Марко Шикуљак: Вратите Српском Сарајеву његово име

Знате ли како се стварно зове Монт Еверест, именом од прије британске интервенције?

Од гимназијског професора географије сам чуо да се највиши врх свијета зове Чомолунгма. Да га тако треба звати, јер га тако зову људи који у његовој близини живе вијековима.

Монт Еверест је име које су му дали Енглези, касније ће се испоставити као окупатори индијског подконтинента. Људи који су мислили да могу премјерити и себи подесити читав свијет. Након њихове окупације у свиленим рукавицама, кренуо је тренд да се сви топоними, који су у свијету познати по њиховим именима, сад почну мало звати и по именима локалним, како су се и вазда звали. То да вас не збуни што је Бомбај – Мумбаи.

И баш у вријеме тог тренда да се стара, изворна имена враћају, они чија су наметнута имена укидана, морали су на другом крају свијета дати себи одушка. На силу су предивена имена неколико градова у Српској, од којих је најнеобичније било преобраћање Српског Сарајева, у такозвано Источно Сарајево.

Зашто Српско Сарајево не може бити Источно Сарајево? Из најбаналнијег разлога, јер није на истоку. Географски је јужно, или уз мало натезања, југоисточно.

Зашто је упркос надменом градском кревељењу блискоисточних комшија, ипак Сарајево? Јер је то дио сарајевских општина и Сарајевског поља на које се прије рата ширило Сарајево, и гдје би се, да истог није било, на Добриње 4, 5; настављале неке Добриње 6, 7, 8…

Зашто је Српско?

Јер су у том дијелу увијек и живјели махом Срби, и није се имало за кога градити неки вјерски објекат осим за православне. И сва земља на коме је изграђена (данас у Федерацији) општина Ново Сарајево; припадала је породицама Тепавчевићи, Лубуре, Шућури…, прије него је национализована.

На крају, сам тај нови град Српско Сарајево, настао је кад су оне Сарајлије које су одбиле живјети у Сарајеву у коме нису видјели своју будућност, себи изградили свој град на територији Српске.

Шта је проблем?

Био сам у прилици да расправљам са становником поменутог мјеста, који тврди да се његов град зове Источно Сарајево, јер тако пише у закону, или гдје већ. Што је закон посљедица тиранске одлуке, то га није интересовало.

А то је било вријеме кад су се уши рибале и због тога што су уредници фестивала пружили прилику публици да за најбољу пјесму изаберу ону, у којој се пјева да Дрина неће раздвајати Србе. Кад су се документи, право на рад и слобода; губили кад се лорду протектору тако прохтјело.

Да ли је то довољно оправдање за то, што се промјена имена (није) прихватила, али се није наложило да се старо, изворно име, чува у говору и главама, кад не може у документима?

Не може бити

Јер данас су протекторске менгеле мало попустиле, али се код нас онај скарадни амблем са све иницијалима РС толико саживио са народом, да га неки лијепе и на навијачке шалове. Инстант химна Моја Република пјева се на часовима музичког, као да смо са њом на уснама три рата извојевали, а не да је принудно компонована.

Зар није природно, демократски, европски… да се старо име врати, да се већ једном усвоји прихватљив грб (макар био штит са заставом тробојком) умјесто садашњег несретног амблема? А да се за химну узме или постојећа народна пјесма, или мелодија Боже правде без ријечи? Јер из оваквог генетског инжињеринга се могу родити опасне мутације.

Испоставило се ипак да се ми овакве мутације престајемо доживљавати као увреду. Да се саживимо за коју годину, па су потребне захтијевне операције. Битно је само да нам се остави прилика да финансијски останемо мало добри. Можда тако останемо и без Српске, а можда њени противници на то и рачунају.

Ево, и предсједник Српске је по други пут атаковао на име Источно Сарајево, назвавши га неоригиналним, што показује неозбиљност локалне самоуправе. Сума сумарум, у пољу дјелатности министарства локалне самоуправе имамо највише неозбиљности, јер имамо неоргинална имена Костајнице, Дубице, Градишке, Брода, Шамца, Зворника, а колико само Прњавора има по Србији, нико жив не зна. Па тек онај чешки Вишехрад, са подмукло промијењеним словом. Чини ли се још неком да Оштра Лука, некад дио Санског Моста, помало копира Бању Луку?

Манимо се лошег хумора

Предсједник Републике би морао показати озбиљност, па предложити скупштини Града Источно Сарајево да првом приликом распише референдум којим се тражи враћање изворног имена. Кад самим Сарајлијама то није пало на памет чим је усвојен Закон о референдуму и грађанским иницијативама, који им даје то право. Нараво, предсједник би дао подршку да се и у Народној скупштини, која на крају одлучује, воља народна спроведе. Ваљда Сарајлије у Српској имају достојанства и памћења, колико су Индијци сачували након 50 година?!

И да завршимо са тим циркусом већ једном, и видимо од чега се живи. Треба ли потом, одмах, спојити дијелове некадашње Илиџе и Новог Сарајева у једну општину, смањити администрацију, новац преусмјерити у изградњу и развој?

Мислим да треба. Али таквих случајева има још, гдје су некад мјесне заједнице постале општине, и још их је безболније обавити.

Да ли је министарство локалне самоуправе на одмору?