Медијска блокада: Масовни протести у америчком савезнику Бахреину

Десетине хиљада демонстраната у Бахреину ових дана протестовали су против данашњег одржавања утрке Формуле 1. Информације говоре како се десио један од најжешћих удара на демонстранте од стране репресивног апарата, од како су избили масовни протести против владајуће краљевске породице, још почетком 2011.

Цијелу прошлу ноћ, све до данашњих јутарњих сати, трајале су жестоке борбе народа и полиције. Демонстранти су синоћ блокирали улице у неколико насеља уоколо главног града Манаме. Полиција је одговорила сузавцем и шок бомбама. Преко 10 особа је повријеђено, неки су у критичном стању. Задњих дана најмање 100 особа је ухапшено. Активисти у Бахраину истичу како су многи истакнути демонстранти "превентивно" хапшени у данима пред одржавање трке Формуле 1 која је постала симбол огорчености демостраната у Бахраину.

"Престаните возити по нашој крви", узвикивали су људи на улицама. Велики протести одржали су се пред утрку Формуле 1 и 2011. и 2012. Прошле године утрка се одржала унаточ чинејници да је дан прије утрке полиција убила једног просвједника. Амнести Интернешенал и друга удружења критиковале су напад на демонстранте, али и вођство Формуле 1 које одбија адресирати жестоку репресију бахреинских власти над демострантима.

Демонстранти се упорно надају како ће њихова борба за демократију напокон бити адекватно попраћена у медијима, но то се већ годинама не дешава из неколико једноставних разлога. Као прва, Западне силе никада нису биле пријатељ правих позива за увођењем демократије, већ тај термин користе искључиво у пропагандне сврхе напредовања империјалистичког пројекта у земљама као што је, ових година, Либија и Сирија.

Као друго, САД има важну поморску војну базу у Манами гдје је смјештена њихова 4. флота. У правилу нема разлога зашто не би подржали актуелне просвједнике и пустили монархију да пропадне, но постоји "проблем" – демонстранти и већина становништва у Бахраину су шиити, док је на власти сунитска породица. Због тих секташких разлога Запад је у страху да би се демонстранти, ако сруше актуалну власт, вјероватно оријентирали према Ирану, а то је из њихових политичких и геостратешких разлога једноставно недопустиво.

Због ових разлога далеко највећа и најутентичнија народна побуна у склопу цијелог "Арапског Прољећа" пролази уз минималну медијску пажњу. Бахраин уједно открива како су све приче о "подупирању демокрације" одувијек биле само пригодне пароле за медије док у стварности свијет функционира искључиво на темељу политичких интереса. Многи већ увиђају такво стање, но Бахреин је непобитан доказ те чињенице.