Марко Шикуљак: Спина и игара
Више је него отужно како су се медији прихватили лоптице коју им је бацио Глас Српске, а о трошку буџетских грађана. Глас Српске је сензационално открио да грађани Српске највише вјерују институцији предсједника коју обавља Милорад Додик, а да немају повјерења у међународне гастарбајтере у БиХ, као и правосуђа поменуте земље. Следећи дан објављено је […]
Више је него отужно како су се медији прихватили лоптице коју им је бацио Глас Српске, а о трошку буџетских грађана.
Глас Српске је сензационално открио да грађани Српске највише вјерују институцији предсједника коју обавља Милорад Додик, а да немају повјерења у међународне гастарбајтере у БиХ, као и правосуђа поменуте земље.
Следећи дан објављено је повјерење народно у партије: СНСД најполупарнији, многи не би ни гласали. Нафту смо очекивали наћи, али ово је нешто што нико није очекивао. Благо Викиликсу па се угасио, да га неко не приупита како за ово није знао.
Ударне вијести на ТВ, анкета на радију, анализа у новинама. Сви причају о сензационалним открићима. Слаба је вајда што једино Фронтал пише да су за ово истраживање дате буџетске паре, и то много истих. Двије стотине хиљада маркица. А истраживање да "гори" не кошта више од 50.000 марака.
Има у том истраживању нешто рупа. Медији нису институција (сем институције јавног сервиса) па то не припада овом истраживању, а ни партије нису у ширем смислу. О томе не треба причати, сем ако нисмо баш докони. Питање је зашто нам треба истраживање, и зашто га толико платити?
Најбитније је да је ово истраживање требало Додику, кад форсира причу како је БиХ нестабилна, ограничене трајности, а становништву у Српској и непотребна. И то је у реду.
Али само кад би нека државна институција унајмила истраживање. Дати приватној фирми да обрне паре и направи истраживање (а није баш скривено ко је главни наручилац, пошто то зна бити битно) је као дати десет марака комшији, да вам у продавници преко пута купи литар млијека.
О самим питањима не треба говорити. Има ли криминала, или ли посла, или шта о томе мислите? Хоћемо ли нестати јер се премало дјеце рађа, зашто млади не смију у брак, плашите ли се да ли ће вам то мало пара у џепу постати папир, ако пропадне евро?
Има ли медија који ће ово питати?
ово је мало више од спина….
Жесток спин..а и за тај литар млијека што му купио комшија и он и комшија знају да је покварен, зато га неће попити он, него ће поклонити поданицима на испијање да би се увјерили у његову бескрајну „добродушност“.
Зато је повјерење у „институцији предсједника“ напрасно порасло послије неповјерења према раду претходинка, оног убогог дедице..:P
DESET UPOZORENJA NOAMA ČOMSKOG: STRATEGIJA MANIPULISANJA LJUDIMA PUTEM MEDIJA
Javnost treba podsticati u prihvatanju prosečnosti. Potrebno je ubediti ljude da je poželjno biti glup, vulgaran i neuk
1. UPOTREBA NEVAŽNOG
Pažnju javnosti preusmeravati sa važnih problema na nevažne. Prezaposliti javnost poplavom nebitnih informacija, da ljudi ne bi razmišljali i stekli osnovna saznanja u razumevanju sveta.
2. STVARANJE PROBLEMA
Ta metoda se naziva i „problem-reagovanje-rešenje“. Treba stvoriti problem, da bi deo javnosti reagovao na njega. Na primer: izazvati i prenositi nasilje sa namerom, da javnost lakše prihvati ograničavanje slobode, ekonomsku krizu, ili da bi se opravdalo rušenje socijalne države.
3. LOŠE NA KAŠIČICU
Da bi javnost pristala na neku neprihvatljivu meru, uvoditi je postepeno, „na kašičicu“, mesecima i godinama. Promene, koje bi mogle da izazovu otpor, ako bi bile izvedene naglo i u kratkom vremenskom roku, biće sprovedene politikom malih koraka. Svet se tako vremenom menja, a da to ne budi svest o promenama.
4. RAZBLAŽAVANJE NEPOPULARNOG
Još jedan način za pripremanje javnosti na nepopularne promene je, da ih se najavljuje mnogo ranije, unapred. Ljudi tako ne osete odjednom svu težinu promena, jer se prethodno privikavaju na samu ideju o promeni. Sem toga i „zajednička nada u bolju budućnost“ olakšava njihov prihvat.
5. DEČJI JEZIK ZA ODRASLE
Kada se odraslima obraćamo kao kad se govori deci, postižemo dva korisna učinka: javnost potiskuje svoju kritičku svest i poruka ima snažnije dejstvo na ljude. Taj sugestivni mehanizam u velikoj meri se koristi i prilikom reklamiranja.
6. KRATKI SPOJ EMOCIJA
Zloupotreba emocija je klasična tehnika, koja se koristi u izazivanju kratkog spoja, prilikom razumnog prosuđivanja. Kritičku svest zamenjuju emotivni impulsi (bes, strah, itd.) Upotreba emotivnog registra omogućava pristup nesvesnom, pa je kasnije moguće na tom nivou sprovesti ideje, želje, brige, bojazni ili prinudu, ili pak izazvati određena ponašanja.
7. NEZNANJE ZA SIROMAŠNE
Siromašnijim slojevima treba onemogućiti pristup mehanizmima razumevanja manipulacije njihovim pristankom. Kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva treba da bude što slabiji ili ispod proseka, da bi ponor između obrazovanja viših i nižih slojeva ostao nepremostiv.
8. VELIČANJE GLUPOSTI
Javnost treba podsticati u prihvatanju prosečnosti. Potrebno je ubediti ljude da je (in, u modi), poželjno biti glup, vulgaran i neuk. Istovremeno treba izazivati otpor prema kulturi i nauci.
9. USAĐIVANJE KRIVICE
Treba ubediti svakog pojedinca da je samo i isključivo on odgovoran za sopstvenu nesreću, usled oskudnog znanja, ograničenih sposobnosti, ili nedovoljnog truda. Tako nesiguran i potcenjen pojedinac, opterećen osećajem krivice, odustaće od traženja pravih uzroka svog položaja i pobune protiv ekonomskog sistema.
10. ZLOUPOTREBA ZNANJA
Brz razvoj nauke u poslednjih 50 godina stvara rastuću provaliju između znanja javnosti i onih koji ga poseduju i koriste, vladajuće elite. „Sistem“, zaslugom biologije, neurobiologije i praktične psihologije, ima pristup naprednom znanju o čoveku i na fizičkom i na psihičkom planu.