Маркоанци подржали уставне реформе

Мароканци су подржали уставне реформе које је предложио краљ Мохамед Шести као одговор на продемократске протесте у земљи.

На основу пребројаних скоро свих гласова, 98,5 одсто гласало је за уставне промјене, рекао је министар унутрашњих послова Таиб Черкауи, преноси Би-Би-Си.

Нови устав гарантује да ће влада имати извршна овлаштења, али задржава краља на челу армије, вјерских институција и судства. Краљ би и даље имао право да распусти парламент, али не једнострано, као што је сада случај.

Краљ је рекао да ће реформе оснажити независност правосуђа, борбу против корупције, гарантовати слободу изражвања и права полова и да ће берберски језик постати званични заједно са арапским.

Тиме, ипак, нису уважени захтјеви опозиционог омладинског покрета "20. фебруар", који жели проглашавање парламентарне монархије у којој би краљева овлаштења била под контролом изабраних посланика.

Уступци краља услиједили су након протеста током "арапског прољећа".

Одзив на јучерашњем референдуму износио је око 73 одсто, рекли су званичници, преноси Би-Би-Си.

Краљ Мохамед је раније описао реформе као "одлучујућу судбинску промјену" у земљи.

Све главне политичке партије у земљи, синдикати, грађанске групе, религијски лидери и медији апеловали су на Мароканце да гласају за нови Устав.

Омладински покрет "20. фебруар" организовао је прореформске демонстрације преко друштвених мрежа "Фејсбук" и "Јутјуб" окупивши хиљаде на улицама главног града. Они су тражили бојкот гласања.

"Одбијамо понуђене реформе. Оне и даље остављају једног играча на сцени", рекао је један од координатора Покрета Наџиб Чауки Ројтерсу.

Уколико се потврде резултати гласања краљ ће и даље остати шеф државе, војних снага и вјерских институција у Мароку, али премијер, који ће се бирати из највеће партије у парламенту, преузеће мјесто шефа владе.

ЕУ подржала је реформе у Мароку рекавши да је то јасно опредјељење за демократију.

Мароко се суочава са снажним економским изазовима уз високу стопу незапослености и пораст броја сиромашних.

Краљ Мохамед (47) дошао је на власт 1999. године након смрти оца краља Хасана Другог и на челу је арапске династије која влада најдуже на свијету.

Народним устанцима збачени су предсједници Туниса и Египта, Зине ал-Абидин Бен Али и Хосни Мубарак.