Мега Земља: Откривена нова категорија планета (а насељива)
Научници из Харвард-Смитсонијан центра за астрофизику открили су потпуно нову врсту планете, названу Мега Земља, за коју су теоретичари вјеровали да уопште не постоји, пише Би-Би-Си. Новооткривена планета добила је име „Кеплер-10ц“. Стара је око 11 милијарди година (више него дупло у односу на Земљу која је стара 4,5 милијарди), а око свог сунца се […]

Научници из Харвард-Смитсонијан центра за астрофизику открили су потпуно нову врсту планете, названу Мега Земља, за коју су теоретичари вјеровали да уопште не постоји, пише Би-Би-Си.
Новооткривена планета добила је име „Кеплер-10ц“. Стара је око 11 милијарди година (више него дупло у односу на Земљу која је стара 4,5 милијарди), а око свог сунца се заротира током 45 дана. Открио ју је Насин свемирски телескоп „Кеплер“.
Ова „Годзила“ међу планетама је 2.3 пута већа од Земље и чак 17 пута тежа од ње.
На основу досадашњих анализа ова планета се сматра потенцијалним мјестом за живот изван Земље. То је првенствено због чињенице да се не сматра гасовитом планетом, већ се изводи закључак да је створена од стијена и осталих чврстих материјала.
„Кеплер-10ц“ није изгубио своју атмосферу током времена. Планета је довољно масивна да ју је сигурно задржала ако ју је икада имала“, тврди Ксавијер Думуск који је и открио овог гиганта који је настао у раној фази стварања свемира.
Има се гдје побјећи: Пронађена насељива планета
Наиме, управо у најранијим данима свемира постојали су само водоник и хелијум. Тежи елементи од којих су састављени камените планете, попут Земље, створени су тек након првог таласа експлозије звијезда.
„Кеплер-10ц“ је формиран свега три године након Великог праска и показује како су камените планете настале и прије него што се до сада мислило.
„Откривање ‘Кеплера-10ц’ говори нам како су камените планете настале раније него што смо мислили. А уколико на гасовитој планети може да настане камење, могуће је на њој створити и живот“, тврде научници.
„Међутим, не смијемо да заборавимо да је ово масивна планета, што значи да су минерали на њој практично компресовани. Оно што видимо у густини је углавном због компресије, а не због различитог састава. У питању је комбинација стијена и воде, вјероватно пет до 15 одсто воде“, каже професор Саселов из „Харвард-Смитсонијан“ центра.
ima li prevoz do tamo, makar i nepovratni? ima nas koji bi se prijavili B-)