Масакр у Аурори – колатерална цијена слободе

Масакр, који се десио током приказивања новог наставка филма о серијала о Бетмену, близу Денвера у Колораду, само је посљедњи у низу сличних догађаја. Као и сваки пут у Сједињеним Државама ово је изазвало полемике о оружју, и опет се остаци здравог разума питају: Како је могућа чињеница да је убица, припремајући се за оно […]

понедељак, јул 30, 2012 / 09:27

Масакр, који се десио током приказивања новог наставка филма о серијала о Бетмену, близу Денвера у Колораду, само је посљедњи у низу сличних догађаја.

Као и сваки пут у Сједињеним Државама ово је изазвало полемике о оружју, и опет се остаци здравог разума питају: Како је могућа чињеница да је убица, припремајући се за оно што ће починити сасвим легално купио двије пушке, два пиштоља, војни нож и опрему коју користе специјалци. Једна пушка је била аутоматска, америчка верзија „калашњикова”, са магацином од сто метака, што му је омогућило да за кратко вријеме одузме 12 живота. На срећу, послије првог рафала се заглавила, иначе би жртава било много више.

‘’Брејдијев центар’’ који дјелује у акцији ‘’Спријечимо оружано насиље’’, невладине организације названа по Џејмсу Бредију, секретару за штампу предсједника Роналда Регана који је у атентату једног наоружаног менталног болесника на предсједника рањен и постао тотални инвалид, сачинила је листу масовних пуцњава од 2005 – која има 62 стране. Према подацима ‘’Брејди центра’’ инцидент у Аурори је шесто оружано насиље само у мјесецу јуну ове године! Сједињене Америчке Државе се суочавају са просјеком од 20 масовних пуцњава сваке године. Док посљедњи инцидент у Денверу, има предзнак најнасилнијег јер је свима у најсвјежијем сјећању – 12 људи је погинуло, а 50 повријеђено – то је само примјер онога што се дешавало у америчком друштву ове године.

Масакр у Аурори, вјерује се, један је од најгорих ицидената на америчком тлу још од пуцњаве на универзитету Виржинија Тек 2007. године када су погинуле 32 особе. Тексашки масакр у Форт худу, двије године касније, такође је завршио масовним крвопролићем, када је 13 људи изгубило живот. Само три дана раније, што је код нас мало ко пренио од медија, 17 људи је повријеђено у Тускалоси у држави Алабама, након што је насилник отворио ватру у једном бару у центру града. Недељу дана прије тога, троје људи је убијено а двоје рањено током фудбалског турнира у савезној држави Делавер. У Чикагу, гдје је стопа убистава у јуну 2012. године за 50 одсто виша него годину дана раније, три одвојена инцидента у само 20 дана, усмртила су четворо људи и озбиљно повриједила најмање 13. За шест мјесеци ове године више људи је убијено у великим градовима америчког Срењег истока него америчких војника у Авганистану.
Раније овог мјесеца, два осумњичена су испалила најмање 61 метак у пуцњави која се десила у Квинсу, њујоршком насељу, иако без фаталног исхода, неколико људи је тада рањено – међу њима неколико дјеце. Вол Стрит Журнал је тада објавио да је њујоршка полиција регистровала 730 оружаних инцидената током ове године, што је повећање од 12 одсто у односу на 2011. годину.

На крају Брејди центар износи невјероватну статистику , према којој су од 11. септембра 2001., од ватреног оружја у САД страдале 334.182 особе. У убиствима, самоубиствима, оружаним обрачунима и несрећним случајевима.

Значи, око 30.000 жртава годишње!

Зато наставимо да се наоружавамо

Посједовање оружја је неотуђиво уставно право и један од главних елемената грађанских слобода у САД. Амерички парадокс је међутим да свако ново масовно убиство гарантује да се политика слободног наоружавања неће промијенити.

Према истраживањима Галупа, 47 одсто Американаца има у кући један или више комада ватреног оружја. Са укупно око 270 милиона кратких и дугих цијеви у рукама цивила (на око 310 милиона становника), Американци су најнаоружанији народ на планети. (На другом мј есту је – Јемен.) Само прошле године Американци су купили 10,8 милиона пушака и пиштоља разних калибара и ватрене моћи. То је за 14 одсто више него у 2010. и за 50 одсто надмашује промет од прије једне деценије.

Годишње се прода око 12 милијарди метака, а Џејмс Холмс, убица на поноћној премијери „Бетмена”, без икаквих проблема прибавио је залиху од 6.000 комада муниције за свој арсенал. Кад је послије покоља у Аурори у једној ТВ дебати сенатору Рон Џонсону, републиканцу из Висконсина, постављено питање да ли би забрана шаржера од сто метака била неуставна, он је одговорио потврдно, сљедећим образложењем: „Не можете спријечити да такво оружје дође у руке поремећених појединаца који желе да вам нашкоде. Ако то покушате и спроведете, онда ограничавате нашу слободу.” (Политика)

Бил Клинтон је успио да 1994. испослује закон о забрани офанзивног ватреног оружја, у које спадају и пушке типа „калашњиков”, али његова важност је била десет година и истекла је без покушаја иједне партије у Конгресу да га продужи, а јасно је и зашто је то тако. НРА („Национално удружење пушкара”), основано још 1871, пет година послИЈе окончања Грађанског рата, окупља љубитеље оружја и ловце. Они су толико моћан лоби да је према процјени Вашингтон поста сваки четврти конгресмен који је изабран на међуизборима 2010. био „њихов”.

Садашњи предсједик Обама, ако током каријере заговорник ограничвања посједовања оружане силе, након масакра у Колораду рекао је да "треба да се нађе рјешење у складу са разумом", али је рекао и да вјерује у Други амандман – којим је у Устав уграђено право ношења оружја и оснивања народних милиција.



Оставите одговор