Медији на суду: Чолићу четири године за покушај убиства Ковачевића

Окружни суд у Бањој Луци осудио је јуче на четири године затвора Марка Чолића за покушај убиства новинара Владимира Ковачевића, који се десио 26. августа 2018. године. Суд је, сасвим неуобичајено, поменуо и медије у свом образложењу продужења притвора осумњиченом.

субота, јул 13, 2019 / 10:24

Чолићу ће у издржавање казне бити урачунато и вријеме проведено у притвору, рекао је током изрицања пресуде предсједник Судског вијећа Бранимир Јукић.

Јукић је рекао да се за убиство може изрећи најмања казна од пет година, а за покушај убиства и мања.

„Због тога смо цијенили да је казна од четири године довољна. Суд је цијенио што је због овог напада била узнемирена јавност, грађани нису смјели излазити у град“, рекао је Јукић.

Притвор продужен због великог присуства медија?!

Остало је крајње нејасно на шта је суд мислио, када је тако несретно формулисао своју одлуку да продужи притвор оптуженом? Наиме, између осталог, у судској одлуци је наведено да је притвор продужен због великог присуства медија (?!).

Први је на то, логично, скренуо пажњу адвокат осуђеног, који је након суђења изјавио (а коме другом него) новинарима:

– То само указује да се добро запитамо да ли је ово суђење било на основу медија или на основу доказа који се налазе у спису? Казао је Чолићев правни заступник, Гордан Јовишевић.

И, заиста, шта је суд тиме желио рећи? Да је осуђен по њиховом мишљењу неко ко има несхватљив порив да насрће на новинаре, па их је могао видјети и упамтити многе у судници, замјерити им писање, те суд на тај начин новинаре штити? Да је велико присуство новинара, у случају кад се суди за покушај убиства новинара, некакав другачији случај у односу да се судило за напад на, рецимо, неког судију или адвоката?

Размажено и самовољно судство

Без сваке сумње је судска власт највећи проблем у нашем друштву, посебно откако је „реформисана“ од стране окупатора из тзв. „међународне заједнице“. Пажња јавности у овом, али и било којем другом случају је зато добродошла и изразито корисна.

Но, наши носиоци судске власти на то нису навикли. Необично им је и другачије, да постоји било ко, па макар и новинари, који надзиру, контролишу, коментаришу или просто обраћају мало већу пажњу на њихов рад и на њега скрећу пажњу већем броју људи.

Једино се на тај начин може образложити то, да се лични утисак за ширу јавност анонимног судског вијећа, које је доспјело пред објективе, успио пробити до образложења одлуке о продужењу нечијег притвора. Узбудљиво им је било, ваљда, да виде своје слике и прочитају имена у новинама? Већина њихових одлука никада не доспије у жижу интересовања.

Суд нема никаквог разлога да увлачи медије у своју одлуку, него да суди према закону и савјести. Сасвим је логично да медији имају синдикалан приступ покушају убиства једног од њих, те да ће овај случај испратити са повећаном пажњом и судство Српске се на то мора навикавати. Судство, које је тешко заостало у нововијековном комуницирању са јавношћу.

Правовремено и веома прецизно је на овај правни феномен реаговало Удружење новинара Републике Српске, па њихово саопштење преносимо у цјелости.

УНРС: Помињање новинара у судској одлуци беспредметно

Удружење новинара Републике Српске данашње образложење „посебних притворских разлога“, који су се чули приликом изрицања пресуде Марку Чолићу, у случају покушаја убиства новинара Владимира Ковачевића, сматра потпуно беспредметним, те својеврсним притиском на рад медија и изражава забринутост.

Наиме, у образложењу продужења притвора Чолићу, као посебан разлог наведен је и велики број медија, који је пратио суђење. С озбиром на ову чињеницу поставља се питање: Да ли се овим врши притисак на рад медија и њих сврстава на једну страну, само због великог интересовања јавности, због које су радили свој посао? На другој страни, оптужени и одбрана „стичу утисак да су медији заслужни за неку од судских одлука“, што према закону не смије да се догоди, јер је суд независан.

Удружење новинара Републике Српске сматра да суд у свом образложењу никако није смио навести медије као разлог своје одлуке, јер је тиме директно створио утисак медијског притиска на сам процес.

Саму пресуду Удружење новинара Републике Српске неће коментарисати до правоснажности, али апелујемо на надлежне да пронађу мотив, а самим тим и налогодавца напада на Владимира Ковачевића.

Подсјећамо да је Министарству унутрашњих послова Републике Српске у прошлој години пријављено је пет случајева напада на новинаре међу којима је најдрастичнији случај покушаја убиства Владимира Ковачевића.

Овим путем Удружење новинара Републике Српске позива новинаре и остале медијске раднике да надлежним органима, али и Удружењу, пријављују случајеве свих облика насиља са којим се сусрећу.

Удружење новинара Републике Српске



1 КОМЕНТАР

  1. Mislim da je režim samo učio na slučaju Daruvarac u Hrvatskoj.
    Sud je manijaka pustio posle presude da čeka zatvor a on je ponovo napao u javnosti, a novinari ko novinari pravo kod Plenkovića da traže odgovornost.
    Obzirom da je Srpska pretvorena u sicilijansko sjeverno korejsko društvo nije im više zanimljivo da se prikazuje nova krv i leševi na ulicama, njih zanimaju isključivo ciljani napadi kao na Kovačevića.
    Napadač sada ide ležati za dobru platu a članovi porodice na režimsku sisu- budžet.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *