „amīrzādeh“ što bukvalno znači „diejte amira“ ili „dijete vladara“. Mirza je poznato i kao perzijska titula i prezime, posebno u Iranu, Pakistanu i Indiji“.
ПРЕУЗЕТО СА : https://www.znacenje-imena.com/mirza
Да се разумијемо, мени уопште не смета што се ви представљате тако.
Свако има апсолутно право да се осјећа и назива онако како жели.
Па ни ви.
Али и онда, и по мом мишљењу, не бисте требали да се представљате као ВеликоСрбин.
Или гријешим ?
1. Ако сте, пиоштовани Солооне на мене мислили када сте рекли да сам „Велики Србин“. Ја то никада нити сам рекао/написао бнити сам икада помислио да сам „Велики Србин“. Стварно Велики Срби, ретки су људи сњ тим атрибутом. Ја свакако нисам. Мислим да сам просечан и нормалан Србинм, а ако ћу се поредити с працвим Великим Србином, себе сматрам вишпе Малим него великим Србином.
О речи „Мирсад“ не уалзим у то шта то име значи за друге народе и друге језике. Ви вероватно знатее ад се многе речи и имена из српског језика могу наћи у другим језицима и другим народима. А што се српског језика тиче, и мали пзнавалац познавања грађења српских речи и имена људи, одмах уиочава, како сам рекао, да се рееч Мирсад састоји у чистом српском језику од две српске речи. Од именице „МИР“ и прилога „САД“. Дакле Мирсад у српском језику је име човека који се залаже за мир сада, одмах. Дакле, Мирсад у српском језику то значи и тако је та реч етимолошки настала у језику Срба, па и у језику Бошњака, јер је „бошњачки језик“ по новоуспостављеном називу нароад „Бошњаци“. Друга је ствар што неки пиолитичари Бошњаци хоће да користе за севе реч „босански језик“, а то је назива који не наметао Србима и муслиманима у БиХ познати Бењамин Калај у време Аустроугарске да би се укинуо српски језик и хрватски језик, па да се створи назив језика по географском појму или по реци Босни „босански језик“. У српском језику немогућ је назив босански језик, него се једино може звати „бошњачки језик“, јер се име језика нее дајее ни по географском ни по појму који значи реку, него по народу. Дакле, у „босанском језику“ ако они хоће тако да га зову, они не могу да одлулчују како ће тај језик звати Срби у њиховом језику. На пример. Срби у свом језику не зову „дојч језик“, него га зову у свом језику немачки језик и Немци се никада нису због тога бунили што Срби имају свој језик и назив језика за Немце „немачки језик“.
За реч „Мирса“ сам Вам већ рекао да је то само женска форма мушког имена “ и настала је на исти начин као „Мирсад“ (МИР плус сад, па је испало д да би именица била у женском роду. Дакле, Мирса(д) је у женском роду Мирса. И таква жебнска особа је за мит, и то сада, тј. одмах.
Уосталом, Срби су уопште били кроз историју доказано мирољубив народ који је ратовао само када је морао — да брани своје. Никад, готово никада није полазио у походе ради отимања туђег и пљачкања туђе имовине. Постојање малог броја појединаца са супротним поступцима толико је мали да то не може карактерисати све Србе. Дакле, моје презиме Мирсин настало је тако што ме је родила мајак која је била за мир сада, одмах јер је била мирољубива и толерантна жена. И ја се тим именом поносим, јер и ја волиим мир, без псовки, без агресивнсоти, волим културне људе који другога уважавају, али кохји се боре за истину, паа макар та истиан била и на моју штету. Истина је по пореклу Божја, јер Бог не воли лаж.То је један од највеећих десет грехова у хришћанству, а верујем да је слично и у другим верама коеј нису ратоборне, агресивен. И верујем да је сваки Бог велики и жели правду и истину, па ма како га људи називали.
За Сибницу сам Вам већ рекао: Постоеј четири села под именом Сибница. Три су у Србији, а јеедна Сибница је у Босни и Херцеговини која је сложена из две замишљене као равноправне целине: Републике Српске.и Федерације БиХ.
Иначе, свиђа ми се да са вама расправљам на било коју тему, па и ову, мада ми то није ужа специјалност.
Осјетим и претпостављам да сте културан и образован човјек, или жена.
Поштовани господине Мирсин, дужан сам да вам се извиним.
Нисам звао да је Драга Мирсин ваше право име и презиме.
Мислио сам да сте га сами себи дали као псеудоним ради коментарисања овдје па, ко велим, одкуд са сам себи да презиме које мало асоцира на бошњачко.
“Мирсад, дакле, значи: човек који је за мир сада (за мир одмах). Пандан мушком имену Мирсад је у женском роду Мирса која је такође за мир сада (одмах). То што се та имена данас повезују с Бошњацима, то не значи да то име не пристаје Србима који су мирољубиви.“
Је ли вам сад јасно што ја Шаровића називам Мирсо?
