Милан Благојевић: Амбасадор Затлер и ја
Био сам изненађен када ми је 15. новембра ове године стигло е-писмо из Канцеларије специјалног представника ЕУ у БиХ, амбасадора Јохана Затлера. Амбасадор жели да 19. новембра 2019. године у неформалном разговору чује моја размишљања о тренутној ситуацији у земљи, а посебно у свјетлу Конвенције о владавини права – скупа планираног (и одржаног) 20. новембра 2019. у згради Парламента БиХ.
Одазвао сам се позиву и у разговору са господином Затлером без имало увијања рекао оно што мислим. Све то желим, на исти такав начин, без имало увијања, да кажем и нашој јавности, јер би без тога све личило као да сам, глуво било, нечији шпијун, а нисам, нити је амбасадор Затлер и помислио на такво нешто.
Због судијског посла који обављам, амбасадора је највише занимало како ја видим стање у нашем правосуђу. Рекох му да има много тога што треба реформисати, али се ништа не може урадити, нити има смисла, са постојећим саставом ВСТВ БиХ.
Ја сам, рекох му, дошао на овај разговор да кажем искрено и отворено оно што мислим. Погледајте, амбасадоре, ми тренутно имамо институцију ВСТВ БиХ, највишу у домаћем правосуђу, која је у свом раду тако грубо повриједила закон, због чега је наша јавност с правом изгубила вјеру у правосуђе. Не причам напамет, амбасадоре, рекох му.
ВТВС кује мајмуна по мјесецу
Ви сте, сигуран сам, као и ја погледали онај филм "Поткивач” те видјели и чули у какву незакониту радњу се упустио Милан Тегелтија, предсједник ВСТВ БиХ, када је у једној бањалучкој кафани, супротно свим домаћим законима, једној од страна у конкретном кривичном предмету обећао да ће он, кад му достави број предмета, за њу даље видјети ствар у Кантоналном тужилаштву у Сарајеву.
Замислите, амбасадоре, рекох му, једну ситуацију. Ви сте специјални представник ЕУ у БиХ и шеф Делегације Европске комисије у БиХ. И рецимо да вам се ова госпођа, која је иначе сједила с нама у друштву, пожали да има један судски спор, који се по њеној жалби налази код мене у раду, као судије Окружног суда у Бањалуци. Замислите да вас она замоли да ви ступите у контакт са мном, а ви јој на то кажете: "Слушај, ја сам о понедјељак у Бањалуци, дај ми до тада број твог предмета па ћу ја видјети са судијом Благојевићем.”
Замислите затим да је тај ваш разговор неко снимио и објавио. Да ли бисте, амбасадоре, упитах га, ви након тога могли и даље да радите овај ваш посао, односно да ли би Европска комисија и комплетна ЕУ, која с правом инсистира на досљедном поштовању принципа владавине права, дозволила да ви након свега више и на минут будете њен амбасадор и шеф њене Делегације овдје у БиХ?
Зашто нема дисциплинског поступка против Тегелтије?
Без имало околишања амбасадор ми одговори да не би. На то му рекох да се ради о истим стварима и у оном филму "Поткивач". Прочитах амбасадору и релевантну одредбу Закона о ВСТВ БиХ (члан 6. став 3), којом је прописано да одлуку којом смјењује било ког свог члана ВСТВ доноси и на приједлог дисциплинске комисије.
Ове ријечи, рекох му, толико очигледно прописују да се и против било ког члана ВСТВ-а мора водити дисциплински поступак, јер не може дисциплинска комисија дати такав приједлог ВСТВ-у ако претходно не проведе дисциплински поступак и у том поступку утврди да је дошло до кршења закона. А Тегелтија је тако очигледно прекршио закон у овом случају.
И онда, амбасадоре, наставих, на сцену ступа актуелни ВСТВ, који, упркос закону, даје подршку Тегелтији и иде тако далеко да ни државном дисциплинском тужиоцу не дозвољава да поднесе дисциплинску тужбу против Тегелтије. То је кривично дјело ("malfeasance", како сам рекао амбасадору), јер се искоришћавањем службеног положаја у највишој правосудној институцији другом прибавља корист, то јест омогућује Тегелтији да упркос кршењу закона и даље обавља функцију предсједника ВСТВ БиХ.
Зашто ЕУ наставља да сарађује са ВСТВ?
Господине амбасадоре, рекох му завршавајући моје казивање, на такав начин не може се реформисати наше правосуђе, па ме чуди ЕУ како може сарађивати на било који начин са институцијом у таквом персоналном саставу. Амбасадор ми није опонирао ниједног тренутка, само ме је питао да ли сматрам да има још којих проблема у правосуђу.
Рекох му да има и да је то неефикасност правосуђа, коју трпе грађани, али се ни тај проблем не може правилно ријешити без претходног распуштања постојећег састава ВСТВ-а, јер тај састав годинама упорно обмањује нашу јавност да се са постојећим бројем судија може рјешавати огроман број предмета у судовима иако је очигледно да не може.
