Мекинро: Ово су златни дани тениса

"Новак Ђоковић је достигао највећу могућу менталну снагу на терену, остали морају озбиљно да размотре његову елатичност"

Тенис не мирује. Бердих и Монфис играју у Монпељеу, Багдатис и Јужни у Загребу, Монако и Белучи у Чилеу, али кога то занима послије борбе дивова у Мелбурну?

На главном тениском календару и даље је недеља, 29. јануар. Они који желе да побједу Ђоковића виде другачије од већине, оповргавају тезу о једном од највећих мечева у историји. Неко броји секунде које су Надал и Ђоковић трошили између својих сервиса и закључује да је меч реално трајао сат мање, други набрајају шта све Србин још мора да учини да би се поредио са великанима, трећи штите рекорд Изнера и Мауа, а не помињу да је Ђоковић у Мелбурну побиједио тог истог Мауа са 6:0, 6:1, 6:1.

Човјек који не жели да чува своју славу пред данашњим великанима, није ових дана тражио длаку у јајету:

„Ово је златно доба тениса, зато уживајмо док траје“ – ријечи су Џона Мекинроа. „Њихови ударци су феноменални. Игру са основне линије дигли су до неслућених висина. Федерер има 30 година, а невјероватно је добар. Мареј је против Ђоковића одиграо најбољи меч у каријери, а ипак је изгубио. Ти момци улазе у рат, ломећи један другом вољу све док неко буквално не падне.“

Седмоструки гренд-слем шампион детаљно анализира квалитете Новакове игре:

„Ђоковић је достигао највећу могућу менталну снагу на терену. До те мјере је усавршио начин којим узвраћа на сервис, да мислим да је надмашио Агасија. Некада је то била специјалност Агасија и Конорса, али Ђоковић је много еластичнији. Давно сам примјетио да упорно ради на тој својој еластичности и закључио да ће му се исплатити. Нисам ни схватао колика ће то предност да буде. Остали морају озбиљно да размотре ту његову еластичност у враћању сервиса. Форхенд му је један од најбољих, а бекхенд све бољи, не видим како би све то одједном могло да га напусти.“