Мерон у Челебићима осјетио јеку патњи затвореника

Предсједник Међународног кривичног суда за бившу Југославију /МКСЈ/ Теодор Мерон посјетио је данас касарну Оружаних снага БиХ у Челебићима, гдје је током рата био злогласни логор за Србе, истичући да је дошао да ода почаст жртвама окрутних и ужасних дјела почињених прије више од двије деценије.

"Током обиласка овог сада наизглед мирног краја осјетио сам јеку патњи оних који су некад овдје били затворени", рекао је Мерон новинарима након што је заједно са породицама српских жртава положио вијенац на овом стратишту.

Он истиче да његов боравак овдје има за циљ да нагласи важност рада Хашког трибунала у санкционисању индивидуалне кривичне одговорности, чиме се даје допринос свијету у коме је владавина права од највеће важности.

Мерон је указао на чињеницу да се касарна у Челебићима данас налази у саставу Оружаних снага БиХ у чијем су саставу припадници свих националности.

"Ова касарна је очигледан подсјетник на трагичну прошлост, али она је данас и снажан симбол издржљивости народа БиХ и огромних напора који су они уложили како би се постигао напредак у стварању заједнице у којој људи свих националности скупа раде на остваривању заједничких циљева", рекао је Мерон.

Он је изразио наду да ће рад Хашког трибунала допринијети друштву у којем ће побиједити владавина права и у којем се патња страдалих у логору Челебићи више никада неће поновити.

Према ријечима бивших логораша, током рата у логорима на подручју Челебића било је затворено око 500 Срба /мушкараца и жена/ који су свакодневно били мучени, силовани и убијани.

Марко Драганић, који је рођен у Коњицу, у периоду од 15. јуна до 23. августа 1992. године био је затворен у злогласном логору Челебићи, а потом до 17. новембра исте године био је изложен тортури муслиманских фаланги у логору Мусала.

"За вријеме мог заточеништва у хали број шест био сам свједок убиства петорице мојих сународника Срба, цивила од којих нико није био организован у било којој оружаној формацији. Мене су ‘покупили’ из куће и довели ме заједно са 56 другара и комшија из нашег села", присјећа се Драганић.

Он је прецизирао да су на најсвирепији начин, ногама, рукама и тврдим предметима на смрт пребијени Симо Јовановић, Неђо Милошевић, старац Стјепан Готовац и Бошко Самоуковић, док је "једини метком убијен" Жељко Климента, тадашњи познати угоститељ у Коњицу.

"Мислим да су чичи Готовцу на груди ексером заковали беџ СДС-а, иако знам да се он никада није бавио политиком, већ је прије рата радио као возач у Сарајеву", навео је Драганић.

Према његовим ријечима, кроз логоре у Челебићима прошло је више од 500 Срба.

Он је поздравио долазак предсједника МКСЈ на ово стратиште српског народа, истичући да је и Мерон, као дијете, био логораш током Другог свјетског рата у нацистичким логорима у Пољској.

"Надам се да ће ова данашња слика отићи у свијет и показати да сви логораши, без обзира ком народу припадају, траже и очекују само једно – правду и кажњавање злочинаца који су криви за њихово малтретирање, мучења, силовања и смрт", поручио је Драганић.

Он је изразио огорчење што су само четири лица – Зејнил Делалић, Здравко Муцић, Хазим Делић и Есад Ланџо, од укупно 180 налогодаваца и извршилаца процесуирани за злочине над Србима на подручју Коњица.

"За те злочине над нама Србима кажњени су само пуки извршици, али боли чињеница да пред лице правде нису изведени политички налогодавци", нагласио је Драганић.

Он није могао да потврди информације да је логор у Челебићу током рата посјетио и тадашњи муслимански лидер Алија Изетбеговић, али је нагласио да је на ово српско стратиште сигурно долазио генерал такозване Армије БиХ Јован Дивјак.

Драганић није желио да се изјасни шта му значе имена љекара Русмира Хаџихусеиновића, тадашњег предсједника СДА и Општине у Коњицу, ортопеда Сафета Ћибе, те ветеринара Јасмина Гуске, првог секретара СДА и ратног шефа полиције, које српска удружења и организације породица жртава оптужују да су главни наредбодавци убистава, прогона и етничког чишћења Срба на подручју Коњица, али је рекао да "свако треба да носи свој крст".

Српски логораш Радован Антић посвједочио је новинарима да је током два и по мјесеца дугог заточеништва у логору Челебићи преживио тотални хаос и невиђену тортуру.

"Зна се шта смо преживљавали у том затвору. Тако се ни стока не туче и малтретира. То су радиле моје комшије. Мој отац и ја смо мучени и злостављани само зато што смо Срби", рекао је Антић.

Према његовим ријечима, у једном од бункера у челебићком казамату за Србе, гдје је он био затворен заједно са још 41 Србином, свирепо су убијени учитељ Жељко Милошевић и његов комшија Славко Шушић.

Према подацима институција, организација и стручњака који истражују страдање Срба током рата у БиХ, на подручју Коњица евидентиране су 174 српске жртве, за чије страдање је одговорно осам налогодаваца и 171 извршилац.

Исти извори указују да су као главни наредбодавци убистава, прогона и етничког чишћења Срба на подручју Коњица Русмир Хаџихусеиновић, љекар специјалиста, уролог, из Коњица, предсједник странке СДА у Коњицу и предсједник општине Коњиц, Јасмин Гуска ветеринар, из Орашја, први секретар СДА Коњиц и шеф полиције, Сафет Ћибо, љекар, ортопед, Зејнел Делалић, приватни предузетник који је живио у Њемачкој и Аустрији, командант муслиманске војске и један од главних спонзора СДА.

На овој листи налазе се и Здравко Муцић звани Паво из Коњица, управник логора Челебићи и логора у спортској дворани Мусала у Коњицу од 29. маја 1992. до 18.11.1992. године, Хазем Делић, бравар, замјеник управника логора Челебићи и спортске дворане Мусала у Коњицу, гдје је послије одласка Муцића постао командант логора, али и главни наредбодавац и извршилац многих убистава и мучења затвореника, Исмет Хебибовић звани Броцета, из Коњица, командант логора Мусала и Есад Гачић, управник логора Мусала 1994-1995. године.