Све ово у битном сам поновио и 20. новембра, јавно у сали Парламента БиХ, желећи да то овај пут чује и присутни колега Рајнхард Прибе, током дебате о теми "Владавина права – заједничка одговорност свих”.
Репетиција и пред Прибеом
О каквој владавини права се може уопште говорити, и заједничкој одговорности свих у том погледу, кад најпозванији за то, највиша правосудна институција, тако очигледно крше закон у корист појединца, који нам се, након свега, јавно смије у лице, настављајући да и даље обавља функцију предсједника ВСТВ-а БиХ. Ту је крај истинског правосуђа, владавине права и правне државе. Нажалост, и овај пут остао сам усамљен у том казивању.
Не рекох амбасадору, али није згорега да то учиним сада, завршавајући овај текст. У ЕУ постоје правна правила о употреби рестриктивних мјера, то јест санкција, против појединаца и институција из земаља које нису чланице ЕУ, за чије понашање се утврди да представља кршење закона. Кључни циљ који се жели постићи тим мјерама је заштита вриједности ЕУ, међу којима владавина права заузима кључно мјесто.
Ако је тако, а јесте, зашто ЕУ све вријеме ћути на очигледна кршења закона од актуелног ВСТВ БиХ, предвођеног Миланом Тегелтијом, иако има сопствени правни инструментаријум да се супротстави томе и тиме пресудно помогне у реформи нашег посрнулог и скренутог правосуђа, усмјеравајући га на једино исправни колосијек – онај од владавине права.
Поштовани господине Благојевићу,
прије вега захваљујем вам се што уопште пишете о веома лошем станју правосуђа у БиХ и то објављујете на Фронталу.
Да нема људи као што сте ви, господин Перић, и још (можда) понеки судија или тужилац, не би постојала ни минимална шанса да се то стање почне поправљати.
Овако, постоји могућност да се коначно представници међународне заједнице (МЗ) у БиХ пробуде изб летаргије, и почну мијешати у свој посао.
Онај посао за који су дебело плаћени, и који би бал мало могао да ублажи катастрофалан однос и последице њихових послодаваца (који су нам увезли рат) према овим просторима. Не само БиХ.
У огромној већини случајева, непоштено би било рећи сви, представници МЗ у БиХ су се повезали са нашим корумпираним политичарима, и дозволили да од њих буду уцијењени.
Тиме што су дозволили да их „поткују“, по истом приципу по коме су и сами „потковани“, и по коме су потковани велики број (хвала Богу не сви) судија и тужиоца у БиХ.
Да не говоримо о члановима ВСТВ гдје је тај проценат највећи, а знамо да од њих зависи све.
Замислите када знате да именовање судија и тужлаца зависи од органа у коме је већина корумпирана.
Бар такав се утисак стиче из њиховог понашања.
Ја то не тврдим, али је очигледно да се тај закључак намеће сам по себи.
Ви то најбоље знате, али и ви, сасвим логично, не можете да будете још оштрији у својим тврдњама (мада бисте радо), јер за сваку тврду требају докази.
Нама, обичним смртницима, је све јасно пошто се свакодневно у свом животу и раду сусрећемо са невјероватним, и против сваке здраве логике, одлукама судија или тужилаца, независно од ентитета.
Имам пријатеља судија и тужилаца, који у мене имају максимално повјерење, и који ми у том повјерењу говоре о шокантним случајевима понашања својих колега према највећим криминалцима и лоповима, и непријатељима система и државе.
Да човјеку шамет стане и коса дигне на глави.
Међутим, увијек се ту поставња питање изношења чињеница и истине у јавност, оно што ви управо чините, због могуће одмазде и послиједица које могу да доживе тужиоци и судије које о говоре о криминалу и крупцији у правосуђу.
Према томе, вама све честитке и наставите тако јер истина, прије или послије, дође на своје.
Исто као што на своје дође и криминал у правосуђу, јер о криминалу је ријеч.
Ovakvi tekstovi i služe da se provjeri gdje informacije cure i dokle su došle, režim zna ko si a lako će pronaći i kolege.
To što je on rekao strancu isto je kao da ništa nije ni rekao.
Kao sudija trebao je pitati stranca jel ga ovaj zajebava, kakva reforma u zemlji trećeg svijeta kada u Rumuniji EU na mjestu sličnom kao ovaj naš konj-potkivač slučajno radi žena koja je bila pravnik ni manje ni više nego u zloglasnoj sekuritatei.
1. Lustracija komunista
2. Ukidanje doživotnih mandata
3. Izbor predsjednika suda, glavnog tužioca i šefa policije na izborima i mogućnost smjena referendumom.
Sve ovo bi dovelo da se zna koja su mjesta slobodoumna a koja npr. Banja Luka privržena zlu jer masovno podržava nalogodavce i ubice Davida Dragičevića, Milana Vukelića,….
Poштовани Младене,
када кажете да овакви текстови служе да се провјери гдје цуре информације (које информације ?) и докле су дошле, и да режим зна ко сам и ко су ми колеге (нису ми колеге него пријатељи), на жалост свих нас (претпостављам и вашу), нисте у праву.
Зашто ?
Једноставно због тога што службе нашег режима нису за то оспособљене (што објективно, што субјективно), и што се они (режим) не плаше појединца судије и професора Благојевића, а поготову не мене анонимуса и тотално непознатог ни ужој, ни широј јавности.
Имају они довољно опаснијих непријатеља, прије свега оних који долазе из њиховог миљеа (мангупи из властитих редова), али и оних коме су се продали, и са киме су се у ђавоље коло ухватили.
Камо ли среће да им је судија Благојевић непријатељ (да имају памети послушали би оно што он прича), али није речено да ће то једнога дана постати.
надамо се убрзо.
О представницима МЗ у БиХ сам све рекао у свом претходном коментару, али и међу њима има поштених, па се понадати да је позив судији Благојевићу упутио управо један од њих.
Није ми познато ко је на челу румунског правосуђа, али ми је веома добро познато да они имају на десетине случајева правоснажно осуђених судија и тужилаца за узимање мита (о томе је писао и млади новинар Мачкић овдје), и то на казне затвора.
То се код нас није десило (бар нема неки озбиљнији случај), и питање је да ли ће се ускоро десити.
А кандидата је на претек.
Опште је познато да наши политичари, као и други државни функционери (из власти и опозиције) свакодневно посјећују разне амбасаде у БиХ или иду на разговоре другим представницима МЗ.
Само, за разлику од професора Благојевића, о томе ћуте и не смију да причају.
Пошто многи од њих раде за те исте странце и њихове обавјештајне службе.
Господин Благојевић, очигледно, није један од таквих, па је без размишљања и справом објавио код кога је био и шта су том приликом разговарали.
Господину Благојевићу, због онога што и како чини, треба одати највеће признање, и пружити му подршку.
Бар декларативно (као ми обични смртници), али и прије свега суштинску од стране оних који су неки „фактор“.
Јер, ако сви будемо чутали и слијегали раменима, а професор Благојевић и њему слични остану усамљени, мале су шансе да се убрзо нешто промијени на боље.
Retko posten i cestit covek. Svaka ti cast. Da je samo malo vise takvih gde bi nam bio kraj. Nije lako njegovim protivnicima. Bez obzira koliko se osecali nedodirljivi. Jer, nedodirljivih nema.
Некада на Фронталу један ник био везан за једну имејл адресу. Није проблем ни да се са једне адресе може послати више никова, али јесте спорно, и то је оно што уништава смисао коментарисања, да се са друге адресе појави већ познати ник.
Дио портала су и коментатори. Многи су овдје направили свој препознатљив политички профил и показали и нека размишљања људи који мисле другачије и веома је штетно за сам профил да нека будала попут Агчета (било је ираније тих упада) дође и све то разјебе.
Што се тиче коментарисања под пуним именом и презименом ствар је јасна. Како утврдити да ли је нечије име право или није? Да ли мислите да ће неко слати личне податке за “привилегију“ да коментарише на Фронталу.
И најбољи писци објављују најбоља дјела под псеудонимима, па нико квалитет тих дјела не цијени по томе под којим су именом написана.
Ови што Фронтал користе у сопственој политичкој каријери и потписују се пунм именом то раде из политичких разлога, а не некакве храбрости. Јер како би народ знао да на изборима награди ауторе тих велеумних идеја ако се не потпишу?
Зато, уредите тај сегмент у софтверу.
Извињавам се што сам и сам последњих дана са своје адресе измислио неколико никова, али сам то урадио само да бих показао бесмисао садашње ситуације.
До даљњег нећу коментарисати ништа, само ћу једном седмично (до краја године) написати “Јах“ да провјерим јесте ли извршили поправку.
Ако немате намјеру да то урадите поштено би било да то кажете, да вас не гњавим.
С поштовањем,
Симо П. Ороз
У сваком случају, прво подршка судији Благојевићу на јавном дјеловању задњих мјесеци.
Што се тиче мог приједлога да се коментари дозволе само људима са личним именом, претпостављам да за то постоји начин.
Јесте то мало већи посао за администратора-провјера прије дозволе регистрације, али би се на дуже стазе итеко исплатило.
Мислим да би портал по томе постао још више препознатљив, а у јавности би стекао симпатије и повјерење грађана, управо због тога што овдје нема лажи и преваре, него би свако својим именом стајао иза написане ријечи.
