Марсовац (The Martian)

Изолир трака и нajлон вам могу затребати ако се случајно нађете сами на Марсу. Ваља закрпити прозоре и врата на супер-хајтек колиби у којој боравите горе. Видјећемо шта ће научници рећи о томе.

субота, октобар 3, 2015 / 19:46

Површину Марса истовремено шибају такве олује, да је због једне такве посада брода напустила Мет Дејмона, оставивши га на Марсу, јер је помислила да је мртав. Марс има тањушни атмосферу, па вјетар баш и није могућ, објаснили су касније научници као што није могућ ни нормалан ход по овој планети какав видимо у филму.

Али Дејмон преживи, са огромном иглом у трбуху. Тренуци када сам себе оперише су једини у којима су његове глумачке способности наглашеније.

У добром дијелу остатака филма, Дејмон се Мaрсу обраћа са очекиваним, америчким fuck, fuck you Mars, I’m going to have to science the shit out of this.

У паузама гаји кромпир у поменутој згради, сијући га у тло с Mарса и лично ђубриво. (ово су научници похвалили)

Потенцијал је био огроман: кроз какву драму, и стања пролази човјек остављен сам на Марсу док га сахрањују на Земљи, али од почетка нам дају до знања да се тога нећемо нагледати у овом филму.

У једној сцени се шале на рачун Господара прстенова, и то док за столом сједи Шон Бин, Боромир из Дружине престена.

Режисер нас сели седам мјесеци унапријед као у шпанској серији, а у понашању актера не стичемо осјећај да је толико времена прошло. Када НАСА сазна да је он жив – иако су му подигли споменик – главнокомандујући, медији, и остали глуме изненађеност, али све је то слабо, танко, само у служби обезбјеђивања минимума мотивације за наставак приче у којој чекамо да видимо како ће се Дејмон извући из новог проблемчића који му свемир спрема.

Догађаји су набацани тек онако и сви само чекамо да ли ће и како јунак бити спасен и да ли ће нас овај пут блокбастер изненадити са идејом (а неће).

У овом америчком филму нема Руса, па ни оних који пију у свемиру, али у пресудним тренуцима помогну им Кинези, и поред тога приказани као заостали и соц-комунистички сиви у сивим зградама сивим одијелима.

Да, у посади је и један Нијемац, и он зна како се праве бомбе.

Лијепа Џесика Честејн, капетан брода, појавила се и прошлосезонском спејс-хиту "Интерстелар", а у "Марсовцу" је капетан брода. Ваљда у њеном бијелом, блиједом лицу и сањивом погледу има нешто васељенско. Са њом у пакету из поменутог старијег филма је и Дејмон.

Предвиђамо само краткорајну славу овом филму, али и покушај чувених "Разбијача митова" да у условима на нашој планети покушају урадити оно што тако лако полази за руком Мету Дејмону на негостољбивом Марсу.

Још мало научника за крај: јунак филма би врло вјероватно веома брзо умро од рака, због радијације на мјесту гдје је био.

Нећемо написати како се све то заврашава али само ћемо споменути да је Дејмону изгледа суђено крпљење рупа најлоном па макар и док јури кроз атмосферу нама најпознатије ненасељене планете.

Режисер: Ридли Скот
Сценарио: По књизи Ендија Вира
Улоге: Мет Дејмон, Џесика Честејн, Кристен Виг, Џеф Денијелс, Шон Бин…



1 КОМЕНТАР

Оставите одговор