Мигрантска БиХ – само Ефбих: Нипошто три прста и српско писмо!!!

Опет неформална (или мало формалнија група) "БиХ у покрету" представила је филм за страни новац, под који потписују ту своју "цијелу БиХ", али у којој се не спомиње Република Српска, нити има српског писма.

уторак, септембар 8, 2020 / 18:07

Занимљиво је да је ово потпуно исто као у случају Студентског позоришта и Града Бања Лука, осим што су и у Ефбиху политичко-идеолошке и културолошке поруке искључиво једне те исте. Српско писмо и српско име је у остварењима донираним са Запада у потпуности забрањено. И то се поштује и у Бањој Луци и у Сарајстану.

Језик који они користе је овакав:

Група БиХ у покрету, која дјелује под покровитељством организације
Хуманитy ин Ацтион, одржала је онлине премијеру кратког филма "Покажи ми причу” о љепотама и туристичким потенцијалима Босне и Херцеговине на знаковном језику.

Дакле, већа права у тој њиховој "мултикутлуралној и мултиконфесионалној" земљи, која је "цјеловита и суверена", има енглески од српског језика. Јер симболи којих нема ни у латиници која се користи у Сарајеву, могу да се користе, за разлику од српског писма. То је правописна норма и културолошка заповијест које се држе сви до једног наши Невладинићи.

Цијела БиХ је заправо искључиво Ефбих!

Српског писма нема нигдје, па тако ни у титловима овог остварења, које смо прегледали чисто да утврдимо и потврдимо како је у питању филм из Ефбиха, који са Републиком Српском нема никакве везе, али упорно нас под исто потписују, стављајући жуто-плаву крпу на свакакво смеће које се произведе.

Ту су Влашић (Травник), Лукомир (Коњиц), Умољани (ефбиховско Трново), Илиџа, Травник, Боб стаза (Сарајево), Требевићка жичара (Сарајево), Кућица на дрвету (Сарајево), језеро Мандек (Ливно), Сарајево, Трновачко језеро (Црна Гора!), Градачац, Велика Кладуша, па се све опет завршава Сарајевом. Ако не вјерујете, погледајте сами:

Тијана Тркља је једино име, које служи за мултиетничку икебану, при чему једини топоним, односно хидроним снимљен из Републике Српске, уопште не припада ни тој измишљеној, од спрдње сувереној БиХ – већ Црној Гори.

Стварно је већ крајње вријеме да агресори из Ефбиха, финансирани страним новцем, престану потписивати и Републику Српскун тамо гдје ње уопште нема.

Ферхадија у Бањој Луци, без Саборне цркве у Мостару…

У једном од неких других урадака или наставака које потписују на Јутјубу, они (односно оне) обилазе и Бању Луку, те је на првом мјесту за видјети џамија Ферхадија, којој се посвећују двије минуте и десет секунди, уз напомињање да је саграђена у 16. вијеку, па срушена и обновљена.

Храм Христа Спаситеља је добио 25 секунди, без историјата изградње и рушења, односно најбитнија ствар коју треба да знате о овом храму (нити да је католички, нити да је православни) јесте да су му куполе направљене од материјала који може трајати и 1.000 година. Али то се није, дакако, нашло у клипу са њиховом премијером, односно линку који су сами послали.

Исто тако, у причи о Мостару нећете слушати о Саборној цркви СПЦ у овом граду, ни кад је саграђена, ни кад је срушена, а посебно да још није обновљена…

Дакле то је третман који српски народ може очекивати ако пристане на "један човјек један глас" политичко дружење у Сарајеву.

ПДФ живота њиховог

Пошто су то такви ентузијасти, да шаљу своје саопштење у ПДФ, ми не само да ћемо их машински пресловити, него ћемо копирати оно што, без непотребних керефека за вађење текста из ПДФ, испадне код некога ко се, као ми, не жели трудити око овакве шупљерице:

Тајра Хаџић, Ајла Кешко, Хата Кујраковић и Алма Мујановић на несвакидашњи начин промовишу
природне љепоте и туристичке потенцијале БиХ, али и указују на проблеме с којима се особе са
оштећењем слуха свакодневно сусрећу. У оквиру кампање "Покажи ми причу," која за циљ има
промоцију знаковног језика и демаргинализацију особа са оштећењем слуха, организовале су
истоимено такмичење те помогле многим Босанцима и Херцеговцима да науче како
знаковним језиком показати причу о њиховом најдражем мјесту у БиХ и да сниме кратки видео.
– Имајући на уму ограничења с којима смо се ове године сусрели, жељеле смо инспирисати
друге да истраже љепоте наше домовине, али и радити на приближавању знаковног језика широј
заједници јер у нашој земљи живи око 70 000 регистрираних особа са оштећењем слуха. Стога смо
организовале наградно такмичење "Покажи ми причу" те смо свим заинтересованим особама
помогле да науче показати причу о мјесту у БиХ које је за њих од посебног значаја. Учењем
знаковног језика и повећањем броја видео снимака на знаковном језику тежимо ка томе да
пошаљемо транснационалну поруку о БиХ као инклузивном друштву – рекла је Хата Кујраковић.
Све особе, без обзира на то јесу ли активни корисници оваквог вида комуникације или не, су имале
прилику да учествују у такмичењу тако што би написали кратку причу о неком мјесту или
знаменитости у БиХ, након чега би им чланице групе помогле да то покажу знаковним језиком.
– Јако смо сретне због велике заинтересованости за нашу кампању. Запримиле смо на
десетине предивних прича након чега смо учесницима снимале кратке видео снимке показујући те
приче знаковним језиком. Остало је било на самим учесницима – да то науче и да направе видео
о омиљеном мјесту. Нека од мјеста која су представљена у филму су села Лукомир и Умољани,
планине Влашић и Требевић, Врело Босне, језера Мандек и Трновачко, кула Хусеин-капетана
Градашчевића, Стари град у Травнику … – испричала нам је Ајла Кешко.
Критерији по којима су се оцјењивали пристигли видео снимци били су правилна употреба знаковног
језика, квалитета и садржај видеа те опћи дојам. Најзанимљивији видео урадци приказани су у филму
"Покажи ми причу," док су три најбоља награђена са по 100 КМ.
– Било је јако тешко одабрати најбоље снимке јер су сви такмичари уложили много труда у
учење и снимање. На крају су награде освојили Ади Смајић, Ђанела Хибић и Абдулах Љеваковић
и њихове видее смо већ објавили на нашим друштвеним мрежама, док смо све остале представиле
у филму чију смо премијеру одржали на БиХ у покрету yоутубе каналу. Главни разлог због којег
смо се одлучиле за онлине премијеру и промоцију јесте како бисмо наш садржај учили доступним
широј популацији, али и како бисмо заштитили једни друге те избјегли окупљања већег броја људи на
једном мјесту – додала је Тајра Хаџић.
Група БиХ у покрету активно сарађује са удружењем Знак за ријеч које се бави промоцијом
знаковног језика, а чија је предсједница Алма Мујановић. "Покажи ми причу" је њихов трећи филм
на знаковном језику те се надају како ће у будућности остварити још много квалитетних сарадњи
и наставити ову позитивну причу.

– Радом на филмовима смо упознале много дивних људи који су помогли у остварењу
наших циљева. Ми настављамо дјеловати у овом правцу и промовисати знаковни језик, као и
туристичке вриједности БиХ. Радује нас што се све већи број младих људи ангажује на унапређењу
људских права у нашој земљи, а организација Хуманитy ин Ацтион нуди сјајне прилике за учење,
али и за рад – закључила је Алма Мујановић.



Оставите одговор