Чуди ме зашто Мирсин мисли да ја требам одговорити провокатору Solomonu. Не бих на њега трошио време, али хоћу кад је реч о Бугарском.
И без снега, Solomon је показао траг указивањем да је главни језички ауторитет Ранко Бугарски.
Ранка и иначе потегне све што је невладино и несрпско, као на пример лист ДАНАС. Мирсин је већ написао да је Бугарски написао 20 латиничких књига и једну ћириличку. А ја могу рећи да је он докторирао на три енглеска падежа. Ето колико он има везе са ћирилицом. Сећам се писања Бугарског од пре 20 година када је ПОЛИТИЦИ написао да је шовиниста Хрват који мрзи ћирилицу и Србин који мрзи латиницу. У свом подужем животу још нисам видео да неки Србин мрзи латиницу, а видели смо како Хрвати чекићају ћирилицу у Вуковару. То су поздравили сви Хрвати , па и њихов главни црквенодостојник. Бугарски је толико паметан и поштен да је ове године написао да ћирилица није угрожена све док њу деца уче у школи, и то пре латинице.
Код тих „ауторитета“ има толико глупости да би се човек крстио, или клањао ако је муслиман.
Тако је проф. др Мато Пижурица , главни редактор неуставног српског правописа, рекао да нам треба латиницакако би наша деца знала читати средњевековну дубровачку књижевност !!! А само нешто раније рекао је сушту истину : „Рат за ћирилицу можемо добити само ако га прво добијемо у лингвистичком „еснафу.“ Или , академик Предраг Пипер, секретар језичког одељења САНУ, рекао је да увек требамо користити ћирилицу када пишемо српски језик, па би га требало питати шта ће нам онда хрватска латиница у српском правопису. Још је написао да није време за инсистирање на једноазбучју , јер ћемо тако одбити од ћирилице умерене Србе. Па када ће доћи то време, да ли можда када ћирилица падне испод 3%. Ни Тућман није инсистирао да Срби нестану 100 %, него да падну на приближно исти проценат.
Него , имам питање за уредништво сајта. Ако је пре неки дан је ПОЛИТИКА објавила текст о ћирилици др Благојевића па је пренесен на овај сајт, да ли ће пренети и данашњи текст из ПОЛИТИКЕ Драгољуба Збиљића?
Желим да упознам народ да је изашла из штампе књига Драгољуба Збиљића КАКАВ РАТ ЗА ЋИРИЛИЦУ, са преко 800 страна. То је најбоља његова књига о ћирилици од петнаест до сада написаних о проблему писма у Срба.
Штампање књиге платио је Душан Гајић Жоља , професионални возач тешких камиона у пензији и песник из Аустралије. Велика мука га је натерала да оде тамо после изласка из злогласног логора ЛОРА у Сплиту . Спасио га је други возач Хрват изјавом да је Гајић поштен и да само он никада није нигде одвезао ни један камион шљунка себи у корист. Када је Драгољуб Збиљић пре неколико година стојећи читао једну Гајићеву песму у библиотеци у Новом Саду , устали смо и сви ми присутни. Јака је моја вера у спас ћирилице док год има таквих честитих и родољубивих Срба.
На овом порталу Велимир Поповић је питао да ли ће бити пренесен из ПОЛИТИКЕ текст Драгољуба Збиљића, што се већ догодило са текстом др Милана Благојевића. То се још није догодило.
Од „институционалних“ лингвиста само је проф. др Милош Ковачевић написао једну књигу о ћирилици и једну као зборник радова које су други написали. Суштинска разлика између Збиљића и Ковачевића јеу томе што Ковачевић никада неће или не сме да спомене проблем српског правописа, који је главно стално државно илингвистичко средство у планираном замењивању ћирилице латиницом, именовањем и ове потоње српским писмом. Већ седам деценија, још од ђачких клупа Ковачевића , траје убијање ћирилице двоазбучјем , али он то не може да појми .Сада је ћирилице око 10% у јавној употреби , а можда ће се Ковачевић и друштво му тргнути када је буде мање од 3%.
Шта би са Соломоном? Појавио се да би разводнио и замутио оно суштинско што је писао Збиљић.Препознат је нарочито по томе што је за ауторитет узео академика Ранка Бугарског , чијих је 20 књига латиничких, а само једна ћириличка.
Поштовани г-дине Новићу, нисам се ја изгубио. Ту сам хвала Богу. Закачила ме нека грипа, па сам тек данас дошао мало себи.
Ништа је нисам ни мутио а ни замутио. А нисам ни провокатор. Имам ја поприлично година, а и искуства, да бих се спустио на тако ниске гране.
А на фронталу овдје имамо већ неколико таквих. Петоколонаша.
