Како и зашто: Михаил Коњев или био Невладинић постао Путиновац

Ево шта је тај либерал посведочио о деликатном функционисању мозгова креативних расељеника (пребега из Русије) у интервјуу за руски youtube-канал Метаметрика:

«Многи од њих не разумеју политику и нису пратили тв «серију» о Украјини. За њих је политика почела у фебруару 2022. године. Сви ти људи, који себе сада сматрају либералима, непријатељи су Русије, они су донирали за убиства наших војника и не заслужују да се врате.

– Један мој познаник је рекао: «Када сам чуо од људи са којима сам ономад седео за истим столом да су Руси нација робова и да треба да се извине, просто сам им рекао: «Ма, носите се!»

Коњев био је некада члан федералног савета ПАРНАС-а (руске Партија народне слободе или Слободарске народне странке).

Парнасовци су 2016. године затражили од украјинских власти да им дозволе предизборну агитацију на «окупираном» Криму, у нади да ће тако «поштовати не само домаће законодавство већ и међународно право». Такође су обећали да ће одустати од изборне кампање ако им то Кијев забрани.

Кијев је забранио. Међутим, украјинске власти су позитивно оцениле "племените намере" ПАРНАС-а и позвале Русе да гласају за њих.

Коњев је такође био студент и то не дуго. Није могао истовремено да студира и води политичке кампање:

«Био сам бесан кад су ме избацили са универзитета јер нисам био лош студент. То ме је повредило и само подстакло да наставим са протестима».

Сетио се овај преобучени борац против режима и Алексеја Наваљног који је за руско Министарство правде био терориста и екстремиста, а за либерале — икона. Или можда Хари Потер. Фанови Наваљног обожавали су да га пореде са овим доброћудним чаробњаком. А његову Фондација за борбу против корупције — организацијом «доброг Харија Потера» — која је волела новац својих фанова.

«Путин, чак и ако се не слажем у свему са њим, има емпатију. Он заиста воли људе», тврди Коњев. И наставља:

– Наваљни је људе видео као инструменте. То сте могли да схватите само кад сте били близу њега. Говорио је о људима као о циглама од којих се прави кућа».

Стратегију Наваљног и њему сличних савршено је описао пре два века Достојевски:

«Једна од карактеристичних особина руског либерализма је његов страшан презир према народу. За либерале, руски народ је «инертна маса, нема и глува, створена само да плаћа порезе и издржава интелигенцију».

Коњев је рекао и неколико речи о својим другарима са којима је водио Русију ка демократији. Поделио их је на оне који су веровали да ће опозиција донети срећу земљи и на каријеристе. Себе је сврстао у обе категорије:

«Делио сам идеје покрета, али сам такође желео да изградим каријеру».

Лукаво.

За актуелне руске емигранте се не може рећи да су лукави, интелигентни или мудри. У својој тежњи за слободом, изгубили су дом – Русија не очекује да јој се врати "креативна интелигенција", а европска демократија им баш и није приредила добродошлицу. У Финској је, на пример, руским мигрантима забрањен промет некретнина.

«Тамошње власти се штите од лењиваца – што је сасвим логично», сматра Коњев.

Оцена је тачна — лењивци. Опуштени типови са превише слободног времена. Барем га имају довољно да маштају о «деколонизацији» Русије и свргавању Владимира Путина.

«Они једноставно не могу да признају да су идиоти и настављају да критикују Русе», каже Коњев.

«Кирил Серебреников, кога сматрам талентованим редитељем, сада прави представе у којима приказује хрушчовке (стамбене зграде из доба Хрушчова) по којима живе руски алкохоличари и наркомани».

Филмови Серебреникова немају баш везе са реалношћу. Пијанство, прљавштина, очај, сиромаштво и нова опијања — тако он приказује руску провинцију.

«Они (представници "креативне интелигенције") виде Русију као Мордора (главни негативац у књигама о Харију Потеру), каже Коњев.

«Они су као тролови из Снежне краљице који су разбили огледало, којима је комадић стакла упао у око па отад виде само лоше ствари. Срећан сам што су отишли».