Е тада би то била борба мишљења и пласирање идеја политичара и партија у борби за постизање својих личних и партијских циљева, са једне стране, са друге, то би много честитих људи који не припадају ниједној партији понукало да изнесу своје мишљење по разним темама које портал објави у склопу своје уређивачке политике.
Иначе, техника је дозволила да се може регистровати лажни меил, али је техника омогућила да се провјери да ли је неки меил лажан,зар не?
Можда гријешим,али техника је отишла далеко,па како неко може да региструје лажни меил у намјери да га злоупотреби, јер не видим другог разлога зашто би неко лажни меил регистровао, тако сигурно постоји начин да техника, или администратор ту злоупотребу спријечи.
Нису поправили
Кустурица је рекао за Хандкеа да је апостол истине , а када поредим коментаре соломона са осталима, и када видим како и колико подржава проф.Благојевића, рекао бих за соломона да је апостол разума ,честитости ,правдољубивости , добронамерности, лепоте речи…
И Благојевић и соломон би оправдали поверење на месту председника Републике Српске.
Када се соломон појавио на овом порталу поводом нестанка ћирилице , и ја сам ,као и неки други коментатори ,имао озбиљну резерву, јер је као угледног лингвисту поменуо академика Ранка Бугарског . Овај је докторирао на три енглеска падежа па би више приличило да буде енглески академик, а од двадесет једне књиге коју је написао само је једна ћириличка. Међутим, како је добро приметио Драгољуб Збиљић, Бугарски није предложио Енглезима да у свој језик уведу још неко писмо , него само Србима предлаже двоазбучје , с циљем да латиница замени ћирилицу. Он се својски труди да се језик Срба не зове српским,него српскохрватским, југословенским , заједничким , матерњим и слично.
Боже опрости, и ја сам био помислио да је соломон провокатор.
Колико сам могао приметити, проф. Благојевић је једина јавна личност у Републици Српској која се јавно изјаснила о ћирилици, и то текстом у Политици , кога је пренео и ФРОНТАЛ. У њему је поменуо две главне ствари : прво , да је наишао на зид ћутања када је на састанку судија упитао председника зашто се материјали не достављају и на ћирилици, и , друго , да је путујући за Грчку кроз Србију приметио апсолутну превласт латинице у јавним исписима. Уместо да јавно каже зашто је то тако, он је два пута констатовао да је ћирилица неповратно изгубљена.
Лоше је по ћирилицу када такви најбољи људи јавно констатују изгубљеност српског писма.
Странац је наметнуо Српској амандман по коме су у њој у службеној употреби језик српског народа, језик бошњачког народа и језик хрватског народа, а службена писма су ћирилица и латиница. Сматрам да те одреднице уопште не угрожавају српски интерес јер се амандман може тумачити овако : ћирилица уз српски језик , а латиница уз бошњачки и хрватски језик. Тиме се не угрожава ни интерес Бошњака и Хрвата , јер се још није догодио случај да они у свом језику користе ћирилицу.
Проблем је само код Срба јер они хоће оно што нема ниједан други народ у свету : два писма у свом језику, па и по цену да потпуно пређу у латински табор. Прецизније , то неће народ него лингвисти и политичари. У минулих седам деценија , колико траје двоазбучје код Срба, ћирилица је већ пала испод 10% па се не може очекивати да се у њему врати Србима.
Знам да сам неправедан према проф.Благојевићу поводом ћирилице, јер се он већ довољно испрсио у правосуђу. Међутим, ако су језички стручњаци кроз САНУ и Матицу српску планирали замену ћирилице латиницом именовањем и туђег писма српским у српском правопису , ко ће да укаже народу на издају ако не такви људи који су и зналци и родољуби.
Нарочито ме зачудило то што проф. Благојевић није јавно уочио овај апсурд : политичари у Српској говоре да су против сарајевског унитаризма , а заједно са лингвистима своју српску ћирилицу су већ готово заменили унитарном латиницом.
Шат рећи посел коментара гдина Немање Видића. Видић јее један од вееоам малог броај људи (има их све два или највише три) који су у потпуности упућени у то како су и зашто Срби изгубили 90 одсто српске ћирилице и заменили је хрватском абецедом. Српски стручњаци као да о тоем нишат не знају, неки од њих истичу да је до тоаг дошлио „сопонтано“ (што је бесмислица, спонтан је само побачај трудницее, а Србима је латиница наметнуат од власти врло смишљерно, намерно, циљно, да би један од највбеећих и најважнијих српских националних симбола био уништен, тј. замењен, да би Срби у коначном били асимиловани). То српски лингвисти или не знају или намерно прећуткују. И када српски лингвисти реешее у Правопису српскога језика Матице српске кроз два писма у алтернативној улози, они тиме смртно пресуђују ћирилици, јер је у српском народду латиница наметнуат циљно као навика још у време Југославије. И када сада српски лингвиости задржавају два писма у језику Срба као у „српскохрватском језику“, они тием директно могућују да се насстави затиарње и ових преосталих десетак проценатаа ћирилице међу Србима. То је била директна жеља Павелићеве и Брозове валсти у Југославији, а пре тоаг је то била жеља највећих српских окупатора који су забарњивали ћирилицу и наметали Србима туђу латиницу. Данас су у гробу веоам задовољни аустроугарски цареви који су забрањивали ћчирилицу и Србима наметали латиницу, а презадовољан ерј сигурно Павелић чији је један од првих закона у НДХ-у била баш забрана ћирилице. Бероз се такође сигурно радује јер оно што је радила његоав власт у Југославији, то анстављају данас да раде српски лингвисти и српски политиачри. То се може упоредити ас „негоавњем“ двее војске у својој држави Србији: једну српску војску и једну, туђу паравојску, паа очекивати ад ће паравојска чуавти српску слободу и ћирилицу.
