Maрко Шикуљак: Лопови, или само дилетанти?

Дуго ме је прогањала дилема, да ли ми увијек имамо криминалну власт, или је она само криминално лоша? Да ли су на власти увијек патолошки лопови, како их се почиње представљати у медијима, или су у питању просто неспособни људи. Примјерице, наслушали смо се да је на изградњи аутопута до Градишке украдено милиона и милиона […]

среда, 20 фебруара, 2013 / 14:15

Дуго ме је прогањала дилема, да ли ми увијек имамо криминалну власт, или је она само криминално лоша?

Да ли су на власти увијек патолошки лопови, како их се почиње представљати у медијима, или су у питању просто неспособни људи. Примјерице, наслушали смо се да је на изградњи аутопута до Градишке украдено милиона и милиона марака.

Знамо сви да онај који врца мед воли и прсте да полиже. А моја дилема је била да ли су баш све паре украдене, или су просто улупане узалуд, ни у чију корист, просто јер како нису ефикасни ни у градњи, нису ни у крађи. Наша, аљкава, посла.

Релативно мало људи зна да је један од највећих српских државника Никола Пашић стекао непропорционално богатство у односу на своја примања, и да је опозван након откривања махинација његовог сина. Али ко то памти, кад је за његовог управљања Србија остваривала на моменте чудесне економске резултате. У таквим околностима имало се шта "заврнути" а колико је Баја био вјешт, говори и то колико је дуго трајао.

Предсједник се по савјетнику познаје

Има много људи који мантрају како је најјачи ослонац ове власти слаба опозиција. Та немојте ка’сти! Па да је боља од власти, не би била опозиција. И како у земљи којој су лоша власт, економија, спорт, култура, медији, ето баш опозиција да буде на висини задатка.

Последњи догађаји ми у неку руку даје за право у убјеђењу са почетка. Након што је је истрчао са обећањем и роком о полном општењу са женским родитељем власника једне комерцијалне телевизије, власт се преко државне новинске агенције момачки испроваљивала бацивши спин да је поменути власник покушао да рекетира предсједника.

Чињеница да агенција има сазнања, да се бави истраживањима тог типа, а да ни оштећена страна не реагује тако оштро, смијешна је и млађим адолесцентима. Недуго затим, предсједников савјетник прозива спомињану телевизију да прекраја изјаве које су добили телефонским путем, па се поведе питање како зна за њих, ако не прислушкује. (притом, те изјаве ништа суштински не мијењају)

Медијски маг тек накнадно реагује и сјети се да му је то јавила птичица изнутра. Па ко се не би забринуо за предсједника ко има тако виспреног савјетника?



0 КОМЕНТАРА

  1. шикуљаче, прогања те форсирана дилема, као и већину.

    ни лоповска ни неспособна, већ непријатељска-окупаторска.

    не краду, него затиру. једина битна спомена неспособност код њих, је та да вјероватно дио њих мисли да ради добро.

    питај чика приједора, он даје најбољу дијагнозу.

    😉

  2. ćaomanu, 20.02.2013. 15:54:09

    Ипак је Марко уредник најутицајнијег портала с ове стране Дрине па му је то незгодно написати. Немој му замјерити! 😉

    Србе је лијепо описао Арчибалд Рајс. Ја сам већ много пута помињао да у протеклих 100 година нисмо ни милиметра напредовали, што се јасно види из књижевних дијела Нушића, Диса, Домановића, Змаја,… Чудо да овај народ постоји, каквим је све изродима препуштао своју судбину.

    Одлично се Марко сјетио Пашића, а ја ћу само да подебљам:

    http://images5.kurir-info.rs/slika-620×333/politicki-plakati-iz-vremena-pre-drugog-svetskog-rata-1335739907-155804.jpg

    И додаћу зашто је Србија имала у то вријеме сјајне економске резултате:

    http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=28760

  3. АРЧИБАЛД РАЈС „ЧУЈТЕ, СРБИ!“ (свака сличност је намјерна):

