Медијска олуја

Фронтал.РС упозоравао је и константно упoзoрава јавност Српске на крајњу небригу државе и медија према националном интересу.

петак, октобар 29, 2010 / 10:55

Посебно се то односи на јавни сервис РТРС, који се финансира новцем из буџета, новцем пореских обвезника. Свих нас који редовно и поштено измирујемо своје обавезе према држави.

Најприје смо се спрдали слушајући хрватске новоговорне кованице попут зракомлата, крајобраза, круговала или особног прометала. Онда смо стандардне ријечи из тог НДХ-рјечника почели убацивати у српски језик "фазона ради", уз обавезну опаску – "као што би браћа Хрвати рекли". С временом, непримјетно, све више таквих ријечи ушло је у свакодневни говор – толико да смо неке од њих почели користити као "најрођеније" и западати у грдну дилему када треба разлучити да ли је ријеч "наша" или "њихова".

То указује, нажалост, да Хрвати и њихова пропагандна машинерија, много више раде на промоцији свог културног, политичког, и свих других утицаја. Тим више, што су неке од ријечи које схватамо као "хрватске" заправо српске.

Како је почело?

Хрвати су, за раyлику од Срба, на вријеме схватили "моћ оружја" какво су медији, па су их већ од краја 80-их почели инструментализовати у сврху промоције својих националних, политичких, економских и "језичких" интереса. Туђманов естаблишмент, уз спонзорство НАТО, акцијама "Бљесак” и "Олуја” је некадашњу СР Хрватску у потпуности етнички очистио од Срба као "реметилачког фактора”. (Читај: конститутивног народа).

Међутим, иако тако изгледа, Хрвати се на томе нису зауставили. Како је дугорочни циљ њихове политике "Хрватска на Дрини”, они су данас у нешто измјењеним историјским околностима одустали од оружја, али зато на друге начине настоје допријети до зацртаних граница. Нажалост, оно што им није успјело тенковима, итекако им (на крајње перфидан начин) успијева економијом и медијима…

ХРТ, РТЛ, НОВА… на првој црти бојишнице

Најснажнији медијски утицај из Хрватске дошао је и долази путем тамошње националне телевизије (ХРТ 1 и 2), те РТЛ и Нове ТВ; мада није занемарљив ни утицај штампаних медија као што су "Јутарњи ", "Дневни" и "Вечерњи лист"; те свјетски познатих часописа "Глорије", "Плејбоја", "Националне географије" и сличних; који излазе у хрватском издању, а присутни су на тржишту ФБиХ, Републике Српске и Републике Србије.

Хрватске телевизије, прије свега ХРТ, наметнуле су се као алтернатива у недостатку домаћег квалитетног ТВ програма. Хрватска телевизија је својим сигналом успјела да покрије велики дио РС и БиХ, а осим тога и сви кабловски оператери у ФБиХ, РС и Србији у својој понуди имају програм хрватских телевизија (Што је немогуће у Хрватској).

ХРТ ужива велику популарност и у Србији (највише преко кабловских оператера), а посебно је била популарна емисија "Латиница" аутора Дениса Латина, који је као новинар цијењен не само у Хрватској, већ и на простору цијелог региона.

У Србији чак добар дио корисника кабловске телевизије неће да плаћа претплату, ако дати оператер у својој понуди нема програм ХРТ. У прилог квалитету програмских садржаја које нуди ХРТ, говори и податак да је хрватска национална телевизија "на каблу" у Македонији више гледана него неки српски програм, и често можете чути младе Македонце када говоре српски да користе "хрватске ријечи", што је управо посљедица утицаја ХРТ.

Зашто је то тако?

За схватање њиховог медијског утицаја у региону, као и однос снага међу медијима на простору бивше Југославије, битна је чињеница да ХРТ има већи буџет него остале ТВ станице на простору бивше државе и то је тако посљедњих петнаестак година. Чињеница је да њихова понуда више задовољава прохтјеве потрошача електронских медија него понуда неке домаће ТВ станице.

У већини случајева хрватска телевизија пласира садржаје које тражи публика, а људи иду линијом мањег отпора и прихватају ТВ програме који им нуде такве садржаје. Велики буџет омогућава новинарима Хрватске телевизије да направе најбољи ТВ програм у региону, што се посебно огледа у квалитету спортског и информативног програма.

Све мед и млијеко

Хрвати ријетко говоре о лошијој страни живота у Хрватској, а и када то чине, раде то врло контролисано и са прецизном мјером. Млађа популација због добро пласираног и упакованог програма апсолутно се одлучује за ХРТ.

Ово медијско тржиште подложно је утицају других медијских кућа из региона, а Хрватска телевизија то је најбоље искористила и у потпуности својим програмом индиректно "окупирала" територију БиХ.

Ту посебно помаже да је тек прије пар година у западном дијелу РС у кабловску понуду уврштена Радио-телевизија Србије, која је једина из "ћириличног миљеа" у стању да квалитетом серија, филмова, репортажа, документарног програма и сл. парира монополу из Хрватске. Но, уређивачка политика "јавног ртв-сервиса европске Србије" је већ посебна прича. Такође трагична.

Афирмација "вриједности домовинског рата”

Не треба заборавити да хрватски медији кроз добро упаковане програмске садржаје (информативне, документарне, спортске, филмске, забавне…) афирмишу и "вриједности домовинског рата" (иначе познатог као агресија на зоне под заштитом УН) а самим тим и хрватске националне интересе и политику.

Знајући да је њихов програм веома гледан на територијама ексјугословенских република, они свјесно промовишу те "вриједности", тако да наши грађани трпе индиректно и политички утицај таквих медија.