Смео бих да се кладим да оно што у вези са српским писмом неће ад реше стотиен српских политичара и лингвиста, да је на њиховом месту један Немања Видић (родом из Календероваца у Републици Српској) би то успешно решио за неколкико месеци и цело Српство (оно у Србији и оно изван Србије, писали би јединствено свој језик својим писмом (ћирилицом), а не туђим.
Bin Mladen ni da prdne o Nato a vid sad.Jel Nikola sta napisao,eto ga namah.
To sve govori.
Možda se neko sjeća, prije par godina najveća njemačka izdavačka kuća kupila je najveću američku izdavačku kuću uz jedan uslov koji je nametnula Amerika.
Da njemačka izdavačka kuća objavi svoju stvarnu ulogu u nacističkoj Njemačkoj.
More li se znati o kojim izdavackim kucama je rijec?
E jes te simka poducio ,svaka cast.
Mog prijatelja teticna,pila kahvu sa jetrvom prijateljove ljubavnice najboljom jaranicom….
Al nek si ti Nikolu napao,izgorices od ljubomore bolan
Evo šta jedan od dugodišnjih i permanentnih posjetilaca i ovisnika (ova hrvaština namjerno) Frontala napisa, i ostade živ: „Svim politicarima u Srpskoj, od opozicije do pozicije, kao i vanparlamentarnim, jebem i oca i mater. I ovo je isto legitiman stav. Jednako kao i svi ostali stavovi. Jos mi samo vi trebate da trujete ovo malo od Frontala sto je dobrog ostalo“. Jasno nam je k’o dan ko je ovaj bolesnik. Nećemo ga imenovati, ali ćemo ga pogledati. Kaže jedna poslovica.
Ovaj njegov komentar je, očigledno, reakcija na moj prethodni komentar, u vezi sa kulturom i pristojnošću u pisanju komentara na ovom cijenjenom portalu. Misleći, jadnik i velikomučenik, da sam i ja političar. Čak i da jesam, a nisam, onaj na koga ovaj Bolesnik (psihopata, i šizofrenik) misli, ne bi bilo akademski (a čovjek je akademski obrazovan) i pristojno da mi (nam) psuje mater. Zamislite, čovjek koji očigledno ovdje visi po „službenoj dužnosti“ psuje mater ; svom poslodavcu, a onda i svima onima iz opozicije. Uključujući, neminovno, i dobrog i predobrog Nikolu.
Njemu je Frontal, i to je očigledno, postao već poodavno mjesto za iživljavanje i iznošenje, često, korisnih komentara, ali još češće onih nebuloznih. Koje ni „pas s maslom ne bi pojeo“. Po mom mišljenju, čovjek je krolirao onog momenta kad je shvatio kad ga i oni koje bi, pretpostavka je, trebalo da savjetuje „ne grebu ni za suvu šljivu“. Prihvataju mu 5% od 100 savjeta. Kvazi savjeta. E sada, protiv takvih se mi ovdje trebamo boriti, i to sam ja rekao, gdje se, očigledno, dotični prepoznao. Ali dobro, nikada nije kasno za pokajanje, tako da i dotični treba dobro da razmisli o tome šta i kako radi. Piše.
Jer u životu, pa i savjetničkom, sve ima svoj početak i svoj kraj. Onaj koga naš kvazisavjetnik savjetuje došao je u situaciju da spašava golu kožu i, po principu samoodržanja u prirodi, počinje da razmišlja samo o samome sebi. Shvata dokle je dogurao, možda u određenoj mjeri zahvaljujući i svojim kvazisavjetnicima.
Kada smo kod toga, šta bi sa onim Fočakom savjetnikom kvaziproferosom iz istočnog sarajeva. Nema ga nigdje. Vidjeh ga ove godine u Petrovcu n/m u prolazu. Blijed k’o krpa.
Mladene, to se jednostavno zove „Zapad“.
Sve sam ti rekao, ali i ti to veoma dobro znaš.
