Дани(ј)ел Симић

Међеди против медвједа

Почео сам писати о Сирији, Паризу, Египту, Нигерији… а онда су убили медвједицу-неспавача у Бањој Луци.

среда, новембар 18, 2015 / 19:38

Вјероватно већини људи у Српској, у глави плута став да живимо у некаквој вукојебини. Да је код нас природа много дивљија и очуванија, него што је то случај са западноевропским земљама, које нам (се) намећу као једини избор и светионик човјечанства.

Тврдим да је ствар потпуно другачија, а то је својим животом потврдила и сирота Неспавачица.

И данас памтим своје изненађење, када сам у сред Беча, међу шталама Марије Терезије, које сада служе за универзитетско-умјетничке активности, видио нововјековну фонтану у сред бетона. И у њој патке! Мирно су, у сред зиме, стајале на једној нози, мрсећи кљуном по перју, па завлачиле главу под крило. Грију се. Нико се не обзире на њих, као да су голубови.

Ловац сам и риболовац од малена. Ипак, неке очаравајуће животне облике, као што је ћубасти гњурац, усљед њихове угрожености никада нијесам имао среће да видим ван зоо врта. Зинуо сам као пеш, када сам угледао пар, мушкарца и женку, како својим послом пливају у каналу у сред Хага.

Градска дивљач

У том, код нас по злу и неправди чувеном граду, имају читаво једно ограђено острво, у којем живе јелени. Голубове у Хагу некако бројношћу замјењују чавке. Гуске се шетају по парковима и шиште прогонећи пролазнике. Кад сједнете у воз у центру, након пет минута већ видите краве, коње, магарце, усјеве. Уопште немају осјећај да су сељачине.

Та слика се понавља у готово свим западноевропским градовима. Осим осјећаја да су по градовима људи много пријатељскије расположени према природи, чини се и да управљање самом том природом превазилази оно што ми сматрамо истом.

Возите ли се кроз Њемачку, њихови аутопутеви су сви са препустима за пролаз дивљачи, добро ограђени, шуме очуване. Ловочувар је гори од полицајца. Еколошка свијест чини да њихове ријеке немају дрвеће окићено пластичним кесама. Природа је много мање загађена, јер су термоелектране замијенили онима на гас или расцијепљен атом.

У Њујорку, као неоспорном тотему града за наше самоупљувавајуће урбане ликове, вјеверице су сасвим природна појава. Канадске гуске слијећу по парковима. У шумама нико не купи дрвеће које се извалило од старости. Просто они месо купују у најлону и очишћено, а грију се на гас. Не пада им напамет да фасују болешчину, једући дивље животиње које није прегледао ветеринар.

Двиљачни град

Данас у Бањој Луци, понегдје уз Врбас можете видјети патке. На мјесту некада познатом као Додикова рупа, гдје се данас налази филијала Централне банке тзв. БиХ, једном сам избројао 22 патке које су ту слетиле на починак. Међутим, оне не слијећу у фонтану у центру града. Дуго сам се питао зашто, рачунајући да наши људи ваљда кад виде дивљач, одмах полете да јој заврну шијом и понесу кући да поједу.

Но, мислим да је проблем у томе што, као друштво са одређеним начином живота, имамо огроман број паса и мачака којима се не зна власник. Они тамане или разгоне сваки живи свијет, који је бистрији и малобројнији од летећих пацова и мишева, познатих као голубови и врапци.

Бања Лука је ближа природи и животиње из ње нам несметаније прилазе, него што је то случај са већином градова ове величине. Осим са сјевера, центар је баш близу шуми. Тако ноћу редовно виђам ласице. Једном сам видио и лисицу у сред Обилићева. Када то људима кажете, вјерују вам таман колико и да сте видјели медвједа на Петрићевцу. Пошто су Британци истријебили бјеснило, а псе који немају власника успављују уколико их нико у року не усвоји, тамошње контејнере пребирају лисице.