Ја само мало покушавам да будем реалан, у овим нереалним временима, и да на многа питанја која се тичу, вјере и нације, па и језика, будем максимално објективан. Да волим своје а поштујем туђе, и да не мислим да су нам за све криви други.
Једном сам већ признао да сам мало залутао у дискусију о језику. Српском језику. Једноставно, није ми то струка. А кад ми нешто није заниманје, без обзира колико и у то нешто изван моје струке могу да разумијем, избјегавам да идем предалеко у дискусијама.
А по овој теми, језика и ћирилице, упадох у ту замку.
Али, што сам рекао по том питању и далје потписује. Нико ме овдје није увјерио у супротно.
Ето, мало сам и самокритичан, за разлику од неких других овдје.
Прочитах да је г-дин Збиљић објавио нову књигу на тему заштите ћирилице, и то ме радује. Искрено.
Користим прилику да се г-дину Збиљићу још једном извиним за оно што сам га замијенио са Живићем. Једноставно, промакло ми.
Међутим, не могу а да не примјетим да се и по питању објављивања нове књиге г-дина Живића потврдила моја тврдња, на жалост, да смо сами себи криви за овако жалосно стање у заштити ЋИРИЛИЦЕ.
Ћињеница да је штампање његове нове књиге по једном тако важном питању, петнаесте по реду, финансирало једно приватно лице, и то из иностранства, је веома поразно.
Мени то, извините, не изгледа нормално. Да књигу једног од најистакнутијих наших бораца за заштиту и спас ћирилице није могла да финансира једна од двије званично српске државе. Којима би и у „опису послова“ требало да буде, поред осталог и заштита ћирилице.
Желио бих овдје да сазнам да ли се професор Збиљић са тим захтјевом обраћао некој од надлежних државних институција.
Ја желим и хоћу да ово питање подигнемо на највиши ниво, па можда и одавде покренемо расправу и полемику, боље рећи истраживање, о томе зашто држава није финансирала објављивање тако важне књиге, наравно ако се професор Збиљић њима обраћао са тим захтјевом.
Ја лично имам и снаге и времена да се посветим том питању и да то истражимо до краја.
да се то у будућности више не догађа.
Ако свака шуша (пјеваљке, старлете, пропали спортисти, безначајна удружења, дезертери, итд) могу да добијају помоћ из разноразних приватних буџета предсједника, премијера, министара, како је било могуће да тако важна књига не буде спонзорисана од народних пара.
Које ти пропалитети, а наши политичари, арче по својој вољи.
Отварам дискусију на ову тему.
Ту сам.
http://www.mediafire.com/folder/t9nv89h9l17pe/Ћирилица_-Словенски_језици
Са овог линка може да се преузме универзална ћириличка тастатура за словенске језике који користе ћирилицу.
Тек после коментара М.Димитријевића приметио сам да је Соломон отворио дискусију на тему зашто две српске државе нису финансирале штампање књиге проф. Драгољуба Збиљића , првог човека у одбрани ћирилице од Срба.
Раније је овде постављено питање да ли је Соломон провокатор , који је слаткоречиво за ћирилицу , а дискусије скреће на споредне ствари.
Као несумњиво способан човек он је могао закључити из других коментара да је главни узрок нестајања ћирилице српски правопис, из кога српска младост учи да постоји и српска латиница. Чак у њему пише да је она остатак из српскохрватског језичког заједништва !!! Тим комунистичким заједништвом из 1954. латиница је уведена у српскохрватски језик, кога су ( заједништво) Хрвати напустили још 1967. , јер су се надали својој хрватској држави, с хрватским језиком и хрватском латиницом. Срби нису тежили својој држави Србији , него Југославији , па ни до данас нису напустили то језичко заједништво и хрватску латиницу као симбол југословенства и братства са Хрватима, него су је чак и устоличили тамо где никад пре није била – у српском правопису.
Такође је Соломону било познато из коментара да никада ни један професор лингвиста ,шеф катедре за српски језик, академик , па ни интелектуалац уопште, није јавно поменуо проблем српског правописа , из кога српска младост већ деценијама учи да постоји и српска латиница.
А када то није рекао ни Соломон , поверовао сам неким коментаторима да је он провокатор. Међутим , одустао сам од такве оцене када сам се сетио да ни Даниел Симић никада није указао на проблем правописа, а дичи се да је једини ћирилички портал западно од Дрине, па зашто да замерам Соломону.
На овом порталу је више пута указано на то како су политичари у Српској против сарајевског унитаризма, а истовремено је у њој ћирилица као национално српско писмо замењена управо унитарном латиницом. Зар није то важније питање за расправу него оно о финансирању штампања Збиљићеве књиге ?
Али, које год се питање предложи за расправу резултат ће бити исти – потпуна незаинтересованост Срба за своју судбину. Довољна им је флаша „пиве“. Зато питање српског писма може и треба да реши само српска држава.Ако је уопште има.
Соломоне , написао си да си ту, а када треба – немате.