Prodaju nam demkratiju, za koju smo mi za njih profesori.
Kada su to shvatili, odlučili su da nas razbiju i unište. da se ostali ne dosjete da bi to mogao biti model.
Kinu nisu uspjeli uništiti, i eto šta su napravili. Kinezi.
Liberal kapitalizam je zasnovan na sili, otimanju i osvajanju tuđih resursa. Izrabljivanju slabijih od strane jačih.
Коментари би се првенствено требали односити на девијације у правосуђу, па молим посетиоце портала да ми опросте што ћу још писати о проблему писма у Срба. Имам неко оправдање у томе што је овде објављен и текст о ћирилици проф. Благојевића. Боље би било да ФРОНТАЛ објави мој чланак, али сам већ навикао да браниоцима ћирилице припадају само мрвице медијског простора. Хвала му и на оваквој датој могућности да се шири истина о издаји ћирилице.
Дакле, ја сам се овде чудио зашто проф.Благојевић у свом тексту о ћирилици није поменуо издају ћирилице српским правописом, јер се раније могао информисати о проблематици писма управо на овом порталу. Разумем да му као угледној јавној личности није лако ударити на Брозов лингвистички двоазбучни бедем пре него што то учини макар један лингвиста, па ћу тај удар сада поновити ја , вероватно по стоти пут, јер је један од лингвистичких ауторитета сам изашао на нишан.
Прво преносим дословно ово писање А. Вучићевића од 31.јула ( http://www.vesti-online.com) :
Борба за српско писмо (3) :Окупација идентитета
Лингвиста проф .Радмило Маројевић посвећен је већ годинама одбрани ћирилице и жељи да јој се врати стари сјај. Како каже, опстанак ћирилице је доведен у питање.
– Ми смо имали неколико историјских тренутака када је са окупацијом забрањивана ћирилица. У Црној Гори за време аустроугарске окупације , као и за време италијанске. У Србијии сада имамо неку врсту меке окупације ћирилице. Десила се оставка Драгана Хамовића који се већ годинама бори да осветла образ нашем писму. Његов гест треба да буде звоно за узбуну- каже Маројевић.
Саговорник „Вести“ истиче да примарни задатак власти треба да буде одбрана ћирилице и језика од свих врста окупације .
– То значи да би требало у свим средствима информисања апсолутно примењивати ћирилицу. Требало би да се национализују све књижаре и све продавнице новина и часописа.То не значи да било ко има монопол, већ да то припада народу и да се ту продају искључиво ћириличка издања. Ако неко жели књигу да објави на латиници ,то је у реду, али прво мора на ћирилици. Када је реч о продавницама ,требало би увести систем опорезивања у складу са употребом ћирилице. Ко користи ћирилицу , плаћа намете као и досад. Ко употребљава латиницу , плаћа , рецимо, пет пута веће намете. А ко користи оба писма плаћа два пута већи намет .Економским мерама треба да се подстиче употреба ћирилице – рекао је Маројевић.
Професор додаје да је то могуће ако је власт патриотска.
– Ако није ,онда ће се увек наћи неки разлози да то не буде. Латиница је алтернативно српско писмо. Ми не смемо да прихватимо све што нам се намеће. Треба заштитити све оне који се боре за националне вредности. А код нас се под окриљем демократије свашта намеће. Суштинска истина је да реч демократија губи своје примарно значење.Сада она означава окупацију. Ако кажемо демократска Србија,то значи окупирана Србија,па самим тим и окупиран идентитет- закључује Маројевић.
Коментар на иступ пофесора следи у наставку.
Одмах бих потписао све што је рекао професор да у његовом ставу нема једне опасне мине са сталним седмодеценијским дејством. То је реченица :“Латиница је алтернативно српско писмо.“ Такође ове године председник Одбора за стандардизацију српског језика проф.др Срето Танасић је јавно рекао да латиница није српско писмо. То исто је рекао и проф.др Милош Ковачевић. Они сада говоре оно што Драгољуб Збиљић пише у својим књигама већ готово две деценије. Дакле , појавила се бреша у двоазбучној тврђави. Њу неки покушавају да затворе. Тако је ове године на скупу преосталих Срба у Дрвару др Милорад Дешић , један од аутора српског правописа, поновио безброј пута исказани став лингвиста да ћирилици треба дати предност. Та предност се давала и давала , а ћирилица паде испод 10% ! Сваки разуман човек би могао и морао приметити да је наведена реченица у дијаметралној супротности са мерама које је предложио проф. Маројевић. Па за кога је намењена латиница, ако све треба бити на ћирилици ?! Секретар Језичког одељења САНУ академик Предраг Пипер је такође рекао да српски језик увек треба писати ћирилицом. Али ни академик ни професор не рекоше зашто је онда српским правописом уведена конкуренција српском писму, иако је очиглено да то води његовом нестајању. Па ако су се лингвисти и тешко осрамотили именовањем и ове хрватске латинице српским писмом, зашто они то не исправе? Одговор је само један – нису достојни чувања српских идентитетских вредности. Достојни су и стручни управо у оној мери у којој су сачували ћирилицу.
