Марко Шикуљак: Роботизација или Куда смо се запутили?

На пероне аутобуске станице у Бањој Луци се донедавно улазило тако што би сте вратару показали купљену карту, а он би вам отворио врата.

Пошто се то руководству станице учинило назадним и неевропски, набављене су машине које ослободе простор за пролаз након што преко сензора превучете баркод који се налази на аутобуској карти.

Да ли је радно мјесто вратара на станици постало беспотребно? Па ево овако: Ко ће путницима објашњавати шта треба да ураде, и куда да провуку карту?

Некад сте са перона могли вратити назад у станицу, уколико сте заборавили нешто да купите, или ако вам се иде у тоалет. Вратар би вас пустио, после би у повратку показали карту и то је то.

Данас се можете вратити у станицу, али не поново на перон, јер бар код на карти важи само једном. Ако баш панично морате са перона на станицу, вратар ће вам рећи да прођете кроз станичну продавницу.

Сума сумарум

Ако ставимо на папир, имамо потрошен новац за машине, нисмо уштедили једно радно мјесто и плату, није спријечено никакво шверцовање путника на пероне (све зависи од вратара) а ничим није побољшана услуга путницима. Нормално је запитати се коме је на памет пала тако генијална пословна одлука, и у чему је пронађен интерес?

Јасно је само да актуелни систем у коме живимо, не да не спречава, већ подстиче такво понашање, у коме је пожељно шминкање појединих сегмената, који ни по чему не доносе квалитативно побољшање а представљају обично бацање пара.

Злобници би рекли да је једини циљ опрати паре, прометнути их до свог пајдаша који ће ти после узвратити провизијом или нечим сличним. Међутим, код нас људи који се баве таквим ставрима нису чули да се провизија може узети и на нечему што може бити од користи "широј друштвеној заједници".

Кад смо код аутобуске станице, да се мало приштедило на беспотребним аутоматима за регулисање пролаза на пероне, могло се размишљати о куповини аутобуса.

Не знам како онај у коме сам се недавно возио уопште може стићи до Ниша, куд се запутио.