Ловци на псе луталице

Већ сам написао да сам ловац. Сензитивне персоне квазидушебрижника обично се на то згрозе, јер, јел’те, они воле природу и мрзе оне који убијају мале незаштићене животиње. То су, као и у случајевима паса луталица, потпуне будаларије. Да нема ловаца, у шуми не би било ни једне животиње. Они их чувају од ловокрадица, прихрањују за оштрих зима, чисте ловиште од штеточина. (Да, да, задивљалих чопора паса које убијају из пушке. Ништа азил.).

Без обзира на правила која обавезују сваког ловца, никада не бих могао да пуцам у риса. Толико је угрожен. Сигуран сам зато да ни ловци који су сколили Неспавачицу у мом граду, нијесу баш били ради да је убију. А убили су је јер не постоји нико задужен да на први глас из Доњих Карајзоваца, гдје је исти медвјед испрепадао народ, дође са пушком за успављивање. Натовари медвједа у кавез и након прегледа га пусти на Мањачу, Влашић, Грмеч… гдје год већ стручно лице каже да ће бити самоодржив. Стресност таквог поступка по животињу, научило би је да бјежи главом без обзира кад види људе.

За то се треба чекати да дође неко из Београда?! Зашто? Нијесмо до сад имали медвједа у граду..? Срећа па ни један човјек није личио на плијен. Није пуно новца да се при ловачком или еколошком друштву оснује једна таква служба. Свугдје то по свијету плаћа држава.

Смрдљива дивљина

Имамо срећу да смо међу ријетким земљама у Европи, гдје вукови живе у дивљини. О медвједима у главном граду да не причамо. То је ствар на коју морамо бити поносни, а стидити се догађаја као што је данашњи. Природа је природа и након рата се опоравља као и људи. Оваквих сусрета ће бити све више и за њих се треба припремити. Осим ако их будемо завршавали на овај начин.

Бојати се да ће јавашлук, неприпремљеност, безобразлук, башибозлук, несавијест, неорганизованост и непамет; видљива у свим саставцима нашег друштва, од нас начинити царство пластичне амбалаже, шуме посјечене за огрев и туђе фабрике намјештаја, ријека пуних нерентабилних мини-хидроелектрана и струје на угаљ, од које се не види сунце. Ендемских и мање ендемских врста живећих само у непостојећем бањолучком золошком врту, гдје би, осим дјеце која дођу на екскурзију у престоницу да виде медвједа, имали и пушку која испаљује седатив.

У том случају, бићемо само дивљина по међуљудским односима.

Медвједицу ћемо вечерас гледати само на небу.

(други пут ћемо о тероризму)



0 КОМЕНТАРА

  1. Mene samo nervira ovdje što se u RS ništa ne može desiti a da se ne ispolitizuje. Ukoliko neko sumnja da je prekršen zakon o zaštiti životinja neka tuži one koji su izašli na tv i rekli da su ubili životinju iz tog i tog razloga.
    Da je ovaj događaj politički obojen govori i činjenica da skorašnje ubistvo medvjeda koje se desilo u RS je obišao cijeli svijet a egzekutor samog čina proglašen skoro pa herojem.
    Ne znam da li se neko sjeća ili ne ali može da pogleda na Internetu vijest kada je u Gacku seljanin po imenu Blažo Grković ubio medvjeda u Hercegovini. Koliko se sjećam američki portali su pisali o tome, a sve je lijepo upakovano da je pomenuti seljanin to uradio golim rukama. Volio bih samo pogledati kako izgledaju ti ljudi koji su povjerovali da je to zaista moguće da neko golim rukama ubije zvijer koja može sa svojih par stotina kg da trči 40 km/h što dovoljno govori o njezinoj snazi. Nikad se niko nije udostojio da ispita slučaj kako se to desilo a sliku medvjeda nikada nismo ni vidjeli jer je vjerovatno izbušeno od rana zadobijenim pucanjem. Ja pomenutog seljanina uopšte ne osuđujem, čovjek se našao u situaciji života ili smrti i uradio je šta je uradio. Čak nije ispitano da li ga je životinja uopšte napala pošto se i to spekulisalo.

Оставите одговор