Обратимо пажњу само на случај проф.Маројевића. Он је један од рецензената уџбеника за учитеље у Републици Српској „Настава граматике и правописа“ ( Др Љубомир И. .Милутиновић и мр Желимир Ж. Драгић ),у чијем поглављу 9. Писма српског језика , стр.83. пише :“У српском језику су у употреби ћирилица и латиница.“ Дакле, учитељи неће учити децу да је латиница алтернативно писмо, него пуноправно. Чак је у уџбенику написано : „Оба писма су равноправна .“ Ни у једној српској републици равноправност писама није утврђена ни уставом ни законом . Јесте постојала Брозова равноправност али у српскохрватском језику . Ваљда није спорно да је данас језик српски.
Значи , професр лингвиста предлаже властима да се Срби економским мерама терају да користе ћирилицу, а да истовремено српска деца њу не могу заволети у школи кроз српски правопис поред равноправне латинице. Маројевић је професор у Бања Луци , а од ње до Градишке нема више од пет ћириличких исписа. Само због тога треба да је стид и срам њега и његових колега, а поготово због поменутог уџбеника.
Читао сам текст све до хипотетичког питања и хипотетичког одговора који је дао „амбасадор“.
Истини за вољу , површно сам погледом прелетио и остатак текста али је поменути одговор био довољан.
Оно што би се дало закључити из текста је сљедеће :
Канцеларија „амбасадора“ прати „Фронтал РС“.
Исти (мислим на „канцеларију“) причају бајке јер мисле да имају посла са рибицама у акварију које су давно заборавиле Кети Ештон и њен агажман у реформи судства. Односно , бајке о забринутости уније за грађане и њихова права. Тај однос је чак и гори него према поменутим рибицама у акварију.
Благојевић , по свему судећи , узбуњује рибице.
Свима осим рибица па и самој „канцеларији“ одговара ова устајала баруштина и сви крокодили који у њој тренутно пливају.
Јер да томе није тако , давно би они од неких крокодила направили ципеле , ташне и осталу скупоцјену кожну галантерију.
А овако?
Па овако се добијају потписи на папире исписане текстом , „тајним мастилом“ или празне а није ни битно јер се увјек могу нови папири понудити на потпис.
Наравно , не мислим ја да је судија наиван. Бонска овлаштења могу и њега докачити па се ваља појавити на састанку.
А сада долазимо до једне теме која се овдје повела а ради се о идентитету коментатора.
Прво. Могуће је направити мноштво налога електронске поште и креирати мноштво лажних идентитета са наоко правим именима и презименима.
Друго. Управо ово и јесте величина „Фронтала“ јер даје потпуну слободу коментаторима а друга је ствар злоупотреба те слободе. Та злоупотреба је проблем кућног васпитања као и менталитета.
Неки се , овдје , залажу за тоталитаризам или бар покушај да се оствари притисак како би дошло до ауто-цензуре , која би била неминовна у случају да се пише под правим идентитетом.
Онај ко је јавна личност и бави се политиком нека пише под пуним именом и презименом јер из тога извлачи личну корист па нека због те користи буде спреман чак и на увреде. Други је проблем када такав посеже за увредама и нападима ако му се не свиђа нешто написано о њему или његовом мишљењу.
Неки злоупотребљавају овај сајт кориштењем више „ник“-ова али то би , као што неко горе рече , могло бити повезано и са неким обликом шизофреније а могуће је да је у питању само чисти безобразлук.
Они који немају никакве личне користи од коментара морају имати право на анонимност јер , неки од њих , указују на аномалије у овом друштву али и на аномалије у понашању „демократских“ контролора са запада.
Ник није ништа друго него псеудоним а без псеудонима не би постојао ни Бен Акиба.
Проблем је што је међу нашим политичарима , када кажем наши мислим на Србе или оне који се тако изјашњавају , веома много егоцентрика и егоманијака а такви могу бити , морате признати , веома опасни. И како би ја без псеудонима објавио пјесму посвећену таквима? Писана је као обрада тј. пародија на пјесму пок. Томе Здравковића „Слику твоју љубим“ а била је намјењена Вучићу али се односи на све егоцентрике и егоманијаке у „нашој“ политици.
А пјесма гласи :
„ЉУБИО“ СЛИКУ СВОЈУ
Стално гледам своју слику
а груди ми ватром горе
моје усне „напућене“
само што не проговоре
реф. х2
Слику своју љубим
шапћем своје име
ветар нек га носи
ко заборави ме
Да ми није слике моје
туга би ми већа била
слика ме је опчинила
и заувек освојила
реф. х2
Сваког дана нешто причам
морам свима да се јавим
љубав сам си најмилија
немој да се заборавим
реф. х2
Jasse,
kao zagovornik NATO saveza mogu samo da kažem da za razliku od Sime nemam zamjerke ni na njegovu varijantu br. 4 jer je najizglednija jer je iznuđena od režima koji je potopljen do nosa u zlu protiv sopstvenog naroda.