Тај политички утицај се не мора рефлектовати на зрелију популацију, али проблем су млађи нараштаји у Републици Српској, који гледајући хрватске ТВ канале, "онако успут” могу чути понешто о "агресији Србије", док о злочинима почињеним у "Олуји" или "Бљеску" на телевизијама у РС могу чути тек на њихову годишњицу (уз малу вјероватноћу да ће пратити те емисије).

Јасно је какве посљедице, дугорочно, то може да има.

РТС стоји по страни

За разлику од Хрвата који су својим сународницима (и не само њима) у БиХ обезбједили гледање свог програма, РТС није учинио готово ништа на том плану. Чињеница је да РТС има много слабији буџет у односу на ХРТ, али то свакако не може бити оправдање за недостатак воље да се нешто учини у вези с тим питањем. Програм РТС могуће је ухватити само у дијеловима РС који граниче са Србијом, док остатак РС може пратити српске канале једино путем кабловских оператера. А и то, како смо већ рекли, однедавно.

За разлику од програма хрватских телевизијских кућа, у Републици Српској, а нарочито у њеном западном дијелу, евидентан је недостатак редовног програма телевизија из Србије. И док грађани Републике Српске чекају на програм РТС и других ТВ кућа из Србије, стручњаци упозоравају да је – због утицаја хрватских телевизија – у говору младих, али и старијих грађана Републике Српске присутно све више онога што се еуфемистички назива "кроатизам".

Лети ли премијер "зракомлатом" или "вртолетом"?

У области језика посљедице утицаја хрватских медија већ су и те како видљиве. У Хрватској је тренутно на снази експанзија новоговора, чија је тенденција да што више удаљи савремени хрватски језик од српског језика (Вука Стефановића Караџића) од којег је и настао хрватски књижевни језик у 19. вијеку. Све што је младо, прилично је агресивно, па новоговор "хрватског језика" по сваку цијену тражи да се дође до лексема које ће бити потпуно различите од српских.

Групе "језичких стручњака” натурају нешто што не разумије нико од Хрвата, осим оних који су измишљали такве ријечи, па су тешком муком одустали од зракомлата и шутке оставили хеликоптер, али зато су самогласнике претворили у отворнике и сугласнике у затворнике.

Ипак, највећа трагедија се огледа у чињеници да се неки од натурених, измишљених, често накарадних термина; почињу примати и на српском језичком тлу. То само по себи није нешто забрањено или ненормално, али овдје скрећемо пажњу на такве појаве, из простог разлога што је размјена језичке грађе у супротном смјеру потпуно и систематски онемогућена од стране хрватске државе.

Неријетко и образовани новинари прихватају ту варијанту говора, а декларативно се сви медији у РС залажу за заштиту "српског националног интереса".

Шта све Влада Републике Српске "подузима" у циљу превазилажења економске кризе, свакодневно извјештавају сви штампани и електронски медији у Српској. Не извјештавају, нажалост, нити предузимају било шта по питању заштите своје баштине, или барем реципроцитета. У Хрватској апсолутно није могуће погледати рекламу са нагласком и изговором из Србије, Српске, па и ФБиХ. Камо ли да се на било којој тв станици (а поготово ХРТ) пусти филм синхронизован или титлован у Србији. О ћирилици у том својству се није смјело помислити ни за вријеме СФРЈ, али зато све то у супротном смјеру можете видјети на РТРС.

Било би најлакше рећи да нам је све то наметнуто, но много је ближе истини да смо то сами усвојили – гледајући, слушајући и читајући медије из Хрватске.

Вријеме је за филмски блокбастер: Ђуро Даничић 2

Ситуација по српски језик у РС и ФБиХ је алармантна, не само због утицаја медија, него уопште због неадекватне језичке политике у Српској и ФБиХ. У Хрватској се зачас смијени уредник "Новости" који не пише оно што промовише "вриједности домовинског рата", па је дјеловање у том смислу на територији исте вјероватно и казнено дјело.

Зато Република Српска мора имати јасну и организовану платформу за одбрану српског језика. Већина српских лингвиста слаже са овом констатацијом, али неки сматрају (Драго Тешановић, професор Филолошког факултета у Бањој Луци) да се не треба бојати утицаја хрватских медија.

– Хрвати се ките нашим перјем. Ако би направили анализу, ја не знам шта би то било њихово? Ми стално потенцирамо термин "хрватске ријечи". Ево један примјер: нама се чини да је тисућа хрватска ријеч? Није тачно. То је словенска ријеч. И Руси имају ту ријеч, и то није хрватска ријеч."

Не улазећи у дубљу анализу ових тврдњи, да ли су неке ријечи старосрпске (ако се тако може рећи за Стари завјет у преводу Ђуре Даничића са фотографије) или су "само хрватске", чињеница је да су у садашњу употребу у медијима РС дошле под утицајем хрватских медија, а никако захваљујући образованим новинарима којима је српски језик близак.

Шта чинити?

Да би се смањио утицај хрватских медија на раслојавање језика у медијима Републике Српске и раслојавање српског језика уопште потребно је урадити следеће ствари:

а) На највишем нивоу дефинисати платформу и законски регулисати заштиту српског језика и писма,

б) Побољшати квалитет програма јавних РТВ сервиса

в) Омогућити доступност српских јавних РТВ сервиса на цијелој територији РС

г) Новија издања правописа, рјечника и осталих нормативних приручника

Мада у почетку дјелује безазлено, посљедице усвајања туђег говора, али и вриједносних ставова, могу дугорочно бити врло погубне по културну и политичку свијест заједнице уопште.



Оставите одговор