    “ Među vašim političarima koje sam upoznao bilo je ljudi koji su mogli da budu veliki državnici da su zaista bili rodoljubi bez računa, predani opštem dobru i hrabri. Najbolji primer za to je Nikola Pašić. Taj čovek je, javno priznajem, mnogo učinio za vašu zemlju. Sigurno je jedan od onih vaših državnika koji su najviše učinili. Međutim, on je to učinio zato što su mu se lični interesi poklapali sa interesima zemlje. Da su mu interesi bili suprotni, on bi svoju veliku inteligenciju – u velikom delu satkanu od lukavstva i spontane intuicije – koristio protiv vas. Pogledajte, sin običnih i siromašnih seljaka ostavlja jedno od najvećih bogatstava u ovoj zemlji. Elem, čovek koji se preda samo opštoj stvari, a Pašić je tokom celog života bio samo političar, i kome je na pameti samo ta opšta stvar ne bogati se, naprotiv – on žrtvuje i ono što je mogao imati. Borba za neku ideju, ideal košta. Znam nešto o tome. Odbrana vas koštala me je svega što sam imao: bogatstva, položaja, budućnosti. Reći ćete mi da je žena Pašiću donela lep miraz. Šta je, međutim, taj miraz u poređenju sa onim što je on ostavio posle smrti? Slamčica i ništa više. Da je Pašić zaista bio velik i pošten čovek, kako bi neki hteli da ga predstave, posle njega bi našli samo ženin miraz, a bilo bi čudno da i on bude potpun jer su Pašić i, pogotovo, njegovi živeli na visokoj nozi, a dugovi sina, koje je otac plaćao, sigurno su nadmašili miraz gospođe Pašić. Uz to, zaista veliki čovek se gnuša druženja sa pokvarenjacima. On u svom okruženju traži ljude koji su mu moralno slični, znači poštene i nesebične ljude poput sebe.

    A Pašićevo okruženje?! Ljudi siromašna duha, ali korumpirani. Profiteri i mutivode kojima je dozvoljavao da se bogate pod uslovom da služe njegovim interesima. Pa ona neverovatna Pašićeva slabost prema nedostojnom sinu… Za vreme rata Pašić ga je, a već je znao za izopačenost svog potomka, sklonio pod izgovorom nepostojeće bolesti. Čovek koji je na položaju političkog vođe jedne države u ratu morao je održati sinu sledeće slovo: „Ti si mi sin jedinac. Mesto ti je među onima koji prsima brane zemlju koja mi je poverila svoje interese. Kažeš da si bolestan. Nije važno, čak i da si na samrti, moraš da budeš među braniteljima otadžbine. Idi i izvrši svoju dužnost! Ako to ne učiniš, odričem te se i nikada te više neću videti!“ Međutim, umesto da mu održi to slovo, Nikola Pašić je dopustio sinu da banči po Parizu i da na Krfu svojom raskošnom limuzinom pregazi srpske junake koji su se izbavili iz neprijateljskih planina Albanije. Pašić je bio realista i mislio je da su svi ljudi kao on. Tako, kada mu je jedan zajednički prijatelj prigovorio što je loše postupio prema meni, odgovorio mu je: „Pa, šta hoće taj čovek? Tri puta sam mu nudio novac, a on je odbio!“ U tom odgovoru se sadrži sav mentalitet tog državnika.

    Stari Pašić je poslužio kao primer vašim današnjim političarima – strančarima. Oni su se oblikovali prema njemu. Stvorio je te bezobzirne političare, profitere koji državu često smatraju kravom muzarom čijim se mlekom hrane.

    Vaši političari – strančari su učinili, ako se ovo nastavi kao sada, da ponovo izgubite zemlju stare srpske kulture, Makedoniju ili, kako se to danas kaže, Južnu Srbiju, koju ste povratili žrtvovanjem najboljih sinova otadžbine. Kada je srpska vojska – i to samo vojska – oslobodila tu kolevku Srbije, našla je tamo zemlju u kojoj je skoro svaki kamen zaista bio pun sećanja na nekadašnju srpsku veličinu, ali je tamo zatekla i stanovništvo koje je zbog pretrpljenog dugovekovnog ugnjetavanja postalo nacionalno bezlično. To stanovništvo je tražilo samo jedno: da najzad slobodno i u potpunoj sigurnosti zarađuje hleb. Nacija koja bi joj učinila to dobročinstvo za deset godina bi ga asimilovala, pa makar bila i kineska. Na svu sreću, oslobodila su ga braća. Vojska je izvršila zadatak u potpunosti.“

  4. Definitivno i jedno i drugo.Samo vlast je izabrao narod, a kazu da narod ima vlast kakvu zasluzuje, tako da treba dobro svi da se zamislimo.Nisu oni pali sa neba (kao meteori na Rusiju), oni su nasi, iz naseg plemena.Srbima je inace uvijek za sve kriv neko drugi, ali trebali bi se pogledati u ogledalo, nevjerovatno je da je danas sve isto kao i za vrijeme Pasica, pa pogledajmo samo Gospodju Ministarku, kada covjek gleda, rekao bi da je danas napisana.