Biće zanimljivo vidjeti hoće li se licemjeri iz SPC povući iz kasarni i prekinuti svaku vezu sa OS BiH.
Zato imamo ovo ludilo na Frontalu, za Simu manje više ali bi se morala izjasniti i otjelovljenje režimskog zla Drogo i tačka.
Malo ljudi primjećuje da Dodik kao pokvarena ploča ponavlja da će Republika Srpska ostati vojno neutralna i na liniji odluka Republike Srpske, nikada ili rijetko, da će BiH ostati vojno neutralna. Ovdje se radi o još jednoj u nizu njegovih podvala (tipično pijačarsko šibicarski), s obzirom da Republika Srpska kao vojno neutralisana (izgubila je i nema vojsku), i kao takva ne može biti ništa drugo nego vojno neutralna, odnosno vojno neutralisana. Znači, Republika Srpska ne može, čak i kad bi htjela, da uđe u Alijansu, nego ta obaveza pripada BiH. Suta će nam naši (moji ne) političari zelenaško pijačarsko šibicarskog pristupa ‘ladno reći : mi smo svoje obećanje održali i ispoštovali odluku Skupštine RS. RE je ostala vojno neutralna a u NATO je usla BiH.
Živi bili pa vidjeli.
Evo šta izjavi Tegelzije i ostade živ. Za sada:
„Svima je jasno da zaključci narodne Skupštine obavezuju Narodnu skupštinu i institucije Republike Srpske. Republika Srpska i Narodna Skupština RS nikada ne može nametnuti institucijama Bosne i Hercegovine ni svoje zaključke ni svoje odluke“.
Sad je nagreb’o. Pozvaće ga odmah na odgovornost i pitanje je da li će ga izglasati upravo poslanici SNSD-a kojima su odluke Skupštine RS jače i važnije od Biblije. Ostaje nam da vidimo.
Nešto mi žao Šarovića. Ja ću nastaviti da Twetter-am, i tako zarađujem neku crkavicu, a on, velikomučenik, ni kompjuter ne zna da ukljući. Moraće na narodnu kuhinju.
Нисам могао да прећути па си дајем за право да прокоментаришем овај чланак и коментаре на исти.
Зашто господине Благојевићу имате потребу да се правдати јавност!? Осећате ли се прозваним тиме што се отишли у амбасаду на позив страног дипломате?
И кратка опаска на коментаре посетилаца, уствари питања!
Режим?! ОТАН!? Кустурица!? Хандке?
Кад је реч о судском систему, Тегелтији и посјета амбасади на позив дипломате!
Пуно шарате у коментарима и слабо се држите суштине!
Najnovija:
„Član Predsjedništva BiH Milorad Dodik obišao je danas u Nevesinju objekte koji su oštećeni u zemljotresu i istakao da će Vlada Republike Srpske izdvojiti 100. 000 КM za saniranje štete“.
Čuo sam da je savjetnike pitao, (ne ove koji ovdje pišu i koje je on već otpisao), koliko trenutno imamo u budžetu, na što su mu oni odgovorili : 50’000 KM, na šta je on na rekao, „pa dobro dajte im svih 100’000“. Na opasku savjetnika da nema sto nego samo pedeset, rekao je pa kakav je problem „zadužite se za pedeset, izdajte obveznice bez pokrića“.
A ja kažem da toliko (100’000 KM) košta jedan žmigavac od helikoptera kojim je doletio.
Па иди и тражи од сваког службеника да се правда онда. Све редом, у реду за личну, за оверу здравствене све редом Распућину. Ма само рокај све редом!
„Режим“!? Губиш ми се ту помало, а све више писмом и збором звучиш као ови из амбасада…
Да , да додам има доданих Додиних који никако да схвате.
То чак није ни проблем , нису они криви.
То се учи од малих ногу , у кући и зове се кућно васпитање.
Поштовање других и правдање својих поступака када они утичу на туђе животе.
Када је то кућно васпитање још у патријархалном и националном духу онда је то још и боље.
Изгледа да сви који су тако васпитани чудно зувуче и зборе тако да их ови васпитани у духу „великог баје“ и СКОЈ-еваца у кожним мантилима не разумију?
Шта се ту може?
Сада су на реду друге приче.
Сада ће многи у амбасаде да шену к’о кучићи.
Али и за то је потребно добро васпитање.
Пардон , добра дресура.
Нема пишкења по поду и наскакивања газди на ногу.
Но , но.
П. С.
А рокање?
Ма бити ће и то , само полако.